Да ли се Казахстан и Белорусија извлаче из чланства у руској Царинској унији

(Форин аферс, 12. 5. 2014)

Дана 29. априла, након неколико месеци ишчекивања, председници Казахстана, Белорусије и Русије, састали су се у Минску како би окончали завршне финесе Евроазијске економске уније (ЕЕУ) - амбициозни план уједињења у јединствени економски ентитет. Посматрачи од Вашингтона до Москве очекују да овај састанак буде завршни корак пре званичног потписивања ЕЕУ споразума у мају. Али нешто је кренуло наопако.

Изјаве које су уследиле одмах после самита наговестиле су проблем. “Уколико ми нисмо спремни да то учинимо сада” , приметио је Александар Лукашенко, председник Белорусије, “ми бисмо отворено требало да признамо”. Неколико дана касније Нурсултан Назарбајев, председник Казахстана, навео је да он није за “доношење брзе одлуке” у вези са унијом. Код обојице је приметно променљиво понашање када је у питању везивање за руског председника Владимира Путина и његове регионалне планове.

Све мање обавезивање бивших земаља Совјетског Савеза за регионално интегрисање није толико очигледно, али санкције запада против Русије имају критичан споредни ефекат. Русији преостаје да буде економски ослонац региона и трошкови наметнути земљи су стизали све до Белорусије, Казахстана и даље. Заузврат, постсовјетски лидери су почели поново да процењују да ли је мудро ићи у даље интеграције са Русијом. Санкције Запада можда неће спречити Русију да дестабилизује Украјину, али западни кројачи политике би требало да их прихвате из другог разлога - зато што оне могу укуцати ексер у ковчег пројекта "евроазијске интеграције", који је почео са украјинском кризом.

Ирационални избор

Првог јануара 2010. Евроазијска царинска унија између Белорусије, Казахстана и Русије је ступила у дејство. Било је варијетета такве схеме од колапса Совјетског Савеза 1991, али царинска унија је прва која је смислено имплементирана. Три земље су успоставиле заједничку спољну тарифну и уклониле физичку граничну контролу за трговину међу њима. Русија доминира унијом економски и институционално. Она обавља 63 процента унутрашње трговине уније и задржава 57 процената гласова у комисијама Царинске уније.

Царинска унија је одувек замишљена као први корак. Трагајући за дубљим интеграцијама при вртоглавим брзинама, три чланице су планирале да формирају ЕЕУ до 2015. Споразум ЕЕУ, који је Лукашенко и Назарбајев требало да потпишу након састанка прошлог месеца, требало је да још више продуби интеграције успостављајући слободно кретање капитала, робе, сервиса и радне снаге између три земље. Он би такође хармонизовао све области економске политике - од трговинских прописа до финансијских услуга, индустријских субвенција и миграција, и ујединио би монетарну и макроекономску политику три земље.

Током Путиновог трећег председавања Русија је повећала притисак на Украјину да се прикључи интеграционом пројекту. Аргумент за укључење Украјине је једноставан. Украјина ће у групу унети растуће потрошачко тржиште, њене границе са југоисточном Европом и њен релативно развијен производни сектор. Заиста, без Украјине евроазијско спајање има мало економског смисла. Скретањем трговине од јефтинијег и бољег европског и кинеског увоза, унија је понудила потрошачима лошију робу по вишим ценама, док је умањила подстицаје за страна улагања која би могла да модернизују евроазијске економије. Ови проблеми би били упорни и са Украјином у унији, али њено укључење би осигурало веће унутрашње тржиште и уравнотеженије развојне изгледе за земље чланице. Прикључење Царинској унији је посебно лоше за Казахстан, који поседује релативно ниске тарифе и последично цене робе расту и јачају национализам Казахстанаца.

Тако покушаји да се Украјина укључи у Унију могу поставити сцену за разбијање уније. ЕУ је упозорила да ће ти покушаји бити некомпатибилни са договором о слободној трговини, који је Украјина била дужна да потпише крајем прошле године. За то време украјински председник Виктор Јанукович покушао је да балансира, али се на крају руски притисак показао јачим: Јанукович је одбацио договор о слободној трговини са ЕУ ради фаворизовања договора са царинском унијом. Његова одлука подстакла је еуромајдански протест, који га је на крају одвео у егзил и водио до руске анексије Крима.

Сергеј Глазјев

Током украјинске кризе партнери царинске уније су остављени да се носе са непредвидљивом Русијом. Сваког дана руски законодавци који су под санкцијама предузимају нове кораке како би узвратили Западу са потпуном небригом за последице по Белорусију и Казахстан. Прошлог месеца саветник руског председника Сергеј Глазјев је предложио да Русија “дедоларизује” своју економију. Његов план захтева уклањање свих руских долара и евра који се чувају у земљама економије НАТО, и замену за стране кредите за државне корпорације и банке са рубљом из централне банке и прелазак на рубљу у свим трансакцијама Царинске уније.

Алексеј Кудрин, бивши министар економије, успротивио се таквој одлуци и рекао је да ће такав потез шкодити Русији “више него све санкције земаља Запада”. Глазјев, који је био први генерални секретар комисије Царинке уније, сигурно схвата да ће његов предлог резултовати катастрофичној дедоларизацији Казахстана и Белорусије такође. Још један предлог треба да уплаши Белорусију и Казахстан: Русија је недавно прогласила да интернет провајдери као што је Гугл морају да одомаће своје сервисе физички у Русији или ће бити забрањени. С обзиром на вероватноћу да ће провајдери то одбити под будућим ЕЕУ договором, Казахстан и Белорусија могу изгубити приступ технологији која је од кључног значаја за њихов будући економски развој.

Такође, постоји још један негативан утицај санкција. Профити великих корпорација могу пасти на профите малих предузећа. Најозбиљнији је слабљење рубље, што је већ водило томе да Казахстан предузме драстичне мере да остане на површини док руска економија назадује. У фебруару Казахстан је без упозорења девалвирао своју валуту за 19 процената само да би избегао пад рубље који штети казахстанском извозу.

Казахстан све више изгледа као усамљеник. Лукашенко је 9. маја, недељу и по након неуспелог самита у Минску, прогласио да Белорусија неће блокирати ЕЕУ. Одлука је имала цену за Русију - два милиона додатних тона нафте ослобођених царине, која ће подмазати точкове белоруског неефикасног производног сектора. Назарбајев је за разлику од Лукашенка прескочио “неформални” састанак у Москви 8. маја са Путином, Лукашенком, и председницима Јерменије, Киргистана и Таџикистана. У флагрантном сигналу незадовољства Путином, Назарбајев се уместо тога састао са државним секретаром САД Вилијамом Бернсом у Астани како би разговарали о билатералним односима.

Нурсултан Назарбајев

Тешко је осетити имало симпатије за Назарбајева, доживотног диктатора, који је потписао договор о ближој интеграцији са Русијом иако је то економски необјашњиво. Чињеница да он почиње да се "хлади" јесте знак да санкције и притисак Запада повећавају цену евроазијских интеграција и могу да представљају фактор који ће разбити пројекат.

Унионисање

Две остале земље - Јерменија и Киргистан близу су да се придруже Царинској унији. А у протеклих неколико недеља обе су почеле да шаљу сигнале да ће такође размислити. Као и друге периферне економије бившег Совјетског Савеза, Јерменија и Киргистан су зависне од обрта новца и руских инвестиција како би се њихове економије одржале. Тренутна криза јесте доказ колико тај модел може бити опасан.

Киргистан је друга земља на свету која зависи од слања новца са 31 процентом националног дохотка који долази од гастарбајтера од којих већина ради у Русији. Јерменија се мање ослања на слање новца, али ипак до значајног степена и то до 21,4 процената. Умањене прилике за запослење у Русији која је у рецесији значе више гастарбајтера који ће кући доћи празних шака.

Руска рубља, која пада и која је изгубила око осам процената своје вредности у поређењу са доларом од почетка године, представља још један проблем. У економијама које почивају на економији долара слање новца губи на вредности, док се вредност рубље смањује, тако да гастарбајтери већ шаљу мање кеша кући. Скоро све земље у региону суочавају се са притиском који прети да умањи вредност њихових валута, а у Киргистану и Таџикистану централне банке троше мале резерве како би одржале националне валуте. Ипак, киргијски сом је пао готово девет процената у односу на долар у 2014. Јерменски драм је пао за око два процента, са забрињавајућим прогнозама које даје јерменска централна банка.

У међувремену руске инвестиције у енергетску инфраструктуру, архетипски стуб за руску контролу, играју значајну улогу у обе економије. У децембру "Гаспром" је узео од киргистанске државе монопол над "Киргизгасом" у размену за обећање да ће потрошити 610 милиона долара на застарели гасни дистрибутивни систем. Наведеног месеца "Гаспром" је задобио 100 процента јерменског гасног увоза. Руска економија која слаби, и потенцијалне санкције "Гаспрому", могу да осуде енергетски сектор Јерменије и Киргизије.

Проблем са којим се Русија суочава изгледа да је охладио киргистанске и јерменске лидере.

Киргистан је реторички обавезан да се прикључи Царинској унији још од 2010, али је учинио завидан посао успоравања процеса. Упркос тврдњама да ће се коначно придружити у пролеће 7. маја 2014. Џомарт Оторбајев, премијер Киргистана, изјавио је да ће припреме трајати у најмању руку до краја године.

Џомарт Оторбајев

Као Украјина, у међувремену, Јерменија је учинила изненадан заокрет од Европе крајем 2013. одбацивши свој уговор о слободној трговини са ЕУ и тежећи да се придружи Царинској унији. Влада је првобитно обећала да ће земља да се придружи унији у мају ове године. Али је чак Јерменија показала знаке предомишљања. Председник Серж Саргсјан неочекивано је одлучио да не посети самит у Минску 29. априла са Лукашенком, Назарбајевим и Путином, а контрадикторне поруке које стижу од Владе подстичу питања о јерменској обавези приступа унији.

Лоше асоцијације

У децембру 2012. Хилари Клинтон, тадашњи државни секретар, упозорила је да ће Евроазијска царинска унија “совјетизовати” регион. Али са Авганистаном и “ресетовањем” политике према доминантној Русији и централној Азији Сједињене Државе тада нису располагале политиком којом би могле да се ухвате у коштац с тим. Сада у одговору на руске акције у Украјини САД свесно или не коначно то и чине. Санкције су повисиле цену интеграција са непредвидљивом и изолованом Русијом. Притиском санкцијама и промовисањем бољих опција, као што је кандидатура Казахстана у Светску трговинску организацију и договор ЕУ са Јерменијом, показаће региону да постоји будућност ван интеграција којима би доминирала Русија.

Нејт Шенкан је програмски официр за "Фридом хаус", који покрива догађаје у Турској и централној Азији

Са енглеског превео: Владимир Јевтић