"Искандери" су остали у Русији

(Росијска газета, 11.10. 2012)

Авион А320 са 35 путника, од којих су 17 били држављани Русије и који су путовали са децом, кренуо је са аеродрома Внуково у 15.26 по московском времену. То је био редовни недељни чартер лет компаније Syrian Air. У аеродромској служби за штампу је јављено да је “полазак извршен нормално и да није било никаквих инцидената“. Међутим, у ваздушном простору Турске авиону су се приближила два турска ловца F-16.

Један од турских ловаца (надимак “Копље“) је радиовезом захтевао да пилоти промене курс и да се спусте на аеродром Есенбога код Анкаре. Према тврдњи шефа министарства спољних послова Турске, Ахмета Давутоглуа, разлог је била информација добијена од обавештајних служби да се у путничком авиону налази војна опрема.

Давутоглу је  појаснио одлуку да се авион натера на приземљење тиме да се Турска руководила начелима међународног права и најавио да ће се наставити контрола цивилних сиријских летилица које надлећу турски ваздушни простор. Министар саобраћаја Турске, Бинали Јилдирим, рекао је да је „летилицама цивилне авијације на редовним летовима забрањено да превозе терете војних намена. За превоз таквих терета неопходно је да се 10 дана унапред добије дозвола турске стране“.

После атерирања, авион је смештен у специјални хангар. Претрес је трајао пет сати, уз присуство представника Националне обавештајне организације Турске, Управе безбедности, Министарства спољних послова и Генералштаба. После тога је Турска дала дозволу да А-320 одлети за Дамаск. Међутим, турске власти су објавиле да су заплениле терет нађен у авиону. За сада о томе нема званичних појашњења. По верзији турског гласника “Хуријет“, у авиону је било 6 великих запечаћених контејнера, а у сваком до њих по 4 кутије. У товарним листовима је било означено да су то комуникациона средства војне намене. Према подацима тог листа, у контејнерима су била средства за ометање радио-веза, опрема за комуникацију и резервни делови – од којих би се неки могли искористити и за производњу ракета. У Анкари су убеђени да је тај терет био намењен за сиријски режим. Према подацима ТВ канала ТГРТ, наводно су нађени и документи који то потврђују.

Сиријске пилоте су приморали да потпишу документе у којима се тврди да турски војници у том инциденту нису учествовали.

С друге стране, Москва тврди да у авиону није могло бити никаквог оружја. О томе је “Интерфаксу“ дао изјаву високи функционер једне од организација која се бави извозом наоружања. Он је уједно подсетио да Русија ионако није обуставила војно-техничку сарадњу са Сиријом, што значи да – ако би било потребе за испоруку било каквог наоружања – би се то обављало на уобичајени начин, “а никако на илегалан начин, посебно још и коришћењем цивилног ваздухоплова“.

Александар Лукашевич, званични представник Министарства спољних послова Русије, такође је прокоментарисао овај инцидент. Изразио је узнемиреност тиме што је „у овој непрописној ситуацији угрожени животи и безбедност путника, међу којима се налазило и 17 руских држављана“. Осим тога, турска страна није ни обавестила руску амбасаду у Анкари о томе да се они налазе у авиону. Руски дипломати су тек из електронских медија сазнали за то. Лукашевич је, поред тога, подвукао: „Турске власти су без објашњења, нарушавајући обострану Конзуларну конвенцију, спречили да се дипломати сретну са нашим држављанима, које током осам часова нису пуштали ни у аеродромску зграду, док су путницима само ретко дозвољавали излаз на аеродромску стазу.“

Турска штампа јавља да је један од чланова посаде, Ширин Азиз, казао руском ТВ каналу Russia Today да су четворица људи из авиона били приморавани да потпишу неке папире и при том су били физички злостављани. Двојица су били путници, а двојица чланови посаде. Шта је у тим папирима било написано није јасно, али – према Азизовим речима – те људе су, како изгледа, приморавали да потпишу да турски војници у инциденту нису учествовали. Једна путница, Фатима Ел Саман, каналу Russia Today казала је да је турска страна тако покушавала да забашури учешће својих војних авиона, желећи да цео догађај прикаже као принудно спуштање авиона [из техничких разлога]. Како она каже – то је био садржај тих папира. Она је, такође, изјавила да су многи видели садржај обијених контејнера и да је било очигледно да тамо није било никаквог оружја – само некакви резервни делови. Казала је да се према путницима опходило тако као да уопште не постоје. Нико није ништа објашњавао. Изгледа да чак ни посада дуго није знала због чега је дошло до спуштања авиона.

Турски министар спољних послова има другачију верзију. Како он каже, према путницима се понашало гостољубиво – чак су их и нахранили. Он је такође изразио мишљење да овај инцидент неће имати негативног дејства на односе његове земље са Русијом и пребацио је одговорност за незаконите активности на власника авиона.

Овај претрес цивилног авиона представља ново поглавље у нарастајућим супротностима између Турске и Сирије. Односи двеју земаља су се јако заоштрили током прошле недеље, када је са сиријске територије дошло до артиљеријске пуцњаве на турски град Акчакале, при чему је погинуло пет а рањено 11 људи. Турска реакција је била да је парламент дао влади овлашћење за прекограничне војне операција у току једне године, што подразумева и сиријску територију. Али – после овог инцидента је турско министарство спољних послова издало налог да турско цивилно ваздухопловство у будућности не користи сиријски ваздушни простор за надлетање. Са своје стране, сиријски министар саобраћаја, Махмуд Саид, назвао је акције Турске „ужасавајућим кршењем норми међународног авиосаобраћаја – ваздушним пиратством“.

Русији нико није забрањивао трговину оружјем са Сиријом

Турске сумње да Русија, наводно, покушава да лиферује војне терете у Сирију користећи неке тајне начине су неосноване – ако ни због чега, а оно зато што нико и никада нашој земљи није забрањивао да са Сиријом обавља потпуно легалну трговину оружјем.

Како је “Росијској газети“ изјавио Руслан Пухов, директор аналитичког центра "Анализа стратегија и технологија" (Анализа стратегий и технологий), од тренутка када је 2005. године регулисано питање дуговања Сирије бившем СССР-у, Москва је с Дамаском склопила уговоре за испоруку војне технике и оружја, уз пратеће послове – у износу од око 5,5 милијарди америчких долара.

Тежиште је било на модернизацији сиријског ваздухопловства и противваздушне одбране, тј. одбрамбеним системима. Без обзира на то што је сиријска страна доста уредно плаћала испоруке, извршавање већине уговора се доста одужило, а то је у већини случајева било због кривице руске стране. Осим тога, уговор о испоруци тешких ловаца МиГ 33Э је још и био анулиран. Од недавно је познато да је Русија у суштини обуставила испоруке Сирији противваздушно-ракетних система С-300ПМУ2. Пре тога, Русија је одбила да јој прода ракетне комплексе “Искандер-Э“. То су све били гестови добре воље Русије према земљама из сиријске околине које су биле узнемирене нестабилношћу ситуације у Сирији.

Резултат свега тога јесте да је Дамаск до сада – од наведене своте из уговора – добио испоруке за око 1 милијарду долара. Највећи део испорука, у износу од око 560 милиона долара извршен је 2011. године. То је представљало свега 5% руског војног извоза за ту годину. Данас Дамаск уопште није кључна муштерија за руско наоружање.

Како сматра Руслан Пухов, у случају прекида даљих испорука Сирији, "Рособоронэкспорт" може, без нарочите муке, да трећим, заинтересованим странама препрода робу коју су Сиријци наручили (у првом реду оно најскупље: ловце МиГ-29М/М2, противваздушно-ракетни комплекс "БуК-М2Э", С-300ПМУе и комплексе "Панцирь-С1"), сводећи тако свој губитак на минимум.

Начини испоруке оружја страним наручиоцима се никада не разглашавају. То је и један од услова у области војно-техничке сарадње. По речима експерата, по правилу се транспорт врши теретним бродовима – било земље наручиоца, било замље-испоручиоца. Мање испоруке стрељачког оружја и муниције се могу слати теретним авионима.

Пре заоштравања ситуације у Сирији, роба војне природе се тој земљи достављала преко Босфора. Према постојећим међународним правилима, ако брод пролази кроз нечије територијалне воде мора тражити дозволу и обавезно обавештавати о терету који се превози. У пракси трговине оружјем се дешава да се уместо тенкова декларишу трактори. Међутим, увек постоји опасност да ће брод бити прегледан од стране одговарајућих служби државе кроз чије територијалне воде пролази. Међународно право то дозвољава. Наравно – у времену док су трговачки бродови пловили под заставом СССР-а, никоме не би ни пало напамет да претреса контејнерски транспорт на чијој крми се вије застава са српом и чекићем. Данас, Русија у ствари и нема сопствену трговачку морнарицу, јер су сви бродови регистровани у патуљастим државицама са врло повољним пореским системима. На тај начин – на пример, ништа лакше него зауставити руски брод са 100% руском посадом и заставом Кајманских острва.

После почетка грађанског рата у суседној Сирији, Турска је забранила свим бродовима, без обзира на заставу под којом плове, пролаз кроз Босфор ако превозе робу војне природе. Према томе, нико не жели да ризикује и декларише да превози не војну технику, него пољопривредне машине. Јер – ако се брод са недекларисаним војним теретом заустави, он може бити конфискован са свим теретом, а посада стрпана у затвор. Данас испоруке већ плаћене војне технике могу ићи само преко Атлантског океана, заобилазећи Западну Европу – и то само бродовима под заставом Русије.

Преговори посаде авиона

До штампе је доспео снимак преговора посаде сиријског авиона са контролом лета у Анкари, као и са торњем анкарског аеродрома. У преговорима су учествовали и ловци (КОПЉЕ). Како се чини, ово је део преговора када је контрола летења јавила ловцима да је авион почео да се спушта:

Анкарска контрола лета (Контрола): Сирија 4-4-2, спуштајте се до 2600 метара. Говори Контрола лета.

Сиријски авион: Спуштамо се до 2600 метара. Сирија 4-4-2.

Контрола: Разумемо вас. Чим стигнете до зоне КГС, јавите.

Сиријски авион: Приближавамо се линији атерирања КГС.

Контрола: КОПЉЕ 6-5-4: авион се спушта до 2600 метара.

КОПЉЕ: Разумем вас.

Сиријски авион: Сирија 4-4-2 је на линији КГС.

Контрола: Разумемо вас., лева писта 2-1 за атерирање КГС је слободна.

Сиријски авион: Разумемо вас, крећемо ка левој писти за атерирање 2-1.

Контрола: Сирија 4-4-2, после 10 миља прелазите на везу са торњем, фреквенција 118.1

Сиријски авион: Разумемо вас. Настављамо кретање. Торањ – приближавамо се писти за атерирање 2-1.

Аеродромски торањ: Разумемо вас. Можете атерирати.

Игор Митјаков: Турска страна није објаснила инцидент

Игор Митјаков, аташе за штампу амбасаде Русије у Анкари:

О оном шта догодило се авионом који је летео из Москве за Дамаск, сазнали смо тек из медија. Тек касније смо добили информацију да се у авиону које су турске власти зауставиле и натерале да се спусти у Анкари, могу налазити и држављани Русије. Одмах смо ступили у везу са турским министарством спољних послова и захтевали објашњења о том инциденту, али до сада нисмо добили одговор. Истовремено, група сарадника конзулата је кренула на аеродром, како би се састали са руским држављанима и указали им помоћ ако то затреба (између осталог и медицинску – јер се међу сарадницима конзулата налазио и лекар).

Међутим, до момента одлетања авиона, што је било у 3.30 часова по московском времену, турска страна уопште није пружила могућност да се наши дипломати сретну с грађанима Русије. У авиону се налазило 17 наших земљака, међу њима и деца. Наши сарадници су се са њима могли чути једино телефоном. Саопштили су нам да су их током 9 сати које је авион провео на анкарском аеродрому држали у авиону, или само на кратко време пуштали напоље – али ништа више од тога. Наравно, путницима је било непријатно што је дошло до таквог прекида лета: нису имали нормалну исхрану и није им било омогућено да се сретну с руским дипломатама. У тако нередовној ситуацији, јер је лет био прекинут практично на пола пута и авион спуштен у Турску, наш прворазредни задатак био је да обезбедимо помоћ руским грађанима.

Виталиј Бордунов: Турска је извршила правни прекршај

Насталу ситуацију коментарише експерт ICAO [International Civil Aviation Organization (ICAO)], професор Дипломатске академије Министарства спољних послова Русије, Виталиј Бордунов.

Новинар: Како, са тачке гледишта међународног права експерти оцењују овај инцидент?

Бордунов: То је једна самовоља. Међународно право забрањује да се током транзитног лета цивилни авиони присиљавају на атерирање – а то је био случај са овим сиријским авионом. Постоји Чикашка конвенција из 1944, постоје обострани споразуми држава који регулишу летове цивилних авиона. Да би се акција Турске прихватила, неопходно је да је тај авион нарушилац турског ваздушног простора. Међутим – постојала је дозвола Турске за тај лет. То је био уобичајен, потпуно законит лет.

Сва питања у вези са извођењем тог међународног лета из Москве се решавају пре почетка лета. Смештање терета, обављање царинске, пасошке и пограничне контроле се обављају на територији Руске Федерације. Обрнуто важи и код лета из Дамаска у Москву.

Те процедуре су предвиђене међународним правом. Оне су стриктно изведене – како од руске тако и од сиријске стране. Дакле, турска страна није имала никакве основе за присиљавање сиријског цивилног авиона на атерирање, уз претњу војном силом – и то још због неких наводних сумњи. То је најгрубљи прекршај међународног права. Подвући ћу још једном: члан 3-бис Чикашке конвенције забрањује примену војне силе према цивилним ваздухопловима.

Чуо сам коментар министра спољних послова Турске о разлозима због којих су натерали авион да атерира. Запањен сам – Турској се, дакле, учинило да је цивилни ваздухоплов сумњив... Услед тога што је сада у том региону компликована ситуација, они су почели да сумњају на цивилни ваздухоплов. Пошто сумња није основ за такве акције, то што је Турска учинила је у противречности са мирољубивом акцијом.

Новинар: Данас постоје једино директни летови из Москве у Дамаск који обављају авиони сиријске компаније Syrian Air? Аэрофлот је почетком августа обуставио летове у Сирију?

Бордунов: И то је прихватљиво. Слично се доста често догађа са авиокомпанијама разних држава – и то из комерцијалних разлога. Редовни летови нису увек комерцијално исплативи. У овом случају је велики авион А-320 летео са свега 35 путника. Све комерцијалне губитке сноси сиријска авиокомпанија.

Новинар: Руски путници који су били у том сиријском авиону могу тражити накнаду за моралну штету?

Бордунов: Свакако. Може се само замишљати шта су ти људи претрпели. Како се врши принуда на слетање? Тај авион опкољавају војни авиони – ловци, ступају у везу са командантом цивилног ваздухоплова и кажу: "Прати нас – а ако се не повинујеш, оборићемо те". Схватате ли какве су то претње? Нису то никакве шале!

Руски путници су били жртве. Причињена им је велика морална штета. Они су потпуно у праву да захтевају од сиријске компаније одштету. То се може обавити било у Русији, било у држави где је авиопревозник регистрован – у Сирији. А сиријска компанија може због тога да захтева одштету од турских власти, штитећи на тај начин интересе својих путника.

Новинар: На колику максималну одштету може путник да рачуна?

Бордунов: У самој Русији се не може ни на шта рачунати: у њој руски путник није заштићен. Али – у складу са европском праксом, свота би износила стотине хиљада евра. Како ће у овом случају бити – тешко је рећи.

Леонид Пчељников, Сергеј Птичкин, Наталија Јачменикова, Ана Федјакина

С руског посрбио: Василије Кефтакис