петак, 30. септембар 2022.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Савремени свет > Кинески поглед на Украјински рат - корак у правцу надолазећег постамеричког света
Савремени свет

Кинески поглед на Украјински рат - корак у правцу надолазећег постамеричког света

PDF Штампа Ел. пошта
Марк Леонард   
понедељак, 01. август 2022.

Западњаци сматрају да је рат у Русији напад на поредак заснован на правилима, али кинески научници га виде као још један наговештај  краја америчке хегемоније. Иако Американци и Европљани могу да се споре са овим ставом, била би грешка не схватити га озбиљно.

ПЕКИНГ – Да ли је руска инвазија на Украјину само први у низу сукоба због којих ће Европа у наредним годинама више личити на Блиски исток? Кинески научник који је тражио анонимност поставио ми је то питање прошле недеље, а његово резоновање је показало колико различито незападњаци гледају на рат који преобликује европски геополитички поредак.

Док Европљани и Американци виде сукоб као прекретницу у глобалној историји, Кинези га виде као само још једау војну интервентницију – која је је чак мање значајан од оних које су покренуте у Кореји, Вијетнаму, Ираку и Авганистану у последњих 75 година

У разговору са кинеским научницима које сам водио да бих разумео како они гледају на свет, открио сам да они полазе са фундаментално другачије позиције од многих на Западу. Не ради се само о томе да је вероватније да ће они за рат у Украјини окривити проширење НАТО-а а не Кремљ; већ и да су многе њихове кључне стратешке претпоставке такође супротне нашим.

Док Европљани и Американци виде сукоб као прекретницу у глобалној историји, Кинези га виде као само још једау војну интервентницију – која је је чак мање значајан од оних које су покренуте у Кореји, Вијетнаму, Ираку и Авганистану у последњих 75 година. За Кинезе је једина значајна разлика што овог пута Запад није тај који интервенише.

Штавише, док многи у Европи мисле да је рат означио повратак Америке на глобалну сцену, кинески интелектуалци га виде као додатну потврду надолазећег постамеричког света. За њих је крај америчке хегемоније створио вакуум који сада попуњава Русија.

Штавише, док многи у Европи мисле да је рат означио повратак Америке на глобалну сцену, кинески интелектуалци га виде као додатну потврду надолазећег постамеричког света

Док западњаци руску инвазију виде напад на поредак заснован на правилима, моји кинески пријатељи мисле да настаје више плуралистички свет – свет у коме крај америчке хегемоније дозвољава различите регионалне и подрегионалне пројекте. Они тврде да је поретку заснованом на правилима увек недостајао легитимитет; Западне силе су створиле правила и никада нису показивале много гриже савести када су их мењале када им је то одговарало (као на Косову иу Ираку).

Ово су аргументи који доводе до блискоисточне аналогије. Мој кинески саговорник на ситуацију у Украјини не гледа као на агресвни рат  између суверених земаља, већ као на ревизију постколонијалних граница након завршетка западне хегемоније. Као и на Блиском истоку, државе доводе у питање границе које је Запад повукао после Првог светског рата.

Американци су се добитници јер су Европљане, Јапанце и Корејце уклопили у новеприоритете које диктирају САД, изоловали Русију и приморали Кину да се изјасни о питањима као што је територијални интегритет. Истовремено, Кина је добила тиме што је учврстила подређени положај Русије и подстакла више земаља на Глобалном југу да прихвате несврставање

Али најупечатљивија паралела је да се украјински сукоб нашироко сматра посредним ратом. Као што су ратове у Сирији, Јемену и Либану подстицале и експлоатисале велике силе, тако је и кад је у питању рат у Украјини. Ко су главни добитницио? Мој кинески пријатељ тврди да то свакако нису Русија, Украјина или Европа. Сједињене Државе и Кина на крају добијају највише, и обе  су приступиле сукобу као посредном рату у контексту све већег међусобног ривалства.

 Американци су се добитници јер су Европљане, Јапанце и Корејце уклопили у новеприоритете које диктирају САД, изоловали Русију и приморали Кину да се изјасни о питањима као што је територијални интегритет. Истовремено, Кина је добила тиме што је учврстила подређени положај Русије и подстакла више земаља на Глобалном југу да прихвате несврставање.

Док се европски лидери представљају као Черчили двадесет првог века, Кинези их виде само као пијуне у већој геополитичкој игри. Консензус међу свим научницима са којима сам разговарао је да је рат у Украјини прилично неважан поремећај у поређењу са краткорочним шоковима до који је довео вирус ковид-19 или дугорочном борбом за превласт између САД и Кине.

Очигледно, могло би се расправљати о ставовима мог кинеског саговорника. Европљани свакако имају више могућности него што он сугерира, а енергичан одговор Запада на руску агресију могао би да спречи да рат буде први у дужем низу граничних сукоба (као што се догодило током деценију дугих ратова за југословенско наслеђе 1990-их).

У време када је политика „повратака контроле“ у успону, не треба да будемо толико изненађени када видимо да друге владе не придају велики значај Украјини. Тамо где ми видимо херојску самоодбрану поретка заснованог на правилима, други виде последњи трзај западне хегемоније у свету који брзо постаје мултиполаран

Без обзира на то, требало би да се замислимо због чињеница да кинески посматрачи гледају на ствари толико другачије од нас. У најмању руку, ми на Западу би требало више да размишљамо о томе како нас остатак света доживљава.

Да, примамљиво је одбацити кинеске аргументе као само теме за разговор, осмишљене тако да остану на линији непријатељског, недемократског режима (јавне расправе о Украјини су у Кини у великој мери контролисане). Али можда би требало да будемо самокритичнији.

Чињеница да кинески посматрачи имају радикално другачију перспективу може помоћи да се објасни зашто Запад није добио општу подршку за санкције наметнуте Русији. У време када је политика „повратака контроле“ у успону, не треба да будемо толико изненађени када видимо да друге владе не придају велики значај Украјини. Тамо где ми видимо херојску самоодбрану поретка заснованог на правилима, други виде последњи трзај западне хегемоније у свету који брзо постаје мултиполаран.

Ukraine’s War Viewed from China By Mark Leonard, Jul 29, 2022.

Марк Леонард je директор Европског савета за спољне односе, аутор је књиге Доба немира: Како повезаност узрокује сукоб (2021).

Са енглеског за НСПМ превео Мирослав Самарџић

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће се Србија придружити санкцијма ЕУ против Русије?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер