Hoće li od Ukrajine postati dve države?

(Glas Rusije, 5. 2. 2014)

Nije prvi put da se postavlja pitanje mogućnosti podele Ukrajine na istočni i zapadni deo. Kao što možda izgleda, odgovor je ponudila sama istorija.

Uprkos činjenici da je ukrajinski narod glasao za različite kandidate i da su njihove kulturne razlike danas jasno vidljive, istočni deo Ukrajine ranije je pripadao ruskoj imperiji, a zapadni deo je bio pod vlašću Austrougarske, Poljske i Rumunije. Ova dva dela su živela u miru u jednoj državi već 20 godina.

Činjenica je da Ukrajina voli rusku elitu postsovjetskog perioda i da se, zarad stabilnosti i mira u susednim državama, u stvari odrekla zahteva za Krimom, koji u vremenu pre Hruščova nikada nije pripadao Ukrajini. Ukrajinsko jedinstvo se nije dovodilo u pitanje ni od građana: nacionalisti koji žive u zapadnoj Ukrajini smatrali su ujedinjenje ukrajinske nacije u jednu državu (posledica pakta Molotov-Ribentrop 1939) kao beneficiju, a biznismeni istočne Ukrajine nisu imali ništa protiv reči “Evropa” i “nezavisnost”.

Među onima koji nisu prestali da podsećaju istočnu i zapadnu Ukrajinu na njihove razlike i navodne nepomirljivosti bile su na prvom mestu Evropska unija (EU) i SAD. Tokom druge runde majdanskih događaja (prva runda je održana 2004, i to od onih koji su podržavali Viktora Juščenka i koji su želeli da on postane ukrajinski predsednik) ova konfrotacija je doživela kulminaciju, međutim, pre toga novine i radio-stanice kulturne Evrope i SAD oslikale su stanovnike istočne Ukrajine kao da ne pripadaju u potpunosti ljudskim bićima. Jednom je “Njuzvik” iskoristio termin “homosovijetikus”, koji je Aleksandar Zinovijev, ruski filozof, izmislio za druge svrhe.

Sada se Evropska unija uplašila uspeha sopstvene propagande: u zapadno-ukrajinskoj opoziciji u prvom planu su ljudi koji u slučaju “integracije” u Evropu mogu izazvati nevolje. Ekspert sa kijevskog Centra za političke studije i konflikte Denis Kirjukhin kaže: „Ideološki zadatak ultranacionalista i radikala je da se sprovede kardinalna revolucija u zemlji i da se uspostavi diktatorski establišment na nacionalnim osnovama pre nego izvođenje državnog udara. Njihova ideologija cilja na establišment etnokratije, sa prioritetom koji će imati etnički Ukrajinci nad drugima.“

Sejanje semena razdora između građana Ukrajine koji govore ukrajinski i ruski je veoma težak, ali ostvarljiv zadatak, što su događaji u proteklih 10 godina pokazali. “Narandžasta vlada” Juščenka i Timošenkove, isto kao i Janukovičev pokušaj da udovolji lokalnim nacionalistima, mnogo su doprineli procesu razdora. Viktor Janukovič je makar nekoliko godina zakasnio sa izjavom o prisustvu ekstremista u zemlji, koju je dao pre određenog vremena.

Suština je u tome da je mladim ljudima koji bacaju molotovljeve koktele na policajce i koji okupiraju Kijev sa nacističkim sloganima na zastavama potrebno vreme da sazru. Oni su studirali u školama i na institutima i sada je jasno zašto se opozicija oštro protivi reformama ministra obrazovanja Dmitrija Tabačnika. Njegovi pokušaji da vrati rusku klasičnu literaturu u ukrajinske škole ometaju sazrevanje svih onih koji se bore pod sloganom “Ukrajina iznad svega”, što nije ništa drugo nego prevod nacističkog slogana “Deutchland uber alles”. Kao što se možda sećate, tokom prošlogodišnje žustre debate o zakonu o jeziku i Evropska unija i SAD su stale na stranu ukrajinskih nacionalista. Tako je, metaforički rečeno, ubačen klin u Ukrajinu, gde je relativni etnički mir vladao mnogo godina, sa ukrajinskim vlastima koje su ostale slepe za postojanje etničkih razlika.

Nacionalisti danas teže za apsolutnom moći nad čitavom Ukrajinom. Oni nisu srećni sa kabinetima ministara ili čak sa pozicijom predsednika. Srećni su ako kontrolišu i zakonodavnu i izvršnu vlast. Kako bi postigli ovaj cilj, oni traže nove izbore i pokušavaju da vrate Ustav iz 2004. sa kojim se nadaju da će oslabiti Janukoviča. Ali postoji jedna komplikacija. Ukrajina je unitarna država, u kojoj  gotovo sve odlučuju zvaničnici u Kijevu. Tako da ukoliko etnički nacionalisti traže apsolutnu moć u Kijevu, istočni region u kome se govori ruski želeće da se otcepi. Profesor Valeri Solovej sa Moskovskog državnog instituta za međunarodne odnose izražava svoje mišljenje:

“Predsednik može pokušati i uspeti da postigne federalizaciju Ukrajine. Iako je to rizičan postupak, može ispasti povoljan. To nije samo vraćanje na Ustav iz 2004, već i dodavanje Ustavu određenih poglavlja o Ukrajini kao federalnoj državi sa odgovarajućim zabranama državnog autoriteta u regionima.”

Tokom 2005, kada su Evropska unija i SAD izvojevali pobedu na predsedničkim izborima za Viktora Juščenka, "Partija regiona" je već načinila prve pokušaje da istočni regioni dobiju autonomiju. Oni nisu uspeli zato što su ukrajinska elita i ukrajinski oligarsi na prvom mestu započeli cenkanje oko podele vlasti i kapitala. Veoma je sumnjivo da li bi oni isto uspeli i danas da učine. Oligarsi mogu da uživaju u moći samo kada je provincija relativno pasivna. Kao brodovi starijih dana, oligarsi mogu da sipaju ulje na nemirne vode i na ovaj način odstrane male talase oko njihovih biznis jahti. Ali kada se mase razbesne, nikakvo ulje ih ne može spasti od talasa na ovom živom okeanu, i oligarsi sa svim svojim kapitalom i korumpiranim zvaničnicima mogu da se nasukaju na stene. Ovakva situacija se danas formira kada je duh ukrajinskog nacionalizma pušten iz boce i kada ga je nemoguće vratiti natrag.

Sumirajući rezultate, možemo reći sledeće: danas, centrifugalne sile u ukrajinskom društvu nisu dovoljno jake. I zapadni i istočni regioni shvataju da će u slučaju razdvajanja istok odmah potpasti pod sankcije EU i SAD, a ukrajinski zapad neće uspeti da preživi bez istočnih subvencija. Rusija zauzima neutralnu i izbalansiranu poziciju u ovom konfliktu između ukrajinskog zapada i istoka, ali ipak evropski mediji optužuju Rusiju da se meša.

Centrifugalne sile mogu dobiti snažni impuls od nacionalista sa trga Majdan. Evropska unija se igra na račun nacionalista i Jacenjuk i Kličko pokušavaju da jašu na nacionalističkom talasu. Ukoliko se Ukrajina raspadne, to će biti na njihovoj savesti.

Preveo Vladimir Jevtić