Geopolitička mimikrija ili kako je Rio Tinto, zbog interesa nemačke auto industrije i lakše propagande među Srbima, naprečac proglašen za "kinesku kompaniju"

„Prsti Si Đinpinga su oko Jadra“, „Velika kineska sena nad projektom Rio Tinta u Srbiji“, „Kinezi najveći akcionari Rio Tinta“, „Ima reputaciju zapadnjačke kompanije: Čiji je zapravo Rio Tinto?“…

Neko ko je proteklih nedelja čitao samo izveštaje prozapadnih medija u Srbiji i na Balkanu, lako je mogao da zaključi da Rio Tinto nije britansko-australijska, već, pritajeno, kineska kompanija i da se Kinezi, maskirani u pomenutu kompaniju, spremaju da otvore rudnik litijuma u Jadru.

Povod za ovakve naslove je činjenica da Kineska aluminijumska korporacija u pomenutoj rudarskoj kompaniji ima udeo od oko 13 odsto i da je, pojedinačno, njen najveći akcionar, ali se preskače notorna činjenica da od 14 članova Borda direktora kompanije Rio Tinto, počevši od predsedika Dominika Bartona do poslednjeg Bena Vajata, nema nijednog kineskog imena ili makar azijskog lica.

Ukoliko zavirimo u Izvršni komitet kompanije, koji broji jedanaest članova, zateći ćemo samo jednu azijsku ličnost. To je Bold Baatar, zadužen za projekte eksploatacije bakra, ali on ne dolazi iz Kine, nego iz Mongolije.

Da li je Kina zaista zainteresovana za Jadar?

INTERES POSRNULE NEMAČKE INDUSTRIJE

Hitno otvaranje rudnika litijuma kod Loznice je isključivo interes posrnule nemačke automobilske industrije, odnosno Evropske unije, koja litijumske i druge tehnološke komponente sada uvozi iz Kine i taj trend želi da preokrene u svoju korist, naročito nakon što je u poslednje vreme suočena sa impresivnim rastom proizvodnje i prodaje kineskih električnih vozila

Razloga za prisustvo Kineske aluminijumske kompanije u Rio Tintu ima više, ali među njima nije novi projekat kakav je „Jadar“, čija realizacija, posmatrano sa logičkog stanovišta, uopšte nije u strategijskom interesu Kine, već je to, pre svega, planetarni obim saradnje koji Kina već decenijama kod kuće ostvaruje sa Rio Tintom.

Hitno otvaranje rudnika litijuma kod Loznice je isključivo interes posrnule nemačke automobilske industrije, odnosno Evropske unije, koja litijumske i druge tehnološke komponente sada uvozi iz Kine i taj trend želi da preokrene u svoju korist, naročito nakon što je u poslednje vreme suočena sa impresivnim rastom proizvodnje i prodaje kineskih električnih vozila.

Kada kažu kako će Kina, maskirana u Rio Tinto, u stvari, rudariti jadarit kod Loznice, prozapadni mediji nam podvaljuju čist oksimoron: Kini uopšte nije u interesu da prestane da izvozi litijumske i druge tehnološke komponente u Evropsku uniju (čitaj: Nemačku).

Druga je stvar što Kina nikada neće razneti konkurentski gasovod ili organizovati prevrat u zemlji koja se sprema da otvori rudnik namenjen isključivo njenim konkurentima na globalnom tržištu, u ovom slučaju oporavku nemačke automobilske industrije iz klasičnog tržišnog nokdauna.

U KOM UNIVERZUMU JE TAKO NEŠTO MOGUĆE?

Sam nemački kancelar Olaf Šolc u Beogradu je nedavno decidno saopštio, bez imalo okolišanja, da će Memorandum o razumevanju o strateškom partnerstvu Srbije i EU o održivim sirovinama, lancima proizvodnje baterija i električnim vozilima, što je formalni okvir za otvaranje rudnika litijuma, doprineti smanjenju zavisnosti Evrope od drugih zemalja (čitaj: Kine) u oblasti održivih sirovina, odnosno u ovom slučaju litijuma.

U kom univerzumu, osim u svetu medijskih manipulacija i podvala, bilo koja velika sila, pa bila to i Kina, svesno puca u svoju ekonomsku i time političku nogu?

„To je važan evropski projekat koji će doprineti da Evropa ostane suverena u svetu koji se menja, da ne bude zavisna od drugih. Moramo smanjiti našu zavisnost, moramo imati otpornu strukturu u lancima snabdevanja“, rekao je Šolc na konferenciji za novinare u Beogradu.

U kom univerzumu, osim u svetu medijskih manipulacija i podvala, bilo koja velika sila, pa bila to i Kina, svesno puca u svoju ekonomsku i time političku nogu?

Ukoliko znamo da bi, sudeći prema najavama zvaničnika, litijum iz Jadra trebalo da podmiri ogromnu većinu nemačkih, odnosno evropskih potreba za tim metalom tokom narednih petnaestak do dvadeset godina, ispada da Kina, zbog trinaest odsto učešća jedne jedine svoje kompanije u vlasničkoj strukturi Rio Tinta, želi da žrtvuje celokupan sopstveni izvoz litijum-jonskih baterija u Nemačku i Evropsku uniju, koji je lane zabeležio rekordnu vrednost od 23,3 milijarde dolara, plus preko 10 milijardi, odnosno prema Atlantskom savetu 14,5 milijardi dolara, vredan izvoz električnih vozila.

KINESKI UDEO U RIO TINTU

Zašto Kineska aluminijumska kompanija ima udeo u Rio Tintu? Najznačajniji razlog za kineski udeo u Rio Tintu, pri čemu podaci, prema različitim izvorima, variraju od 11 do 14 posto, jeste značaj koji nezasito kinesko tržište ima za Rio Tinto, odnosno interes Kine da kod kuće obezbedi osnovne uslove za sopstveni ekonomski razvoj, odnosno rast.

Prema vrlo preciznim podacima iz godišnjeg izveštaja Rio Tinta, kompanija je lane 59,6 odsto svih svojih prihoda ostvarila u Kini.

Poređenja radi, drugo po veličini tržište Rio Tinta prošle godine bile su SAD sa 13,9 odsto udela u prihodu kompanije, a treće čitava Azija, bez Kine i Japana, sa 7,2 odsto. Slede Japan sa 6,9 i Evropa bez Velike Britanije sa 5,3 odsto.

Govorimo o rudarskom kolosu sa 57 hiljada zaposlenih koji kopa u 35 zemalja i ostvaruje godišnju neto dobit od desetak do dvanaest milijardi dolara i u svom zvaničnom izveštaju ne propušta da napomene da je pomenutih 59,6 odsto prihoda ostvario u Kini zajedno sa ostrvom Tajvan.

TRANSPARENTNO, A NE TAJNO UDRUŽIVANjE

Koliko je Kina na sopstvenom tržištu povezana sa Rio Tintom, možda najbolje svedoči činjenica da je 19. jula ove godine obeležena, čak proslavljena, isporuka četvrte milijarde tona rude gvožđa iz Pilbara u zapadnoj Australiji u Kinu.

Koliko je Kina na sopstvenom tržištu povezana sa Rio Tintom, možda najbolje svedoči činjenica da je 19. jula ove godine obeležena, čak proslavljena, isporuka četvrte milijarde tona rude gvožđa iz Pilbara u zapadnoj Australiji u Kinu

Tovar rude je iz luke Dampijer u Australiji isporučen grupaciji „Čajna Baouvu stil“, najvećem svetskom proizvođaču čelika.

Rio Tinto i „Čajna Baovu“ posluju 51 godinu. Tokom više od pola veka, Kina je postala najveći kupac Rio Tinta sa oko 250 miliona tona rude gvožđa godišnje.

Četiri milijarde tona gvožđa, koliko je Rio Tinto do sada isporučio Kini iz svog rudnika u Australiji, dovoljno je za proizvodnju čelika od kog može da se napravi 45.000 velikih mostova ili više od 23.000 stadiona kakav je „Ptičje gnezdo“ u Pekingu.

Kada se Rio Tinto udruživao sa Kinom, činio je to transparentno, a ne tajno. Na primer, Rio Tinto je 1987. godine sa Kinom formirao zajedničko preduzeća „Channar“. To zajedničko preduzeće na zapadu Australije je postavilo temelje za mnoge zajedničke projekte Rio Tinta, Kine i Australije koji su u tom delu sveta usledili kasnije.

VEZE SU STRATEGIJSKE

„Vestern rendž“ je najnoviji rudnik u Australiji koji će biti otvoren u saradnji Rio Tinta i „Čajna Baovu“ grupacije. Rudnik bi trebalo da počne da radi sledeće godine i imaće godišnji proizvodni kapacitet od 25 miliona tona rude gvožđa.

Izvršni direktor Rio Tinta Sajmon Trot.

Iz predočenog je lako zaključiti da Kinu sa Rio Tintom, u samoj Kini, odnosno Australiji, jer je Rio Tinto britansko-australijska kompanija, povezuju strategijske veze koje se odnose na razvoj celokupne kineske ekonomije i sledstveno tome na dobit Rio Tinta na kineskom tržištu, a ne jedan jedini, obimom relativno mali, rudarski projekat

Sam izvršni direktor Rio Tinta Sajmon Trot rekao je da je Kina ključni partner Rio Tinta u oblasti australijskog rudarstva tokom više od pet decenija.

„Snažna potražnja Kine za visokokvalitetnim mineralima kao što je ruda gvožđa stvorila je značajne mogućnosti za ulaganja i trgovinu između dve zemlje. Svaki put kada posetim Kinu i vidim nebodere, brzu železnicu i svu infrastrukturu koja je pomogla da se poboljša život 1,4 milijarde ljudi, čini me ponosnim što mislim da većina onoga što vidim sadrži čelik koji je napravljen od ruda gvožđa Rio Tinta“, rekao je 19. jula Sajmon Trot.

Iz predočenog je lako zaključiti da Kinu sa Rio Tintom, u samoj Kini, odnosno Australiji, jer je Rio Tinto britansko-australijska kompanija, povezuju strategijske veze koje se odnose na razvoj celokupne kineske ekonomije i sledstveno tome na dobit Rio Tinta na kineskom tržištu, a ne jedan jedini, obimom relativno mali, rudarski projekat.

POLITIČKI «OSMI PUTNIK»

Sa druge strane, u Srbiji je danas, posmatrano iz ugla interesa prozapadnih političkih snaga i prozapadnih nevladinih organizacija, u političkom smislu oportuno biti protivnik otvaranja rudnika litijuma u Jadru, imajući u vidu rigorozan stav javnosti i ranjivost srpske vlade po tom pitanju.

Najgore što Srbiji može da se dogodi nije rudnik litijuma kod Loznice sam po sebi u ekološkom smislu, već mogućnost da do tog istog rudnika svejedno dođemo, ali nakon što prozapadni politički parazitoidi ponovo preuzmu proteste građana, kanališu ih prema svojim agendama i interesima, upotrebe ih i potroše za svoje, a ne narodne i ekološke ciljeve.

Prvi korak tog političkog „osmog putnika“ je neistina koja se intenzivno plasira poslednjih nedelja da rudnik kod Loznice otvaraju Kinezi.

To je vrlo konkretan primer manipulacije javnim mnjenjem i primer kako projekat „Jadar“ može da bude zloupotrebljen u jednoj po svemu geopolitičkoj igri.

Setimo se kako su iste te političke snage, krajem devedesetih godina, tvrdile da će pitanje Kosova i Metohije samom smenom režima u Beogradu postati demokratsko i da će, samim tim, biti obesmišljena težnja tamošnjih Albanaca da južnu pokrajinu otcepe od Srbije, jer ćemo se svi zajedno naći na evropskom putu. Naprosto, politički nije bilo oportuno uoči izbora biti za nezavisnost Albanaca na Kosovu i Metohiji, pa je trebalo pribeći geopolitičkoj mimikriji.

Ideja da se Rio Tinto u javnosti, delimično ili u celosti, prikaže kao kineska kompanija jeste ozbiljna medijska operacija spinovanja srpskog javnog mnjenja. Ona dolazi od političkih snaga koje nisu protiv samog rudnika, već bi da iz tekućeg opšteg nezadovoljstva građana ekstrahuju političku energiju i podršku, nakon čega će rudnik u Jadru, svejedno, ovoga puta kao „neminovnost“ kojoj ne možemo da se suprotstavimo, steći pravo građanstva, baš kao i samoproglašena državnost na području Kosova i Metohije

Samo koju godinu kasnije, proglašenje nezavisnosti u Prištini za njih je, preko noći, od „demokratskog pitanja“ postalo „neminovnost“ i „logična posledica zločinačke politike Beograda“.

SETIMO SE KOSOVA

Nešto slično moglo bi da se srednjoročno dogodi i sa rudnikom litijuma kod Loznice.

Rudnik bi u početku zaista mogao da bude tretiran kao prvorazredno demokratsko pitanje, ali bi, nakon ostvarenja političkih ciljeva prozapadnih centara moći, lako mogao da postane „neminovnost“ koja nema alternativu.

Protest u Smederevu, zakazan za 5. avgust protiv Rio Tinta, već uključuje protest i protiv buduće kineske rafinerije koja nema nikakve veze sa Rio Tintom i koja tek treba da bude izgrađena u tom gradu, a da, pritom, niko još uvek ni ne zna koju će tehnologiju buduća rafinerija koristiti i da li će zaista biti težak zagađivač.

Niko ne idealizuje poslovanje kineskih kompanija, nigde pa ni u Srbiji. To su kompanije kao svake druge, ali kritika njihovog rada treba da bude dosledno argumentovana, a ne politički selektivna, odnosno potezana samo onda kada se to prozapadnim centrima moći isplati i kada im odgovara.

Ideja da se Rio Tinto u javnosti, delimično ili u celosti, prikaže kao kineska kompanija jeste ozbiljna medijska operacija spinovanja srpskog javnog mnjenja. Ona dolazi od političkih snaga koje nisu protiv samog rudnika, već bi da iz tekućeg opšteg nezadovoljstva građana ekstrahuju političku energiju i podršku, nakon čega će rudnik u Jadru, svejedno, ovoga puta kao „neminovnost“ kojoj ne možemo da se suprotstavimo, steći pravo građanstva, baš kao i samoproglašena državnost na području Kosova i Metohije.

(eagleeyeexplore.com/sr)