Da li može doći do približavanja Pekinga i Vatikana?

Tokom putovanja pape Franciska ka jugoistoku Azije, jedna zemlja držaće na oku svaki papin gest i detalj – Kina. Peking i Sveta Stolica nemaju diplomatske odnose, ali se međusobno pažljivo odmeravaju, tragajući za diplomatskim približavanjem, što argentinski pontifeks, poput njegovog prethodnika Benedikta HVI, smatra prioritetom. Sve do sada, mogućnost otopljavanja se sudarala sa jednim problemom do sada nerešivim – nepopustljivošću Vatikana oko toga da samo papa ima moć da imenuje biskupe, dok Peking smatra takvu poziciju mešanjem u njegov suverenitet.

Razlog ove kazne jeste Tajvan, kojeg Kina smatra neotuđivim delom svoje teritorije. Preciznije, to je jedan od motiva zbog kojih Peking oprezno deluje oko približavanja sa Vatikanom i normalizacije odnosa. Sveta stolica je jedna od malobrojnih zemalja koje diplomatski priznaju ostrvo kao državu.

 Zarad uspostavljanja formalnih odnosa, Peking zahteva od drugih zemalja da se odreknu formalnih diplomatskih veza sa Tajvanom. Međutim, Tajvan je jedna od važnih azijskih enklava Vatikana – iako svega oko 1,55% njegove populacije ili oko 300 hiljada žitelja ispoveda katolicizam, prisustvo Vatikana je vidljivo preko univerziteta kao što su Fužen ili Vencao. Potpredsednik ostrva Čen Cjanženj je katolik.

Drugi veliki problem jeste ono što bi se desilo sa sveštenicima i katoličkim  parohijanima unutar Kine koji se sukobljavaju sa kineskim režimom kako bi odbranili svoju potčinjenost papi, umesto državi. I takvi autoriteti, poput kardinala Jozefa Čena iz Hong Konga, otvoreno istupaju protiv približavanja Vatikana i Pekinga koje bi bilo na uštrb katoličkih vernika u „nezvaničnim hramovima“ ili koje bi rezultiralo napuštanjem Tajvana.

Vatikan mora da iskombinuje ove brige i potencijal koji nudi Kina – najmnogoljudnija zemlja sveta sa skoro 1,4 milijarde stanovnika. Dok je u Evropi i drugim delovima sveta katolicizam u stagnaciji, a religijska sklonost vrtoglavo nestaje, druga ekonomska sila sveta proživljava eksploziju zainteresovanosti za religiju.

Kulminacija hrišćanstva

Hrišćanstvo, koje je u Kinu došlo preko jezuitskih misionara Franciska Havijera i Matea Ričija, u 16. veku, jedva je 1949. godine, brojalo dva miliona vernika. Danas, prema zvaničnim brojkama, ima blizu 40 miliona vernika u različitim veroispovestima. Međutim, neki stručnjaci računaju, da realna brojka može da nadmaši broj članova Komunističke partije Kine, koja ima 88 miliona članova. Ova zemlja, prema procenama profesora Jang Fengganga, sa univerziteta Perdju iz Indijane, mogla bi da se pretvori u 2030. godini, u najmnogoljudniju hrišćansku zemlju sa 247 miliona vernika.

Najveći deo kulminacije hrišćanstva u Kini ide na račun protestantskih crkava. Katolicizam, koji zajedno sa protestantizmom, islamom, budizmom i taoizmom, predstavlja jednu od pet religija koje Peking zvanično priznaje, zaustavio se na oko 12 miliona vernika. Uglavnom se prenosi generacijski u ruralnim oblastima. Većina praktikuje veru u nezvaničnim crkvama, lojalnim papi. Nizak natalitet, brza urbanizacija i nedostatak evangelizacije sprečavali su da ova konfesija uživa u plodovima eksplozije preveravanja što su uspele druge vere.

Početak novog mandata kineskog predsednika Si Đinpinga, otvara pitanje kako će se razvijati kontakti između Vatikana i Pekinga. Ipak, šef države je izrazio u različitim prilikama sumnje oko ideologija sa stranim poreklom, i tokom njegovih prvih pet godina upravljanja, snažno je pojačao kontrolu nad civilnim društvom, manjinama i religijama. U provincijama kao što je DŽeđang, sa jednom od najvećih hrišćanskih populacija, uklanja se na stotine raspeća. Ovog meseca u kraju Đangsi, na jugoistoku, vlasti su preporučile hrišćanskim žiteljima da slike Isusa Hrista zamene posterima Si Đinpinga, kako bi bili uključeni u zvanične programe borbe protiv siromaštva.

Tokom narednih dana, tokom papinog boravka u Aziji, Kina će da pažljivo motri šta radi papa. Papa će uperiti poglede, pri svakom svom postupku, na Peking. Zadatak Franciska da normalizuje odnose Crkve sa kineskim režimom pokazuje se kao tegoban.

Preveo sa španskog: Nebojša Vuković

Izvor:  https://elpais.com/internacional/2017/11/26/actualidad/1511711700_877070.html