Да ли је Викиликс у ствари замешатељство САД?

(The National Interest, 29.11.2010)

Обамина администрација ужурбано осуђује Викиликс због објављивања тајне дипломатске преписке. Одавање тајни је лоша ствар, кажу нам, за америчку националну безбедност. Односи са пријатељским лидерима ће бити угрожени. И тако даље.

Али, да ли је то истина? Или су ’цурења’ тајни, у ствари, део пажљиво испланиране завере америчке владе?

Размислите о томе за тренутак. Саудијци, сазнајемо, желе да Америка одруби главу иранске змије. Египатски председник Хосни Мубарак изјавио је да је иранско финансирање тероризма "добро познато, али то не могу рећи јавно. То би довело до опасне ситуације." У другим објављеним депешама америчке дипломате описују Хамида Карзаија и његове рођаке са неодобравањем.

Може бити да се уствари дешава неколико ствари. Једно је сигурно, документа имају за циљ да у америчкој јавности оставе утешни осећај да званичници нису заспали за воланом. Председник Обама можда не може да каже да је Карзаи патолошки корумпирани лудак, али је јасно да је то оно што он и његови емисари мисле. Нити имају икаквих илузија о Ирану. Или о Северној Кореји. Толико о миту да је Обама ’изгубљен’. Ово би дакле могло подстаћи администрацију да у тајности поздрави објављивање тих докумената.

Али, има још. Већина страних лидера назначених у документима наводе пуке очигледности. Већ је годинама јасно да Саудијци и разне друге умерене земље Блиског Истока желе да виде како Америка и Израел задају нокаут ударац иранским мулама. Али се боје да то јавно кажу. Сада је Викиликс то урадио за њих. Истовремено, Обамина администрација је повећала и психолошки притисак на Иран, где се недавно одиграла ликвидација једног од врхунских домаћих нуклеарних научника. Порука је јасна: ради за режим и платићеш цену за то. Можда чак за годину дана будемо имали и нови Викиликс о тој теми, у коме ће се испоставити да је Мосад аранжирао тај напад.

Тачно је да је америчка влада скона тајновитости докумената која је превршила све границе, нешто што је преминули сенатор Данијел Патрик Мојнихан жестоко осуђивао и око чега сталну битку води сваког поштовања вредан Стивен Афтергуд из Федерације америчких научника.

Можда је Викиликс начин за заобилажење оваквих ограничења. Пружити америчке претње на црно на бело, а притом се претварати да се гнушате губитка тајни, може бити моћно оружје. Ако је то случај, онда Обама може бити већи махер него што је ико могао претпоставити.

Џејкон Хејбрун је виши уредник у The National Interest

(Jacob Heilbrunn: Are the WikiLeaks Actually An American Plot? The National Interest, November 29, 2010)

(Превод: НСПМ)