понедељак, 23. децембар 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Савремени свет > Двадесет знакова да Европа урања у потпуну економску депресију
Савремени свет

Двадесет знакова да Европа урања у потпуну економску депресију

PDF Штампа Ел. пошта
Тruth Seeker   
четвртак, 02. фебруар 2012.

(End of the American Dream, 30.1.2012)

На Европу пада ноћна мора. Како који месец пролази, економски показатељи широм Европе су све гори. Данас је изузетно тешко да било ко порекне да Европа урања у потпуну економску депресију. У ствари, неки делови Европе се већ у њој и налазе. У Шпанији је општа стопа незапослености 22%, а у Грчкој се већ затворила једна од сваких пет малопродајних радњи. Широм Европе брзо се смањује привредна активност, незапосленост експлодира и открива се све више несолидних дуговања. Да се Европа гурне у економску депресију, више није ни потребно да нека држава, као Грчка, западне у банкрот, нити да евро колабира. Европа само треба да настави путем на којем је – и доспеће у депресију. Нормално узев, европске владе би повећањем буџетских издатака реаговале на успоравање економске активности. Али – већина њих се већ сада дави у дуговањима. Уместо да повећавају буџетске издатке, већина европских влада их, у ствари, сада смањује. Широм Европе, владе бивају охрабриване да повећавају порезе и још више смањују буџетске издатке. У свему томе, оне се надају да ће тако помоћи да се разреши грозоморна криза државних дуговања са којима је Европа сада суочена. Али, авај, сва та повећања пореза и смањења буџета опет ће донети и огромне економске бољке.

У томе је ужасавајуће то да смо сада – код већине европских држава – тек на почетку тог процеса. Ако хоћете да видите у ком правцу се сада крећу Португалија, Италија и Шпанија – само баците поглед на Грчку. Грчка већ неколико година главиња тим путем, и њој се још увек не назире светло на крају тог тунела.

Утицаји повећавања пореза и смањења буџета који се сада примењују ће се осећати током још читавог низа година. Онај огромни економски просперитет, који је био подстицан невероватном количином дугова, биће замењен огромним економским патњама.

Ево 20 знакова да Европа урања у потпуну економску депресију:

#1 Стопа незапослених младих, старости 16-24 године је 28% у Италији, 43% у Грчкој и 51% у Шпанији.

#2 Узето у целини у ЕУ, стопа незапослености млађих од 25 година је 22,7%.

#3 Банка Ситигруп (Citigroup) предвиђа да ће се економија Португалије у овој години смањити за 5,7%.

#4 Збир свих дуговања Португалије (државних, комерцијалних и приватних) износи 360% БНП-а.

#5 “Рецесија“ Грчке сада улази у своју пету годину.

#6 Током 2011. економија Грчке је опала за 6%.

#7 Предвиђа се да ће економија Грчке током 2012. да опадне још за додатних 5%.

#8 Општа незапосленост у Грчкој је сада 18,5%.

#9 У Грчкој је 20% свихмалопродајних радњи дефинитивно затворило врата.

#10 Током последњих 12 месеци број самоубистава се у Грчкој повећао за 40%.

#11 Према ММФ-у, државна дуговања Грчке износе 160% БНП-а.

#12 У Шпанији данас има више од 5 милиона незапослених.

#13 Број непокривених/несолидних дуговања у Шпанији је сада највећи за последњих 17 година.

#14 Општа незапосленост Шпаније је сада изузетно висока и износи 22,8%.

#15 Број заплена имовине у Шпанији је у односу на прошлу годину порастао за 32%.

#16 Када се државни дуг Италије, сазрео за отплату 2012. године, дода њеном очекиваном буџетском дефициту, збир је отприлике 23,1% БНП-а Италије.

#17 Произвођачка активност у ЕУ је већ 5 узастопних месеци у паду.

#18 Економска активност Велике Британије се реално смањила током 4-ог квартала 2011.

#19 Економија Немачке се реално смањила у 4-ом кварталу 2011.

#20 “Baltic Dry Index“ [свакодневни светски индекс Лондонске берзе за трговачку морнарицу – прим. прев.] – који се користи као мерило здравља светске економије – опао је од прошлог октобра запањујућих 61 одсто.

На стени лево пише: “Планина дугова“, а на таласу: “Талас штедње“. Текст у “балону“ гласи: „После давања последњег морнарског поздрава, тим за навигацију да се окупи на Бриселској палуби ради хитне седнице“ (Фолкскрант)

Економска сумрачност се као тамни облак полако распростире широм Европе. Неке од најјачих економија Европе тек сада почињу да се помало успоравају. Друге су већ захваћене великим економским боловима. Познати прогнозер трендова, Џералд Селенте (Gerald Celente)[1] недавно је казао аустралијској ТВ (ABC Australia) да је велики део ЕУ већ сада у економској депресији...

„Ако сте становник Грчке, Шпаније, Португалије или Ирске, већ сте у депресији. Ако живите у Литванији, већ јурите у банку да повлачите своје паре, јер је јуриш на банке у току. То је депресија. Мађарска је у депресији, као и највећи део Источне Европе- Румунија, Бугарска. Депресије су већ сада, и свуда.“

Како се стање у Европи погоршава, политичка рвања ће се само појачавати.

Ево, на пример: пре пар дана дошло је до шокантног новог предлога Немачке. Она жели да Грчка једном “ЕУ буџет-комесару“ да право вета на све одлуке Грчке о порезима и трошковима.

То би за Грчку био невиђени губитак суверенитета, па грчки политичари, наравно, уопште нису одушевљени том идејом.

Грчки министар просвете, Ана Диамантопулу је казала да је тај предлог “производ болесне маште“.

Међутим, у Немачкој сматрају да Грчка, пошто они треба да је спасавају, мора да буде вољна и да им током извесног времена омогући бар неки увид у ствари.

Биће занимљиво видети шта ће из овог испасти.

У међувремену, народ Грчке бива све љући. Према недавном испитивању јавног мњења, око 90% свих грчких грађана је незадовољно привременом владом на челу са премијером Лукасом Пападемосом.

И у Португалији се ствари одвијају веома брзо. Сада се већ прича и да ће од приватних инвеститора бити захтевано да прихвате “орезивање“ португалског државног дуга.

Из једног недавног чланка у Телеграфу (The Telegraph):

Један извештај Килског института за светску економију (Kiel Institute forthe World Economy)[2] каже да је Потугалији потребан примарни буџетски суфицит[3] од преко 11% од БДП-а годишње, како би се спречило неконтролисано повећавање дуга, и то чак и у случају повољног сценарија од 2% годишњег раста БДП-а.

Дејвид Бенчек (David Bencek), један од ко-аутора тог извештаја, каже: „Дуг Португалије се не може издржати. То је једини могући закључак“, и упозорава да ниједна држава не може у дужем периоду издржати ни примарни буџетски суфицит од 5%.

„Не знамо шта ће бити повод, али онда када људи схвате да се дошло до решења за Грчку, почеће се детаљније увиђати стање Португалије, и онда ће се схватити да је и она у истом оном положају у коме се налазила Грчка пре годину дана.“

Тужно је то, али овај чланак је потпуно у праву.

Португалија маршира истим путем којим је и Грчка отишла.

(Тржишна) камата на португалске 5-годишње државне обвезнице је данас на рекордном нивоу од 19,8%.

Пре годину дана, за исте те обвезнице та камата је износила свега 6%.

То је сасвим исто као што је и било са Грчком.

Пре годину дана, та камата је за петогодишње грчке државне обвезнице била око 12%.

Данас је он преко 50%.

Свет је сада суочен са до сада невиђеном дужничком кризом, а Европа је директно у њеном средишту.

У овом тренутку, највеће индустријске државе света дугују 55 хиљада милијарди долара.

А, сви су знали да ће у једном тренутку та дужничка бомба експлодирати.

Па, шта сада следи?

Па, ево: Европа изгледа да тоне у потпуну економску депресију.

Да ли ће остали део света бити у стању да избегне сличну судбину?

Превод са енглеског: Василије Клефтакис


[1] Прим. прев.: Пословни консултант и издавач утицајног Трендс џорнал-а (Trends Journal).

[2] Прим. прев.: Познати немачки, независни економски истраживачки и саветодавни институт из Кила.

[3] Прим. прев.: Вишак у државном буџету уз изузетак свота потребних за плаћање интереса за још неотплаћене кредите.

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, Рио Тинто отворити рудник литијума у долини Јадра?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер