EU spremna da preuzme ulogu globalnog lidera

(Danas, 22.12.2009)

Dve decenije nakon pada Berlinskog zida i okončanja hladnog rata, proces formiranja kontura svetskog poretka još uvek je u toku. Međutim, stiče se utisak da su dva „megatrenda“ jasna: najveći talas globalizacije koji je svet ikada video i iznedrivanje novih igrača na svetskoj sceni iz Azije i drugih delova planete.

Sve su glasniji zahtevi za sprovođenje efikasnije globalne koordinacije u hvatanju u koštac sa ogromnim izazovima našeg doba. Nakon stupanja Lisabonskog ugovora na snagu, uveren sam da je Evropska unija spremna da preuzme na sebe liderska ovlašćenja.

Ekonomska globalizacija dobro je poslužila svetu. Zahvaljujući izuzetnom ekonomskom rastu u zemljama u razvoju milioni ljudi izdigli su se iz siromaštva i pojavile su se nove ogromne mogućnosti za investicije i prosperitet. To je pomoglo mnogoljudnim državama kao što su Kina i Indija da steknu samopouzdanje i da se afirmišu kao svetske sile. Brazil takođe konačno ostvaruje svoj ogromni potencijal. Na Zapadu SAD su i dalje globalna ekonomska snaga, a EU je takođe koristila globalizaciju da bi učvrstila svoju poziciju glavnog ekonomskog i trgovinskog partnera.

Međutim, globalizacijom se takođe pobuđuje konkurencija i otkrivaju slabosti. Radnici širom sveta se boje za svoja radna mesta jer shvataju da ih ekonomske promene zaobilaze. Ekonomska kriza još više je ukazala na već opažene negativne strane globalizacije. Kao rezultat toga, da bismo bili ekonomski nezavisni potrebna je pažljiva koordinacija, i to ne samo u okviru predstojećih nekoliko nedelja, već gledano na duže staze. Potrebno je da ponovo razmotrimo strukture globalnog rukovodstva, da obezbedimo njihovu veću produktivnost za narod, tako da to bude u interesu i sadašnjih i budućih generacija. EU je vodila diskusije u okviru svojih struktura o tome i tu temu podigla na međunarodni nivo. Mi pozdravljamo zahtev država u razvoju da se izvrši reforma globalnih institucija.

U interesu svih nas jeste da ne pokleknemo pred iskušenjima protekcionizma. Zbog ekonomske krize ostvarenje napretka u pregovorima o agendi sporazuma iz Dohe u Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO) još je važnije. Okvir STO kojoj je EU uvek davala prednost sve se više smatra fundamentalnom za naš prosperitet. On pomaže da se globalna ekonomija „usidri“ u jednom otvorenom sistemu pravila koji počiva na međunarodnom zakonu. Međutim, potrebno je uložiti više napora.

Svet se suočava s tradicionalnim i netradicionalnim strahovima u vezi sa bezbednošću. Veliki broj naših zemalja meta je terorističkih akcija koje su, mora se priznati, osam godina nakon napada 11. septembra ređe, ali ni u kom slučaju nisu iskorenjene. Takođe se treba uhvatiti u koštac s problemima slabih zemalja, kao i sa opasnostima od oružja za masovno uništenje, autoritarnog režima i opasnostima od ekstremizma. Globalizacija je takođe ukazala na netradicionalne bezbednosne izazove bez obzira na državne granice. Globalne pandemije mogu se širiti brže; zbog nedostatka sigurnih i održivih izvora energije moglo bi doći do recesije širom sveta; a klimatske promene osim toga što ostavljaju posledice na životnu okolinu, mogle bi da imaju ozbiljne geopolitičke i društvene negativne efekte.

Multilateralni angažman od suštinske je važnosti za borbu sa ovim opasnostima. EU u svojim korenima ima elemente multilateralizma. Ostali takođe mogu profitiraju od iskustva Unije. Evropljani su dugo šampioni UN i međunarodne saradnje i konstantno ulažu napore da stabilnost, sloboda, demokratija i pravda preovlađuju i budu kamen temeljac međunarodnih odnosa. EU takođe ima gotovo 100.000 mirovnjaka, pripadnika policije i vojske koji su raspoređeni na svetskim žarištima i koji pomažu da se tamo uspostavi mir. Takođe na političkom nivou EU uzima na sebe sve veći deo tereta. Primer za to jeste misija EU u Moskvi i Tbilisiju koju smo organizovali francuski predsednik Nikola Sarkozi i ja. To nam je omogućilo da ostvarimo opipljivi napredak u primeni plana EU u šest tačaka o okončanju vatre između Rusije i Gruzije.

Postizanje sporazuma o klimatskim promenama je u ovom trenutku prioritet za sve nas. To možemo ostvariti samo ako udružimo snage. Svi smo u velikoj meri pogođeni posledicama klimatskih promena, uključujući pojačane suše, poplave i druge ekstremne vremenske prilike. EU preuzima na sebe svoje odgovornosti. Ona je sama sebi odredila ambiciozne ciljeve u budućnosti i preuzima vođstvo u nastojanju da se zaključi jedan međunarodni sveobuhvatni globalni sporazum, uključujući veoma značajne napore da se obezbede finansije.

Klimatske promene takođe predstavljaju prikaz kako možemo da izvučemo korist od nužnosti. Razvoj i primena zelenih tehnologija mogu biti nova sredstva za postizanje rasta. Izgradnja održive evropske ekonomije pomoći će nam da obezbedimo prosperitet našem narodu. One takođe ukazuju na to kako Evropa svoje ciljeve kod kuće može da ostvari samo uz pomoć proaktivnog i globalnog pristupa. Upravo taj pristup podupire našu spoljnu politiku. Ne možemo da se uhvatimo efikasno i uspešno u koštac sa izazovima pred kojima stoji EU ukoliko ne postoji jaka Evropa. Da bi se obezbedio prosperitet i rast, bezbednost i stabilnost i održivost EU na duge staze neophodna je promocija naših interesa i vrednosti u inostranstvu i hvatanje u koštac sa spoljnim pretnjama i globalnim izazovima.

Jasno je da je EU posvećena multilateralnom sistemu globalnog rukovodstva kroz UN i druga tela. Mi već govorimo o glavnim izazovima koje stoje pred nama s dozom jasnoće i uverljivosti. Lisabonski ugovor nam omogućava da uspostavimo veću koherentnost i pruža nam veće kapacitete za delovanje. To će nam omogućiti da diplomatiju, menadžment za borbu protiv krize i evropski odbrambeni kapacitet u razvoju koristimo rame uz rame sa tradicionalnijom politikom kao što su trgovina i razvoj.

Štaviše, često se kaže da komparativna prednost EU leži u njenom kodeksu moći ili moći njenih vrednosti. Mislim da je to tačno. U svetu nakon okončanja krize, kada ljudi traže nove načine da obezbede sebi blagostanje, mir, prosperitet , svet može imati velike koristi od evropskog iskustva.

Autor je predsednik Evropske komisije