Џон Кенeди би решио украјинснку кризу мирним путем – Бајден ради све супротно

Председник Џон Ф. Кенеди био је један од највећих светских миротвораца. Захваљујући његовом залагању дошло је до мирног решења кубанске ракетне кризе, а затим је, на врхунцу Хладног рата, успешно преговарао са Совјетским Савезом о делимичној забрани нуклеарних проба. Уочи атентата предузимао је кораке да оконча америчко учешће у Вијетнаму.

У свом блиставом и ненадмашном Говору о миру, одржаном пре тачно шездесет година, 10. јуна 1963, Кенеди је изнео своје схватање мира са Совјетским Савезом. Кенедијеве мировни говор указује како Џо Бајден теба драматично да промени своју политику према рату у Украјини. До сада, Бајден није следио Кенедије савете о томе како се може постићи мир. Ако би се понашао као Кенеди, и Бајден би могао да постане миротворац.

У свом блиставом и ненадмашном Говору о миру, одржаном пре тачно шездесет година, 10. јуна 1963, Кенеди је изнео своје схватање мира са Совјетским Савезом. Кенедијеве мировни говор указује како Џо Бајден теба драматично да промени своју политику према рату у Украјини

Кенедијев говор директно је допринео Споразуму о делимичној забрани нуклеарних проба који су потписале САД и Совјетски Савез у јулу 1963. Када је прочитао говор совјетски лидер Никита Хрушчов је рекао Кенедијевом изасланику у Русији Аверелу Хариману да се ради о најзначајнијем иступу једног америчког председника од Френклина Д. Рузвелта и да жели да се сарађује са Кенедијем на постизању мира.

У говору, Кенеди описује мир „као неопходан разуман циљ разумних људи“. Ипак, он признаје да се до успостављање мира не долази лако: „Схватам да тежња за миром није тако драматична као жеља да се ратује. Глас миротвораца често се не чује - али немамо важнији задатак од тражења мировног решења.”

Најважнији услов за постизање мира је да га обе стране желе. Лако је упасти у замку, упозорава Кенеди, да се за сукоб окривљује само друга страна и да само она треба да промени своје ставове и понашање. Кенеди је врло јасан: „Морамо преиспитати свој став, као појединци и као нација, јер је наш став од суштинског значаја као и њихов.“

Кенеди је осудио преовлађујући песимизам на врхунцу Хладног рата према коме је мир са Совјетским Савезом немогућ и „да је рат неизбежан – да је човечанство осуђено на пропаст и да смо под влашћу сила које не можемо да контролишемо. Не морамо прихватити то гледиште. Наши проблеми настали су због деловања људи - дакле, само људи их могу решити.”

Оно што је најважније, рекао је Кенеди, не смемо да „видимо само искривљенe и очајничке погледе друге стране“. Не смемо да „конфликт видимо као неизбежан, компромис као немогућ, а комуникацију као ништа друго до размену претњи“. Заиста, рекао је Кенеди, треба да „похвалимо руски народ због његових бројних достигнућа — у науци и свемиру, у економском и индустријском развоју, у култури и у херојским делима“.

Кенеди је упозорио да се нуклеарни противник не сме стављати у безизлазну ситуацију која би га могла одвести у очајничке акције. „Изнад свега, док бране своје виталне интересе, нуклеарне силе морају да спрече оне сукобе који доводе противника у ситуацију да бира озмеђу понижавајућег повлачења или нуклеарног рата. Усвајање таквог курса у нуклеарном добу био би доказ само банкрота наше политике – или колективне жеље за унишење света.”

Кенеди је знао да, пошто је мир у заједничком интересу САД и Совјетског Савеза, мировни споразум може бити постигнут. Онима који су тврдили да се Совјетски Савез неће придржавати мировног споразума, Кенеди је одговорио да „и Сједињене Државе и њихови савезници, и Совјетски Савез и његови савезници, имају обострано дубок интерес за праведан и истински мир и заустављање трке у наоружању. Споразуми у том циљу су у интересу Совјетског Савеза као и у нашем интересу — и чак се од најнепријатељскијх нација може очекивати да ће прихватити и спроводити уговорне обавезе које су у њиховом сопственом интересу.“

Кенеди је истакао важност директне комуникације између два противника. За мир, рекао је он, „потребно је веће разумевање између Совјета и нас самих. А повећано разумевање ће захтевати више контаката и комуникације. Један корак у том правцу је предложени споразум о успостављању директне линију између Москве и Вашингтона, како би се на обе стране избегла опасна кашњења, неспоразуми и погрешно тумачење акција друге стране до којих може доћи у време кризе.“

У контексту рата у Украјини, Бајден се понашао готово супротно од Кенедија. Лично је више пута извређао руског председника Владимира Путина. Његова администрација је дефинисала ратни циљ САД као слабљење Русије

У контексту рата у Украјини, Бајден се понашао готово супротно од Кенедија. Лично је више пута извређао руског председника Владимира Путина. Његова администрација је дефинисала ратни циљ САД као слабљење Русије. Бајден је избегавао сваку комуникацију са Путином - нису разговарали ни једном од фебруара 2022. Бајден је одбио билатерални састанак са Путином на прошлогодишњем самиту Г20 који је одржан на Балију у Индонезији.

Бајден је одбио чак и да констатује дубоку забринутост Русије за њену безбедност а камоли да се њом бави . Путин је више пута изразио снажно противљење Русије проширењу НАТО-а на Украјину, земљу чија граница са Русијом је дуга 2.000 километара. САД никада не би толерисале мексичко-руски или мексичко-кинески војни савез с обзиром на границу између Мексика и САД дугу 2000 миља.

Време је да Бајден преговара са Русијом о проширењу НАТО-а, као део ширих преговора о окончању рата у Украјини. Када је Кенеди ступио на дужност јануара 1961, јасно је изнео свој став о преговорима: „Немојмо никада да преговарамо зато што смо уплашени. Али не плашимо се преговарања. Нека обе стране истраже који нас проблеми уједињују уместо да се баве проблемима који нас деле.”

У свом Гвору о миру, Кенеди нас је подсетио да оно што уједињује САД и Русију јесте да „сви ми настањујемо ову малу планету. Сви дишемо исти ваздух. Сви ми бинемо за будућност наше деце. И сви смо ми смртни.”

Jeffrey D. Sachs – How JFK Would Pursue Peace in Ukraine

https://www.commondreams.org/opinion/jfk-peace-speech

Са енглеског за НСПМ превео Мирослав Самарџић