Избори у Белорусији: Нови тријумф Лукашенка

Недавно одржани председнички избори у Белорусији још једном су изазвали медијску пажњу широм света. Убедљиву победу на овим изборима однео је Александар Лукашенко, актуелни председник, који је на власти од 1994. године.

Чекајући изборе

Предизборну кампању пратило је захлађење односа са Русијом и размена вербалних сукоба на релацији Москва – Минск. Помало традиционално, захлађење односа Руске Федерације и Белорусије постало је декор преговора о ценама енергената који се одржавају крајем године. Овај пут односи су захладили нешто раније него што је то очекивано. Односи су се покварили до те мере да су многи помислили да је Русији доста Лукашенка и да ће Русија „пронаћи“ другог, за њу погоднијег кандидата за место председника Белорусије. У прилог тим очекивањима су ишле незваничне посете лидера опозиције Москви. Лукашенко је ове посете искористио да оптужи Русију као главног финансијера белоруске опозиције. Након оштрих речи дошло је и до отвореног сукоба између председника две земље. Владимиру Путину је успело да смири страсти и смањи тензију, тада је било јасно да Русија на предстојећим изборима неће подржати ни Лукашенка а ни било ког другог кандидата.

Највеће изненађење за медије представљала је опозиција која је своју искључиво проевропски оријентисану политику у знатној мери заменила проруском. Избори су, због овог заокрета у политици, дошли у идеалном тренутку за опозицију, а у најгорем за актуелног председника.

Највеће изненађење за медије представљала је опозиција која је своју искључиво проевропски оријентисану политику у знатној мери заменила проруском.

Предизборна збивања остала су запамћена и по посетама пољског и немачког министра спољних послова, Радослава Сикорског и Гвида Вестервелеа. У њиховим понудама нашло се обећање о помоћи Минску, у оквиру Источног партнерства, у износу од три милијарде евра за рок од три године, као замена за фер и демократске изборе. Понуда министара не чуди будући да је апсолутни фаворит на изборима био Лукашенко.

Према истраживањима јавног мњења, које је наручила прозападно оријентисана опозиција, актуелни председник је био и апсолутни фаворит. Резултати истраживања износили су 45% подршке Лукашенку, а лидерима опозиције, Њекљајеву 18,4 % а Саникову 9,9% гласова.

Андреј Саников, један од опозиционих лидера, изјавио је "пре четири године за организовање предизборних активности била је потребна дозвола власти, данас је довољно да их кандидати најаве. Новину представља и прихватање кандидатуре десет од једанаест пријављених кандидата. Општа политичка клима је либералнија него раније". Мада, и поред свих позитивних промена, медијска заступљеност председника, према проценама опозиције, износила је око 90%, за разлику од противкандидата.

Избори

Изборни процес су поред државне изборне комисије надгледали представници ОЕБС-а и представници Заједнице независних држава (ЗНД).

Према званичним резултатима апсолутну победу однео је актуелни председик Александар Лукашенко. Посматрачи Заједнице независних држава изјавили су да су избори добро прошли. О извесним, мањим, неправилностима јавност је обавестио Сергеј Лебедев, извршни секретар ЗНД. Представници ОЕБС-а су имали замерке на транспарентност приликом пребројавања гласова. Шеф посматрачке мисије ОЕБС-а, Тони Лојд, изјавио је „Председнички избори указују да је пред Белорусијом и даље прилично дуг пут до испуњења обавеза преузетих чланством у ОЕБС-у. Мада је процедура гласања оцењена као добра до неправилности је дошло приликом пребројавања гласова. Тиме је поништен утисак свега што је у изборној процедури побољшано".

Сајтови опозиције обавештавајући о начину пребројавања гласачких листића тврдили су да се, на бројним гласачким местима, дешавало да се на гомилу гласова Александра Лукашенка додају листићи противкандидата. На истим сајтовима се помињу и неправилности, притисци и уцене, до којих је дошло током гласања у коме су учествовали студенти, државни службеници, војници, полицајци и други.

Сајтови опозиције обавештавајући о начину пребројавања гласачких листића тврдили су да се, на бројним гласачким местима, дешавало да се на гомилу гласова Александра Лукашенка додају листићи противкандидата. На истим сајтовима се помињу и неправилности, притисци и уцене, до којих је дошло током гласања у коме су учествовали студенти, државни службеници, војници, полицајци и други.

Неправилности у пребројавању гласова је несумњиво било, али је питање у којој мери. Према проценама руских стручњака реална подршка Лукашенку је око 65% бирачког тела. Дискутабило је да ли је Лукашенка подржало 50, 60, 70 или 80% бирача, оно, што је много занимљивије је проценат бирача, 6,47% , који нису имали свој избор па нису подржали ни једног кандидата. Бирачи су овако послали јасну поруку да су разочарани опозицијом.
Званични резултати

Сукоби у Булевару независности

У знак протеста против изборних резултата, а на позив опозиције, у Минску у Булевару независности дошло је до окупљања грађана. На до сада највећим демонстрацијама окупило се око 40 000 демонстраната носећи историјске заставе бело–црвено–беле боје које су постале симбол опозиције. Власт је упозоравала да неће дозволити окупљање грађана и најављивала жесток обрачун са свима који прекрше закон. На Тргу је превентивно постављено монтажно клизалиште са намером да се осујетили најављено окупљање.

До окупљања је ипак дошло, а окупљенима су се обратили опозициони лидери тврдећи да је дошло до изборне крађе и да је Лукашенко у Минску освојио нешто више од 30% гласова а у остатку Белорусије око 40%. Број демостраната је непрестано растао и незадовољни грађани су кренули ка згради Владе. Група људи из редова демонстраната почела је да разбија прозоре покушавајући да насилно уђе у зграду Владе. Појачане снаге полиције супроставиле су се демонстрантима, дошло је до сукоба и немилих сцена на улицама Минска.

Белоруси су познати као изузетно миран и стрпљив народ, а белоруска опозиција као ненасилна, па се постаља питање ко су људи који су изазвали нереде? Да ли су то заиста били припадници опозиције, или су то били провокатори које је у редове демонстраната убацио актуелни режим, или можда чак неко трећи? Једно је сигурно је да ће свака страна наћи аргументе за и против ових тврдњи.

На крају крајева, у овом тренутку, није ни важно ко је почео, чињеница је да се полиција уз непримерену употребу силе почела обрачунавати са демонстрантима, приведено је око 639 људи, а тачан број повређених није објављен јавности. Тајна служба Белорусије, по налогу председника Александра Лукашенка, извела је рацију по становима и канцеларијама опозиционих активиста, у потрази за доказима који их терете за организовање масовних протеста у изборној ноћи. Од девет опозиционих лидера приведено је њих седморо, док је накнадно пуштено на слободу петоро. Слике пребијених лидера убрзо су обишле планету. Међу приведенима нашли су се и неки страни држављани, пре свега, Русије.

Судбина ухапшених, списак, као и место где се налазе чували су се у тајности. Уједињене нације послале су апел за пуштање на слободу свих приведених демонстраната. Накнадним саопштењем објављено је да је покренут поступак против 601 особе, док су остали задржани у притвору од 5 до 15 дана. Александар Лукашенко је најавио објављивње разговора вођених између лидера белоруске опозиције и представника Запада.

Не треба занемарити чињеницу да насилне сцене, на улицама Минска, нису ишле у прилог Батки који у протеклих неколико година уложио изузетан напор за нормализовање односа са Западом. Страни медији су једва чекали овакве сцене на улицама Минска како би могли да потврде своје тврдње да је Лукашенко обичан тиранин, како му не треба веровати ни преговарати са њим и слично.

Ако се повуку паралеле између демонстранција у Грузији, Украјини и Србији заједнички именитељ су изборне нерегуларности. Не може се оспорити чињеница да Лукашенко ужива подршку већине бирача, споран је само проценат те већине - да ли он износи 50 или 80 процената? У овим другим земљама кандидати, представници власти, имали су мањи проценат гласова од њихових противкандидата, па се намеће питање циља демонстранција у Минску.

Белоруси су познати као изузетно миран и стрпљив народ, а белоруска опозиција као ненасилна, па се постаља питање ко су људи који су изазвали нереде? Да ли су то заиста били припадници опозиције, или су то били провокатори које је у редове демонстраната убацио актуелни режим, или можда чак неко трећи?

Русија је по правилу реаговала суздржано и мирно, на питања новинара, Дмитриј Медведев је изјавио да су избори унутрашње питање Белорусије уз осуду насиља на улицама Минска. Опозиција је своје наде полагала на то да Медведев неће честитати Лукашенку победу, тим пре што је протекла недеља дана од прелимираних резултата, али пракса Председника Русије је да се честитка победнику упути тек након саопштења званичних резултата. Белоруски медији нису објавили шта је руски председник написао Лукашенку, али су цитирали само једну његову реченицу у којој он њиховом Председнику жели успех, а братском белоруском народу мир и благостање.

ЕУ и Белорусија – нови круг?

Реакција западних лидера била је очекивана и уследила је још пре објављивања резултата гласања. Шефови дипломатија Пољске, Немачке, Чешке и Шведске (Радослав Сикорски, Гвидо Вестервеле, Карел Шварцемберг и Карл Билд) у заједничкој изјави истакли су да ЕУ неће толерисати кршење владавине права и демократије, као ни људских права, основних европских вредности. У тој изјави они су истакли да ће наставити са подршком демократским снагама. Сикорски је додатно изјавио „Настављање сарадње са господином Лукашенком је губљење времена и новца. Он је направио свој избор, одбацио све вредности за које се залаже ЕУ“. Већина западних лидера није признала резултате избора.

Пољска штампа је са наглашеном пристрасношћу пратила ове изборе. Позната је чињеница да су Белорусија и Украјина њени спољнополитички приоритети и зона интереса. Чињеница да се белоруска опозиција финансирала и обучавала баш у Пољској не представља тајну. Пољска штампа обрушила се критикама на Лукашенка величајући циљеве опозиције. Док је то за неке медије нормално, просто је невероватно да је чак и угледна Газета виборча себи дозволила да објављује текстове у којима се уместо имена Александра Лукашенка користе атрибути попут диктатор, тиранин, властодржац и слично. Новине су, са Радославом Сикорским, лидером опозиционе странке ПИС (Право и правда) Јарослава Качинског, дириговано писале да је Белорусија направила свој избор и да Белорусији прети нова изолација.

Најприсебнији је био премијер Пољске Доналд Туск који је изјавио да „Пољска неће бити лидер агресивне политике против Белорусије“. Ова изјава свакако радује и потврђује чињеницу да ЕУ нема више намеру да спроводи фантазије САД по питању изолације и додатних санкција Белорусији. За очекивати је да ће се европски лидери једно време куртоазно бунити и давати мање више запаљиве изјаве, док се не слегне прашина око изборних резултата. Може се очекивати да ће превладати разум, Европска унија је пре свега економска унија, самим тим јој је потребно тржиште Белорусије и безбедни транзит ка Русији, а на том путу не могу игнорисати Лукашенка. Претпоставка је да ће напори ЕУ бити спровођени кроз програм Источног партнерства. ЕУ ће наставити са подршком опозицији, а сасвим су реалне додатне стипендије за младе Белорусе, као и постепена либерализација визног режима.

За очекивати је да ће се европски лидери једно време куртоазно бунити и давати мање више запаљиве изјаве, док се не слегне прашина око изборних резултата. Може се очекивати да ће превладати разум, Европска унија је пре свега економска унија, самим тим јој је потребно тржиште Белорусије и безбедни транзит ка Русији, а на том путу не могу игнорисати Лукашенка.

Што се Лукашенка тиче, према његовим речима, односи са земљама Запада, па и САД, биће „као минимум - бар добри“. Пред Батком се налази неколико опција: успостављање дијалога са опозицијом, што би му олакшало дијалог са западом; поправљање односа са Русијом; успостављање контакта са „егзотчним дестинацијама“ попут Венецуеле и Кине.

Србија и Белорусија

Пратећи изборе у другим земљама често заборављамо њихов значај за сарадњу са Србијом. Победа Александра Лукашенка је добра вест када је у питању сарадња Белорусије и Србије. Батка је пријатељство према нашој земљи доказао и показао више пута. Присетимо се посете нашој земљи у време НАТО агресије, снажне подршке Србији пред међународним Судом правде у Хагу, подстицања економске сарадње наших земаља. Неколико пута је зимовао на Копаонику. Није му страно ни пријатељство са српским уметницима Јеленом Жигон, Емиром Кустурицом, који је недавно боравио у белоруској престоници.

Србија је једна од ретких земаља чијим грађанима није потребна виза за улазак у Белорусију. Да сарадња наших земаља иде у позитивном правцу, довољно је да погледамо на улице Београда где се појављује све више и више белоруских аутобуса и тролејбуса.