Економски појас дуж Пута свиле и поморски пут свиле за XXI век - ретроспектива

У српској науци и јавности познат је донекле каравански Пут свиле, који је у прошлости повезивао Сијан, једну од кинеских престоница, са Европом и Русијом, централном Азијом и Блиским истоком. Ова древна евроазијска магистрала размене робе, услуга и знања, као и њен неспоран утицај на Балкан, још увек нису довољно истражени, премда освежена идеја о Путу свиле постаје можда најзначајнија перспектива развоја привреде у свету, а тиме и par excellence геополитичко питање XXI века.

Идеју о привредном оживљавању Пута свиле представио је кинески председник Си Ђинпинг, септембра 2013. године, током посете Казахстану. Било је то прво јавно помињање стратегијске визије коју данас препознајемо као изградњу економског појаса дуж Пута свиле и успостављање Поморског пута свиле за XXI век.

У октобру исте године, Си Ђинпинг је говорио у скупштини Индонезије, представљајући могућност успостављања Поморског пута свиле за XXI век. У том смислу, Си Ђинпинг се заложио и за тешњу сарадњу Кине и земаља југоисточне Азије (АСЕАН).

Џанг Гаоли, потпредседник кинеске владе, на скупу посвећеном индустријском дијалогу Кине и Европске уније, одржаном крајем маја 2015. године у Чунгћингу, саопштио је да економски појас дуж Пута свиле и Поморски пут свиле за XXI век обухвата шест економских коридора: Евроазијски копнени мост (“Eurasia Land Bridge”), правац Кина - Монголија - Русија, Кина - централна Азија - западна Азија, Кина - Индокина, Кина - Пакистан и правац Бангладеш - Кина - Индија - Мјанмар.

У ауторском тексту, објављеном у београдској Политици, кинески амбасадор у Београду Ли Манчанг навео је да ове иницијативе (изградња економског појаса дуж Пута свиле и Поморског пута свиле за XXI век) имају за циљ да унапреде повезаност азијског, европског и афричког континента и помогну да се ускладе и координишу стратегије развоја земаља на маршрути Појаса и Пута, да се искористи трговински потенцијал региона, промовише улагање и потрошња, креира тражња и могућности за запослење, поспеши сарадња међу народима и културна размена, као и заједничко учење међу људима релевантних земаља, да им помогне да се разумеју, верују и поштују једни друге и да живе у хармонији, миру и благостању.

Новембра 2013. године, са Треће пленарне седнице 18. сазива Централног комитета КП Кине упућен је позив да се убрза успостављање инфраструктурних веза са суседним земљама и олакша спровођење стратегије о изградњи економског појаса дуж Пута свиле и Поморског пута свиле за XXI век.

Већ следећег месеца Си Ђинпинг је на заседању Централне економске радне конференције, која у знатној мери утиче на кинеску економску политику, говорио о стратегијском планирању у оквиру ове иницијативе, унапређењу инфраструктурне повезаности и изградњи заједничких интереса.

Фебруара 2014. године Си Ђинпинг и руски председник Владимир Путин постигли су општу сагласност о изградњи економског појаса дуж Пута свиле и успостављању Поморског пута свиле за XXI век. Двојица лидера усагласила су се и о повезивању две земље изградњом евроазијске железнице за возове великих брзина.

Први кораци у остварењу ових идеја предузети су октобра исте године, током посете кинеског премијера Ли Кећанга Москви.

У извештају о раду владе (Државног савета), објављеном марта 2014. године, Ли Кећанг се такође заложио за убрзање изградње економског појаса дуж Пута свиле и успостављање Поморског пута свиле за XXI век. У извештају је наведено и да је потребно остварити уравнотежен развој економских коридора Бангладеш - Кина - Мјанмар и Кина - Пакистан.

Новембра исте године, Си Ђинпинг је објавио да ће Кина уложити 40 милијарди долара у успостављање економског појаса дуж Пута свиле.

У мају 2014. године окончана је прва фаза изградње логистичког терминала у луци Љан-јунганг на истоку Кине, у провинцији Ђангсу. Реч је о заједничком пројекту Кине и Казахстана.

Новембра исте године, Си Ђинпинг је објавио да ће Кина уложити 40 милијарди долара у успостављање економског појаса дуж Пута свиле. Фонд Пута свиле основан је децембра 2014. године. Фонд ће, како је наведено, пласирати капитал у кинеску компанију „Three Gorges South Asia Investment", подружницу компаније „Three Gorges" („Три клисуре“), како би изградила хидроелектрану „Карот" на реци Јелуми, на североистоку Пакистана.

Пројекат ће бити финансиран учешћем у капиталу и кредитирањем, наводи се у саопштењу Народне банке Кине.

Према речима Ђина Ћија, председника Фонда пута свиле, структура улагања обухватиће међународне улагаче и следиће међународне стандарде, што подразумева да ће пројекат бити изводљив, да ће бити остварена узајамна корист и позитивни резултати за партнере.

Децембра 2014. године, успостављање економског појаса дуж Пута свиле и Поморског пута свиле за XXI век били су тема заседања Централне економске радне конференције у Кини.

Од почетка 2015. године успостављање Азијске банке за инфраструктуру и инвестиције постало је доминантна тема. Жељу да се прикључе новој банци изразиле су све значајне земље, осим САД. До 15. априла 2015. године жељу да се прикључи овој банци изразило је 57 држава.

Идеја о оснивању још једне међународне финансијске институције, заједно са оснивањем банке земаља БРИКС-а са седиштем у Шангају, постала је неодвојива од визије развоја економског појаса дуж Пута свиле и успостављања Поморског пута свиле за XXI век.

Фебруара 2015. године, Кина је саопштила да су приоритети иницијативе за изградњу економског појаса дуж Пута свиле и успостављање Поморског пута свиле за XXI век транспортна инфраструктура, олакшано улагање и трговина, финансијска сарадња и размена у области културе.

Почетком априла 2015. године, кинеско министарство трговине саопштило је да ће предузети одлучне мере за јачање трговинских, инвестиционих и билатералних веза са земљама дуж економског појаса Пута свиле и Поморског пута свиле за XXI век. Према слову саопштења, Кина ће омогућити страним предузећима лакши приступ тржишту.

У саопштењу је наведено да ће се Кина ослањати на зоне и центре прекограничне сарадње, као што су центар за утовар и претовар робе Хоргос на граници Кине и Казахстана (Ујгурски аутономни регион Синђанг). Градиће унапређене платформе за улагања, отварање нових радних места и унапређење размене валута.

Крајем истог месеца, Веј Ђангуо, бивши заменик министра трговине и заменик председника Центра за економску размену, изјавио је за Чајна дејли да иницијатива о изградњи економског појаса дуж Пута свиле и успостављање Поморског пута свиле за XXI век унапређују споразуме о слободној трговини међу земљама које повезују. Он је истакао да су у току преговори три европске и азијске земље о успостављању зоне слободне трговине, али није навео о којим се земљама ради.

Крајем маја 2015. године Кинеска развојна банка саопштила је да ће пројекти у оквиру иницијативе за изградњу економског појаса дуж Пута свиле и Поморског пута свиле за XXI век укупно бити вредни око 900 милијарди долара и да ће обухватити 900 пројеката у 60 земаља. Банка је саопштила и да је већ уложено преко 10 милијарди долара у педесетак пројеката у области енергетике, рударства и телекомуникација.

Колико су изградња економског појаса дуж Пута свиле и успостављање Поморског пута свиле за XXI век важни за Кину, говори податак да је у 2014. години вредност трговинске размене Кине са земљама дуж економског појаса Пута свиле и Поморског пута свиле за XXI век износила 7 билиона јуана (1,13 билиона долара), 25 одсто укупне кинеске спољнотрговинске размене.

У првом тромесечју 2015. године вредност трговинске размене Кине и земаља дуж ових копнених и поморских праваца износила 236 милијарди долара, односно 26 одсто укупне кинеске спољнотрговинске размене. Ове земље у укупном кинеском извозу учествују са 28 одсто.

У исто време, извоз Кине у ове земље порастао је за 10 одсто у односу на исти период 2014. године (144,5 милијарди долара). Вредност увоза из ових земаља у Кину у истом периоду износила је 91,5 милијарди долара (23,4 одсто укупног кинеског увоза).

Нефинансијске кинеске инвестиције у ове земље у првом кварталу 2015. године достигле су вредност од 2,56 милијарди долара, а Сингапур, Индија и Лаос биле су најпримамљивије за улагања.

У овом тренутку, Кина је укључена у 70 заједничких зона сарадње са земљама које су заинтересоване за овај формат сарадње. Реч је о пројектима попут индустријских паркова који су до сада привукли инвестиције у вредности од око 8 милијарди долара.

Очекује се да ће до краја 2015. године укупна вредност улагања у овим зонама достићи вредност од 20 милијарди долара и омогућити отварање 200 хиљада радних места.

Према изјави Шен Дањанга, гласноговорника кинеског министарства трговине, датој крајем априла 2015. године, индустријска зона Рајонг, заједнички пројект Кине и Тајланда, отворила је око 3.000 нових радних места.

У исто време, 50 кинеских текстилних компанија у Камбоџи је отворило око 10.000 нових радних места.

Вреди поменути и да је 18. новембра 2014. године успостављена железничка карго-линија, дуга импресивних 9.977 километара, од индустријског центра Џиву, на југоистоку Кине до Мадрида. Композиција од 82 вагона за 21 дан је превалила пут од Кине до главног града Шпаније, кроз Казахстан, Русију, Белорусију, Пољску, Немачку и Француску.

Децембра 2014. године, Кинеска железничка корпорација („China Railway Corporation”) потврдила је да је почела изградња железничког правца Ласа - Њингчи на Тибету, у близини пограничног региона Аруначал Прадеш, на који Кина полаже право и сматра га делом Аутономне покрајине Тибет.

Вредност овог пројекта је 36,6 милијарди јуана (око 6 милијарди долара) и биће завршен до 2021. године.

Јуна 2015. године, успостављен је теретни железнички саобраћај од Харбина на североистоку Кине (провинција Хејлунгђанг) са немачким градом Хамбургом. Та линија пролази кроз Монголију и Русију и омогућава испоруку робе у Европу, двоструко брже него поморским путевима.

Према речима Гао Џангуа из Одељења за пројекте у провинцији Хејлунгђанг, нова железничка веза има очигледне предности зато што је железнички коридор Кина - Монголија - Русија највећи међу шест копнених коридора дуж економског појаса Пута свиле и повезује Русију и Европу са Монголијом, Кином, Јапаном и Јужном Корејом. Очекује се да ће вредност превезене робе на новоуспостављеној линији достићи око 4 милијарде јуана годишње.

Железнички саобраћај између Харбина и Хамбурга успостављен је неколико дана након отварања теретне железничке линије између Урумћија, главног града Ујгурског аутономног региона Синђанг на северозападу Кине и Москве.

Осим тога, редован теретни воз повезује Сијан у централној Кини (некада полазну тачку Пута свиле) са Алматом у Казахстану. Ова железничка линија за превоз робе успостављена је крајем 2013. године (6 дана, 3.866 километара). Овај воз скраћује превоз на поменутој линији за више од 20 дана.

У Пекингу је крајем јуна 2015. године саопштено да ће 200 милијарди јуана (32 милијарде долара) бити уложено у пројекте развоја цивилне авијације повезане са иницијативом за изградњу економског појаса дуж Пута свиле и Поморског пута свиле за XXI век. Према речима Ли Ђасјанга, директора Кинеске управе за цивилну авијацију, од почетка ове године почела је примена 51 важног пројекта који су тесно повезани са развојем економског појаса дуж Пута свиле и Поморског пута свиле за XXI век.

Кина је средином 2015. године градила 15 нових и проширивала капацитете 28 постојећих аеродрома. У ове послове уложено је 4,7 милијарди јуана.

Кина је средином 2015. године градила 15 нових и проширивала капацитете 28 постојећих аеродрома. У ове послове уложено је 4,7 милијарди јуана.

Иако не спада, барем не званично, у визију развоја економског појаса дуж Пута свиле и Поморског пута свиле за XXI век, питање изградње канала Карат, кроз истоимени земљоуз, између Тајландског залива и Андаманског мора, сведочи о важности евроазијских копнених и поморских веза.

Медији на Тајвану пренели су маја 2015. године вест да ће Кина и Тајланд прокопати овај канал. Према тим медијским наводима, Кина и Тајланд 15. маја су у кинеском граду Гуангџоу потписали меморандум о изградњи канала Карат. Овим каналом требало би да буде заобиђен Малајски мореуз који спаја Андаманско и Јужно кинеско море, иначе један од најважнијих пловних путева на планети.

Малајски теснац дуг је 805 километара, раздваја Малајско полуострво од острва Суматра и једна је од најважнијих и најфреквентнијих поморских саобраћајница на свету. Око 80 хиљада бродова са робом у вредности од око 500 милијарди америчких долара пролази кроз овај мореуз сваке године.

Процењује се да би изградња канала Карат трајати десет година, а укупно улагање износиће 28 милијарди америчких долара.

Кинеска амбасада на Тајланду саопштила је да кинеска влада до сада није учествовала у истраживањима, ни у било ком виду сарадње, нити је исказала став по питању прокопавања канала Карат.

Када би канал био завршен, бродови ће моћи да заобиђу Сингапур и Малајски теснац, а дужина пловног пута биће смањена за око 1.200 километара, односно за 2 до 5 дана.

Кинеска амбасада на Тајланду саопштила је да кинеска влада до сада није учествовала у истраживањима, ни у било ком виду сарадње, нити је исказала став по питању прокопавања канала Карат.

Поред инфраструктурних улагања, Кина вишестрано шири и свој финансијски утицај у земљама које су изразиле жељу да учествују у развоју економског појаса дуж Пута свиле и Поморског пута свиле за XXI век. Народна банка Кине најавила је скоро установљење националног система за међународна плаћања, а кинески систем платних картица „Унионпеј" присутан је у више од педесет, од укупно 64 земље које гравитирају економском појасу дуж Пута свиле и Поморском путу свиле за XXI век.

Добар пример ове сарадње је Казахстан, где је, према речима Дејвида Лија, задуженог за сарадњу у компанији „Унионпеј интернeшенел", успостављена тесна привредна и кадровска размена, па је поменута компанија већ потписала споразум о сарадњи са „Халик банком", другом по величини у тој земљи. Две стране сложиле су се да прошире сарадњу у више области, укључујући издавање платних картица, онлајн плаћање и финансијску подршку академцима из Казахстана који желе да студирају у Кини. У овом тренутку око 70 одсто банкомата и више од половине продавница у Казахстану прихватају „Унионпеј" картице.

Упркос добрим привредним мотивима, изградњу економског појаса дуж Пута свиле није могуће посматрати ван геополитичког оквира. Западни аналитичари склони су да истакну ширење кинеске меке моћи као својеврстан, дакако по Пекинг користан, производ иницијатива за изградњу економског појаса дуж Пута свиле и Поморског пута свиле за XXI век. По њима, оживљавање Пута свиле је прилика за ширење кинеских утицаја на Евроазију. Уз сталну употребу фразе о обостраној користи, омиљеној међу кинеским лидерима („win-win situation“), Кина, по западним аналитичарима, побољшава свој имиџ и јача регионални утицај.

Џанг Хунгџоу са Технолошког универзитета „Нањанг“ из Сингапура у раду „Изградња економског појаса дуж пута свиле - проблеми и приоритети у централној Азији“ наводи геополитичке изазове као највеће изазове овог пројекта.

Џанг Хунгџоу са Технолошког универзитета „Нањанг“ из Сингапура у раду „Изградња економског појаса дуж пута свиле - проблеми и приоритети у централној Азији“ наводи геополитичке изазове као највеће изазове овог пројекта.

По њему, Кина је још увек далеко од улоге доминантне силе у централној Азији. Водећа је свакако Русија која централноазијске земље настоји да укључи у процесе евоазијских интеграција (Царинску унију и Евроазијску економску заједницу). Русија због сопственог доминантног утицаја на просторима централне Азије, стога, има помешана осећања када је у питању изградња економског појаса дуж Пута свиле. Она је пре свега, по овом аутору, заинтересована за поменуте пројекте када је у питању њен развој на Далеком истоку, али не и у централној Азији.

Као аргумент у прилог томе, Џанг Хунгџоу наводи да је Русија доминантан спољнотрговински партнер централноазијских земаља, а да при томе етнички Руси имају знатан удео у становништву централне Азије од око 7 милиона. У Казахстану их је 21, Киргистану 12, Узбекистану 6, Туркменистану 4 и Таџикистану 1 одсто. Осим тога, око милион Киргиза и око милион Таџика (безмало половина тамошње радне снаге) ради у Русији. Дознаке радника из Русије, према подацима Светске банке, чиниле су 2013. године по 25 одсто БДП-а Таџикистана и Киргистана и 12 посто БДП-а Узбекистана.

Џанг Хунгџоу наводи да ће изградња економског појаса дуж Пута свиле бити постепен процес, заснован на билатералном приступу. Он велики потенцијал изградње овог економског појаса види у пољопривредној сарадњи и укључењу простора централне Азије у Паназијску производну мрежу („Pan Asia Production Network”).

Он у овом процесу САД, чији утицај у региону полако слаби, види као потенцијалне партнере Кине. Интерес који би могао да мотивише државе централне Азије да све активније приступају пројектима у оквиру изградње економског појаса дуж Пута свиле он види као шансе за развој привреде, нарочито због могућих економских проблема у Русији изазваних санкцијама Европске уније и САД, али и суморних привредних кретања у свету. По Џангу Хунгџоу, изградња економског појаса дуж Пута свиле је шанса за ове сиромашне земље у развоју, које се углавном ослањају на експлоатацију природних ресурса, попут нафте, гаса и гвожђа. Оне би новим развојним пројектима јачале повезаност, побољшале би инфраструктуру и спровеле би диверсификацију привредне структуре уз јачање трговине.

При изнетом, не треба сметнути с ума да Џанг Хунгџоу акценат ставља на тек један од могућих развоја ситуације, свакако веома близак погледима Института за одбрану и стратешке студије, који је кључна компонента „S. Rajaratnam School of International Studies” при Технолошком универзитету „Нањанг“ у Сингапуру.

Током састанка руског председника Владимира Путина са кинеским вицепремијером Џангом Гаолијем, 18. Јуна 2015. године у Санкт Петербургу, констатовано је да две земље треба да појачају сарадњу на интегрисању кинеске иницијативе за изградњу економског појаса дуж Пута свиле и успостављање Поморског пута свиле за XXI век са руским тежњама у оквиру Евроазијске економске заједнице.

Русија је део процеса Шангајске организације за сарадњу, једна је од земаља БРИКС-а и налази се међу земљама које су изразиле жељу да учествују у Азијској банци за инфраструктуру и инвестиције. Москва је са Кином постигла низ дугорочних енергетских, војних, саобраћајних и других споразума, а Кина је, сасвим извесно, прихватила улогу доброг суседа и партнера, када су економски притисци САД и Европске уније на ту земљу у питању.

Премда је његов рад ограничен на просторе централне Азије, где Џанг Хунгџоу САД види као ненаданог, али могућег партнера Кини у процесима изградње економског појаса дуж Пута свиле и Поморског пута свиле за XXI век, шири геополитички поглед релативизује такво становиште.

Могућу претњу овим иницијативама Кине представља сепаратистички покрет ујгурских терориста на северозападу земље, у Ујгурском аутономном региону Синђанг, делимично подржан од центара моћи у САД. Осим тога, извесна могућност за дестабилизацију постоји и на Тибету, где такође постоје сепаратистичке снаге.

"Исламска држава", несугласице Израела и арапских држава, као и анимозитети Турске и других земаља према Сирији на Блиском истоку, такође би могли да угрозе ове иницијативе, пре свега оне које се односе на Поморски пут свиле за XXI век. Осим тога, ту је и у овом тренутку у други план потиснуто курдско питање у Турској и Ираку, сукоби у Јемену, као и повремене напетости између западних сила и Ирана.

Нова влада у Њу Делхију опредељена је, како се чини, прем привредном развоју и продубљењу сарадње са Пекингом, стављајући пограничне инциденте и неспоразуме из прошлости у други план.

Извори нестабилности на Поморском путу свиле за XXI век свакако су питање изградње кинеских објеката на острвима и хридима Јужног кинеског мора, чему се САД противе, бројни погранични спорови у том региону, као и територијални спор са Јапаном око острва Дјаоју.

У овом смислу, вреди се сетити и поморских претњи пирата из Сомалије и акција талибана у Авганистану.

Нова влада у Њу Делхију опредељена је, како се чини, за привредни развој и продубљење сарадње са Пекингом, стављајући пограничне инциденте и неспоразуме из прошлости у други план.

Изазивањем сукоба са македонским снагама безбедности у пролеће 2015. године, у области Куманова, посредством албанских терористичких група, САД су јасно приказале могућност да таквим акцијама пресеку Моравско-вардарски правац, најподеснију копнену везу Егејског мора и централне Европе. Овај правац је од највеће важности за развој кинеских привредних иницијатива и трговине из луке Пиреј, једне од завршних тачака Поморског пута свиле, ка централној и источној Европи, а сутра и могућа траса европског крака гасовода Турски ток.

Осим Индије, која је, премда на јужној маргини пројекта изградње економског појаса дуж Пута свиле и успостављања Поморског пута свиле за XXI век, важан партнер у овом пројекту и која у последње време показује већу вољу за сарадњом са Кином, Турска је још један важан чинилац. Чланица НАТО пакта и невероватно упоран кандидат за члана Европске уније, ова земља поново је значајан регионални играч у европским и азијским оквирима.

Земље у развоју привукле су 681 милијарду америчких долара инвестиција, односно око 55 одсто укупних светских улагања.

Колико је Турска укорењена на Путу свиле, говори и податак да Топкапи музеј у Истанбулу, бившем (источноромејском) Цариграду, чува око хиљаду примерака кинеског порцулана из периода династија Минг и Ћинг. Њу са Кином повезују заједнички пројекти изградње брзих пруга, а Турска током наредних неколико година жели да изграду још око 4.500 километара железничких пруга.

На крају, треба истаћи да се иницијативе за успостављање економског појаса дуж Пута свиле и Поморског пута свиле за XXI век у Кини доживљавају пре свега као простор развоја.

Због тога, у коментаторском тексту у листу Чајна дејли, аналитичар Фу Ђинг истиче постојање синергија између ових иницијатива и инвестиционог плана Европске уније. Ова синергија би, по Фу Ђингу, требало да омогући јачање економског раста у Кини и Европској унији, продубљење реформе и остварење регионалних интеграција.

На крају, додајмо да је Организација УН за трговину и развој у извештају за 2014. годину навела да су глобалне стране директне инвестиције износиле 1.230 милијарди америчких долара. Земље у развоју привукле су 681 милијарду америчких долара инвестиција, односно око 55 одсто укупних светских улагања. Развој пројеката дуж Пута свиле, копненог и оног поморског, у будућности би ову другу суму могао још значајније да увећа, уколико привредни раст земаља у развоју не буде прекинут политичком дестабилизацијом.

Сажетак

Идеју о привредном оживљавању Пута свиле представио је кинески председник Си Ђинпинг, септембра 2013. године, током посете Казахстану. Било је то прво јавно помињање стратегијске визије коју данас препознајемо као изградњу економског појаса дуж Пута свиле и успостављање Поморског пута свиле за XXI век.

Ове стартегијске визије кинеског руководства подупиру Фонд пута свиле (вредан 40 милијарди долара) и Азијска банка за инфраструктуру и инвестиције која је у процесу оснивања.

Од почетка 2015. године, успостављање Азијске банке за инфраструктуру и инвестиције постало је доминантна тема. Жељу да се прикључе новој банци изразиле су све значајне земље, осим САД. До 15. априла 2015. године жељу да се прикључи овој банци изразило је 57 држава.

Крајем маја 2015. године, Кинеска развојна банка саопштила је да ће пројекти у оквиру иницијативе за изградњу економског појаса дуж Пута свиле и Поморског пута свиле за XXI век укупно бити вредни око 900 милијарди долара и да ће обухватити 900 пројеката у 60 земаља.

У 2014. години вредност трговинске размене Кине са земљама дуж економског појаса Пута свиле и Поморског пута свиле за XXI век износила 7 билиона јуана (1,13 билиона долара), 25 одсто укупне кинеске спољнотрговинске размене.

Изградња економског појаса дуж Пута свиле и Поморског пута свиле за XXI век постаје и сложено геополитичко питање.

Извори

Hongzhou, Zhang: “Building the Silk Road Economic Belt - Problems and

Priorities in Central Asia”, About the Institute of Defence and Strategic Studies, S. Rajaratnam School of International Studies, Nanyang Technological University, Singapore.

www.rsis.edu.sg

„Bloomberg“: China's Road to Africa Lifts Investment, Adds Debt Risk, 19. jun 2015.

„Bloomberg“: China Follows Silk Road in Search for Land of Fast Growth, 14. april 2015.

Center for Strategic & International Studies (http://csis.org): Building China’s “One Belt, One Road”, 3. April 2015.

„China Daily“: Innovative notions likely to blossom at China-EU talks, 24. jun 2015.

„China Daily“: Deals grow along Belt and Road, 23. jun 2015.

„China Daily“: Silk Road countries team up, 22. jun 2015.

„China Daily“: Alibaba sees business potential in Russia, 22. jun 2015.

„China Daily“: Enhanced China-Russia co-op conducive to regional, global prosperity, 20. jun 2015.

„China Daily“: China, Russia pledge to enhance all-round cooperation, 19. jun 2015.

„China Daily“: Ministerial meeting held on "Belt and Road" tourism, 19. jun 2015.

„China Daily“: Europe keen to join China's Belt and Road Initiative, 18. jun 2015.

„China Daily“: Lebanon aims at playing key role in China's Belt and RoadInitiative, 27. maj 2015.

„China Daily“: China's Belt and Road Initiative to boost Turkey's economy: expert, 28. maj 2015.

„China Daily“: Jiangsu to carry out implementation plan for the Belt and Road Initiative, 28. maj 2015.

„China Daily“: Trans-regional customs co-op promotes Belt and Road Initiative, 28. maj 2015.

„China Daily“: 六大经济走廊 (“Liuda Jingji Zoulang”): Six economic corridors, 29. maj 2015.

„China Daily“: China to invest $900b in Belt and Road Initiative, 29. maj 2015.

Thediplomat.com: The New Silk Road: China's Marshall Plan?, 6. novembar 2014.

Thediplomat.com: Why the ‘One Belt One Road’ Initiative Matters for the EU, 9. april 2015.

Ли Манчанг: Главне иницијативе кинеске спољне политике, Политика, 28. април 2015.

Архива вести ЦРИ