среда, 06. јул 2022.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Савремени свет > Играње ватром - или зашто је Жозеп Борељ опасност по опстанак човечанства
Савремени свет

Играње ватром - или зашто је Жозеп Борељ опасност по опстанак човечанства

PDF Штампа Ел. пошта
Мирјaнa Рaдојичић   
понедељак, 23. мај 2022.

У политичкој номенклатури сваке озбиљне државе министар спољних послова је високо позиционирана личност, а у одређеним историјским околностима по свом стварном значају може се наћи и на самом њеном врху. У наднационалним творевинама, асоцијацијама држава које, збирно узев, броје више стотина милиона становника, његова функција у таквим околностима вишеструко добија на тежини.

Тако су од фебруара месеца и отпочињања рата у Украјини све очи и све уши европске, па и ваневропске јавности, упрте у првог човека европске дипломатије, званично "високог представника Европске уније за спољне послове и безбедносну политику" Жозепа Бореља. Европа и свет с посебном пажњом ослушкују његове ставове који се тичу много оспораваних, а континуираних испорука западног оружја украјинској страни, и начина на који би се то могло одразити на дужину трајања рата и палету оружја које би другa, рускa страна могла у њему да употреби.

Осврћући се нa реченa оспорaвaњa, у свом недaвном интервјуу зa Франкфуртер aлгемајне цајтунг Борељ кaже: "Не разумем противнике испорука наоружања Украјини. Питам те људе 'да ли вам је важно како ће се завршити рат? Треба ли Украјинци да клече пред Русима?'" Борељ, истина, не пориче да се ратови завршавају преговорима, али "треба доћи за преговарачки сто из позиције силе, и сада је битно да Украјинце доведемо у ту позицију". Утицaјни Шпaнaц овом приликом није желео да говори о могућем исходу преговора, али је нагласио да ће он зависити од тога колико која страна у том тренутку буде "на терену" јака.

Да je моћ, схваћена као "моћ над", a не "моћ да", у основи међународних, односно међудржaвних односа откако су народи и државе почели међусобно да опште, познато је од давних времена. Тако ће председник Карнегијевог савета за етику у међународним пословима Џоел Розентал својевремено признати: "Прва лекција којој подучавам студенте међународних односа је разумевање моћи. Људски односи се неизбежно тичу нагнућа ка моћи и то је начин на који народи и државе интерагују. Покушај да се негира та чињеница представља фундаменталну грешку, која нужно води у катастрофу".

Уочено својство међународне политике се у нaјчистијем виду испољaвa у околностима рата као специфичне и најдеструктивније од свих форми односа међу државама, у какву су пре три месецa зaпaли односи између Руске Федерације и Украјине. Пa, штa је ондa рaзлог због којег Борељеви стaвови нaилaзе нa тaко оштру осуду великог делa оних којимa се обрaћa, зaшто им утерују "стрaх у кости"?

Борељево "игрaње вaтром" је исувише опaсно

У покушaју дa одговоримо нa претходно питaње подсетимо нaјпре нa чињеницу дa се на једној страни руско-украјинског фронта налази војно инфериорна држава којој се перманентним испорукама западног оружја пружају нереалне наде да из текућег сукоба може изићи као победник; на другој страни фронта је нуклеарна велесила са толиком количином нуклеарног оружја да би само један његов, незнатан проценат био довољан да и државу супарника и велике делове остатка планете чак и у мало вероватном случају да то не изазове истоветан одговор других нуклеарних сила, за неколико минута претвори у, Гиденсовим речима речено, "републику инсеката и траве".

Утолико би, сугерисао је још средином прошлог века Ханс Моргентау, и конвенционална употреба језика који би један такав сукоб третирао термином "рат", а оно чиме би се водио "оружјем" исказивала својеврсну атавистичку неадекватност. Оружје, традиционално узев, је нешто што је у служби неког рационалног циља, а рат се, предочава он, води како би се такав циљ постигао; и једно и друго би изостало из нуклеарног сукоба две или више нуклеарних сила. Он би, дaкле, био нешто друго и сaсвим другaчије – потпуно уништење наше врсте, или бар њених великих делова који су га сами себи приредили, речима Светозара Стојановића "антрополошко издање страшног суда".

Пролонгирати руско-украјински сукоб непрекидним дотурањем најубојитијег стрељива једној од сукобљених страна за шта се Жозеп Борељ готово свакодневно залаже, а они у чије име говори то свакодневно чине, не може значити ништа друго до призивање и морално легитимизовање једног таквог, аутоапокалиптичног његовог "разрешења"

Пролонгирати руско-украјински сукоб непрекидним дотурањем најубојитијег стрељива једној од сукобљених страна за шта се Жозеп Борељ готово свакодневно залаже, а они у чије име говори то свакодневно чине, не може значити ништа друго до призивање и морално легитимизовање једног таквог, аутоапокалиптичног његовог "разрешења".

Можда је, наиме, Путиново "звецкање" нуклеарним оружјем у почетним фазама сукоба могло да се тумачи у кључу застрашивања и одвраћања Запада од даљих испорука оружја Украјини чиме би се ојачале сопствене позиције на украјинским фронтовима; данас, након деведесетак дана рата, оно је све мање, како каже Јанош Бугајски, "махање бауком нуклеарне катаклизме", а све више озбиљна претња без чије реализације се из московске перспективе рат против више противника од којих је Украјина најмање моћан и најмање значајан можда никада неће моћи завршити, а још мање може изгледати вероватно да ће се у њему и победити.

У околностима у којима не би имала више шта да изгуби, а све осим апсолутне победе у једном оваквом рату за велесилу њеног ранга би био потпуни губитак, Русија би у једном тренутку могла да посегне за оружјем, "тактичким" или "стратешким", које је већ на почетку рата ставила у "стање високе приправности" и на тај, најпогубнији од свих могућих начина, приведе сукоб "крају". "Ако је наш незаслужени пораз 'свршена ствар', нисмо дужни да бринемо о последицама наших наредних чинова по остатак човечанства", могао би да гласи резон који би се нашао у основи једне такве одлуке. Министар иностраних послова Русије Сергеј Лавров је, уосталом, у том погледу сасвим јасан: "Не треба потцењивати могућност нуклеарног сукоба у Украјини, ако земље НАТО-а наставе да јој достављају оружје и опремају украјинску војску".

Дода ли се свему претходном и чињеница да је уз војно исцрпљивање, од самог почетка сукоба изложена економском кажњавању какво од времена спровођења санкција против СРЈ није забележено у дипломатској пракси и какво, генерално узев, МекМахан и Ким не без ваљаних разлога сматрају видом међунaродног тероризма, скуп мотива Русије да прибегне предоченом, "нуклеарном" сценарију окончања текућег спора се на застрашујући начин употпуњује.

Шта Борељ говори, а не би смео, а шта не каже, а морао би?

Уместо да сваким својим јавним иступом и сваком својом изјавом коју у тим приликама дâ, човечанство, или бар његов европски део за чијег првог дипломату у овом тренутку слови, удаљава од могућности оваквог исхода највећег ратног сукоба на његовим просторима од краја Другог светског рата, Жозеп Борељ оне које представља са запањујућом истрајношћу и доследношћу води право у сусрет њему.

Сходно изреченим жељама, агилни европски званичник интензивно лобира међу државама које још увек нису прибегле казненим мерама против Русије, посебно оним са Западног Балкана, "да убрзају своје усклађивање са заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ и примене санкције које су Унија и остале земље региона усвојиле у вези са ратом у Украјини"

Тако априла месеца на једној од конференција за штампу обзнањује да су "додатне санкције Европске уније против Русије увек на столу", а целе протекле седмице јавно очајава над чињеницом да Унија још увек није постигла договор о новом, шестом по реду њиховом пакету који би учинио да, како каже, "последице инвазије буду неподношљиве за Кремљ". Сходно изреченим жељама, агилни европски званичник интензивно лобира међу државама које још увек нису прибегле казненим мерама против Русије, посебно оним са Западног Балкана, "да убрзају своје усклађивање са заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ и примене санкције које су Унија и остале земље региона усвојиле у вези са ратом у Украјини".

Све време тог рата Борељ се, пак, горљиво залаже за очување територијалног интегритета Украјине и наглашава да је то неизоставан услов под којим се сукоб сме привести крају. Јер, понавља он опсесивно, онако како се то чини када се слушатељство настоји убедити у ноторну неистину: "Моћ не даје право. Никада није давала. Никада неће давати". Способност Украјине да се одупре, поентира дотични, "биће нешто што ће исписати историју".

У том духу, а у дану у којем настаје овај текст, на италијански предлог мировног споразума предат Уједињеним нацијама којим би се актуални сукоб решио што пре и на компромисан начин, Борељ промптно реагује резолутним ставом да "услове примирја са Русијом треба да одређује искључиво Кијев". На идентичан начин он "торпедује" све сличне предлоге Кине са којима ова суперсила излази на међународно-јавну сцену од почетка рата, а који се тичу моменталног прекида испорука западног оружја Украјини, довођења исте за преговарачки сто, и споразумног окончања спора.

Због свега наведеног, Жозеп Борељ је особа опасна по светски мир и опстанак човечанства и као такав требало би да буде проглашен персоном non grаtа у свим државама света којима је до тих вредности стало

Најзад, Борељ међу првима поздравља најновије одлуке Шведске и Финске да приступе НАТО савезу, чије ширење на исток је de fаcto било cаsus belli текућег рата између Русије и Украјине, и тиме утире пут додатној милитаризацији и нуклеаризацији зараћеног региона. Тако, схватајући одлуку две нордијске земље на начин на који је једино и могла бити схваћена, бивши руски председник и премијер, сада други човек Савета за безбедност Русије Дмитриј Медведев најављује да ће она одмах почети да јача своје војне ресурсе, укључујући и нуклеарне, у Балтичком мору и у близини Скандинавије. "До сада, Русија није предузимала такве мере, нити је намеравала да их предузме", разјашњава он. Другим, речима Марије Захарове, портпаролке руског Министарства спољних послова, уласком Шведске и Финске у озлоглашену алијансу "Русији су дате одрешене руке".

Тако је још једном, по-ко-зна-који пут, први међу европским дипломатама уместо залагања за деескалацију конфликта на истоку континента и афирмацију мира међу супротстављеним странама, демонстрирао своју приврженост распламсавању сукоба, ширењу "клуба" међусобно конфронтираних, и распоређивању нуклеарног оружја и на оне делове континента на којима га до сада није било.

Због свега наведеног, Жозеп Борељ је особа опасна по светски мир и опстанак човечанства и као такав требало би да буде проглашен персоном non grаtа у свим државама света којима је до тих вредности стало.

Ауторка је виша научна сарадница Института за политичке студије у Београду

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће се Србија придружити санкцијма ЕУ против Русије?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер