Економски рат против Турске – шта ће сада да уради Ердоган?

Нагли пад вредности турске лире није само показао опсег економских неприлика Анкаре, након година непрекидног и силовитог раста, већ је такође маркирао нове важне развоје догађаја за Блиски и Средњи исток, где је улога Турске све неизвеснија.

Како извештава AGI, турска лира је у року од 24 часа, између деветог и десетог августа изгубила 19% своје вредности у односу на долар, и од јануара је обесцењена за 40%, доводећи у неприлику потрошаче и предузећа. Председник Реџеп Тајип Ердоган одговорио је тако што је позвао своје сународнике да замене страну валуту у свом власништву, како би подржали националну валуту, тврдећи да се ради о „националној борби“ зарад суочавања са „економским ратом“ који је, по њему, покренут против Анкаре.

Ако је 26 јула долар вредео 4,86 турских лира, сада је вредност близу психолошког прага од 6 лира (у међувремену тај праг је пређен, прим. преводиоца), што поставља Ердогана пред први озбиљан изазов након скорашњег тријумфа на председничким изборима, који је постигнут захваљујући и „анадолијским упориштима“ која су од његових влада добијале социјалне повластице и сада су директно угрожена овом девалвацијом. Нагли пораст намета на алуминијум и челик који се увозе из Турске, успостављен од стране Трампове администрације, у јеку монетарне олује, указује на САД као на првог осумњиченог актера маневра против Анкаре.

Обарање руку између САД и Турске

Суштински, у Турској се, пре свега, ради о томе да се плаћа двосмисленост са којом се Ердоган игра од пре неког времена, лавирајући између припадности НАТО-у и сагласности са главним ривалима САД-а, у функцији изласка из рата у Сирији без последица.

Недавно, Вашингтон и Анкара су се сукобили када су САД наметнуле санкције турским владиним званичницима, због хапшења, сматра се илегалног, пастора Ендрјуа Брансона. Како је писао Limes, „напад на лиру је истинска санкција коју је Трамп ударио Турској, који намерава да Брансона врати кући – који је притворен од октобра 2016. године, уз оптужбу да је подржавао курдски и гуленистички тероризам – на половини свог мандата, како би удовољио својој евангелистичкој изборној бази, за коју је Ердоган оличење ништа мање него антихриста.

Повратак свештеника Американцима, у фази у којој су они сасвим индиферентни према захтевима Ердогана да се испоручи Фетулах Гулен, који се сматра за сиву еминенцију неуспелог државног удара 2016. године, могао би да пружи предах економији Турске, али би представљао један геополитички пораз.

„Улог у игри је позиција Турске у балканско-блискоисточном поткраљевству америчког империјалног система (…) ово су само варнице. Прави правцати сукоб – реплика ситуације после инвазије Кипра 1974. године – ембарго САД Турској, затварање америчких база у Турској – стићи ће када Ердоган не буде могао да не призна како Вашингтон нема намеру да даје у закуп Блиски исток никоме, чак ни њему“.

Одговор Ердогана

У клими суспендоване демократије која последњих година влада у Турској, председник је рачунао, на првом месту, на утврђивање консензуса нације, позивајући на јединство турски народ на плебисцитаран и популистички начин.

Ердоган је величао отпор Турске против „економског рата“, и позвао је на праву правцату донацију „злата отаџбини“. „Ако имате евре, доларе и злато испод јастука, идите у банке и промените их у турске лире. Ово је национална борба“ рекао је Ердоган, на једном скупу, позивајући се на исламски идентитет као фактор кохезије – „они имају доларе, ми имамо наш народ и нашег Бога“.

Ердоган: Ако имате евре, доларе и злато испод јастука, идите у банке и промените их у турске лире. Oни имају доларе, ми имамо наш народ и нашег Бога

Апокалиптички тонови који указују на ледене турско-америчке односе, на које се надовезују прагматични потези у стању узбуне, стварају представу о опсегу изазова који је пред Турском. „Председник тражи решење“ пише La Stampa, поверавајући министру финансија Берату Албајраку, свом зету, да изради нов економски план како би се избегло отицање капитала. Попут оног које је узроковано повлачењем актива и резерви које су деномиране у турским лирама, од стране европских кредитних завода.

Ердоган напада унилатерализам и ишчекује удар санкција Ирану

Након што је повисио тон у вербалном обрачуну, Ердоган је у уводном чланку у New York Times-у дао један опрезнији одговор. „Ако Сједињене Државе не промене тежњу ка унилатерализму и недостатку поштовања, бићемо принуђени да потражимо нове пријатеље и савезнике“, пише турски лидер. „Унилатералне акције САД према Турској служе само да поткопају америчке интересе и безбедност. Пре него што буде исувише касно, Вашингтон треба да одбаци идеју да су наши односи асиметрични, и прихвати чињеницу да Турска има алтернативе“.

Прецизне речи које наговештавају како Ердоган сматра, да Анкара захваљујући добицима који су загарантовани од посредовања са Ираном и Русијом у Сирији, и отварању ка Кини која жели да је интегрише у Нови пут свиле, има могућност да издржи стратешко одвајање од Запада којег предводе САД. Наредно ватрено крштење америчко-турских односа биће повратак америчких санкција Ирану, са којим Турска тражи modus vivendi, и који покрива 50% потреба у нафти, и 17% потреба у природном гасу. Реч је о животним квотама, које не би било могуће, у контексту валутног рата, заменити и које би, ако би се очувале, могле да прошире још више ров који дели два савезника који никад нису даљи један од другог последњих деценија.

Превео са италијанског: Небојша Вуковић

Извор: http://www.occhidellaguerra.it/cosa-sta-accadendo-in-questi-giorni-in-turchia/