Jedna bitka je dobijena, ali rat nije završen

Čvrsta pozicija Moskve i njena umešna diplomatsko-politička igra zaustavili su agresiju na Siriju. Tu činjenicu niko ne može osporiti, iako zapadni lideri nastoje da čitavu situaciju  predstave u drugačijem svetlu.

U prvim i zasada nedovoljno čvrstim zaključcima i analizama svega što se zbilo oko Sirije, ima procena da su u stvari pobedili svi - i Rusija i SAD i sirijski predsednik Asad. Jedini gubitnik su pobunjenici kojima ne odgovara rusko-američki dogovor o stavljanju pod kontrolom i uništavanju hemijskog naoružanja. To oružje je karta na koju ustanici i u perspektivi mogu računati.

S druge strane, stiče se utisak da Moskva ne želi da javno trijumfuje iako je ona odigrala glavnu ulogu u sprečavanju vojne akcije protiv Sirije. Zadovoljstvo je ipak prisutno. Predsednik Komiteta za međunarodne odnose ruske Dume Aleksej Puškov kaže da posle svega što se desilo, SAD više nisu ni jedina ni prva violina na međunarodnoj sceni i da su u neku ruku ostale praznih šaka, čak i bez vojne prednosti.

Zaustavljanje agresije (trajno ili privremeno, ostaje da se vidi) je, međutim, samo prva, iako veoma značajna pobeda. Bilo bi naivno i nerealno zaključiti da je time i čitav rat završen a problem rešen. Vašington i njegovi saveznici nisu dobili ono što su želeli i teško je poverovati da će od svojih namera lako odustati. Možda će menjati metode, puteve i načine, ali, po svemu sudeći, nisu stavili tačku na svoje apetite. Uz sve to, stalo im je da koliko-toliko sačuvaju obraz ako se on uopšte može sačuvati posle svih događaja poslednjih godina po svetu, a pogotovu oko arapskih zemalja.

Amerikanci su - da podsetim - tvrdili da će vojno da intervenišu zato što Sirija ima hemijsko oružje koje je Asad upotrebio protiv sopstvenog naroda. ,,Crvena linija’’ je pređena i Asad mora biti kažnjen, tvrdilo se u Vašingtonu. Francuska je, čini se, bila jedina zemlja koja je bezrezervno podržavala ovakav stav Vašingtona. Drugi njegovi saveznici bili su mnogo obazriviji.

Ruski predsednik ni ovoga puta nije ispao naivan. Lukavo je prihvatio američku retoriku kao zdravo za gotovo i, uprošćenim jezikom rečeno, predložio da se to hemijsko oružje stavi pod međunarodnu kontrolu a zatim i likvidira. Da se, dakle, ukloni ta pretnja miru i sirijski predsednik onemogući da se ,,obračunava sa sopstvenim narodom’’.

Razume se da je američkom predsedniku Obami i državnom sekretaru Keriju bilo teško da priznaju da lažu i bili su prinuđeni da se saglase sa planom Putina. Obama je time istovremeno sačuvao obraz. Taj plan ga je čak zadovoljavao jer mu je pretio poraz u kongresu.

Po čemu se moglo zaključiti da Amerikanci lažu? Pa Vašington je znatno pre 21. avgusta, kada je upotrebljeno hemijsko oružje, poslao ratne brodove ka sirijskim obalama i pripremao se za napad. Nije tajna da se već dve godine razmatra plan o vojnoj akciji protiv Sirije. Pojedini izvori u Moskvi tvrde da u tim pripremama učestvuju Izrael i Saudijska Arabija. Oružje u velikim količinama prebacuje se pobunjenicima. Američki, francuski i izraelski instruktori obučavaju pobunjenike čije se baze, kažu isti izvori, nalaze u Jordanu i Turskoj.

Čak i sada, posle dogovora u Ženevi, u Vašingtonu se insistira na odlazak Asada i njegovog režima.

Šta se, u suštini želi postići i šta Vašington želi od Sirije? Ruski politički analitičar Israel Šamir, koji se smatra ekspertom za bliskoistočni region, kaže da ima dosta onih koji bi da uzmu parče kolača na ruinama sirijske države. Saudijska Arabija, ne primer, želi da uništi Iran, likvidira ostatke arapskog socijalizma i stvori u Siriji režim koji će se prema njoj odnositi prijateljski. Turska računa da islamsku Siriju uključi u svoju zonu uticaja, u nekakvu novu neootomansku zajednicu. Turska i arapske zemlje mogu mnogo šta da požele, kaže Šamir, ali badava; ujka Sam neće za njih da ratuje. I Izrael, naravno, ima svoje ciljeve. Analitičar smatra da Izraelci žele da se građanski rat u Siriji nastavi. Važno im je da se ne dozvoli pobeda Asada.

Želje i ciljevi SAD su ipak primarni. To su, u stvari, želje i ciljevi onih moćnih finansijskih, kulturnih i drugih snaga koje treba da realizuje zvanični Vašington. A te snage žele, ni manje ni više, nego da reformišu čitav svet. Njima u Siriji ništa ne odgovara. U toj zemlji nema Makdonaldsa, nema reklame, nema koka- kole. Ne prikazuju se holivudski filmovi. U Siriji caruje sirijska samobitnost. I što je još gore, u Siriji banke pripadaju toj državi, one štampaju sirijski novac koji nije vezan za valutne rezerve. Taj novac su takozvani ,,drvenjaci’’ (izraz koji je bio u upotrebi u socijalističkim zemljama za njihovu nekonvertibilnu valutu), i na tom novcu zapadni bankari ne zarađuju.

Sirija nije zadužena kod Međunarodnog monetarnog fonda. Zbog takve ,,greške’’ svojevremeno su streljani Čaušesku i njegova supruga. Međunarodni monetarni fond želi da se kod njega zadužuju i da plaćaju kamate.

Ruski ekspert izvodi interesantan zaključak. On kaže da se svojevremeno ni Sovjetski Savez nije uklapao u sve ove parametre. U novoj Rusiji postoje Makdonaldsi, postoji Centralna banka koja posluje sa zapadnim bankovnim sistemom, ali nema dugova. Zapadu smeta i prijareljstvo Rusije sa Iranom, njena neutralna pozicija u odnosu na Izrael. Smeta mu i  ruska samobitnost. Zato- rat se nastavlja; rat u Siriji, rat za Iran a zatim možda i za samu Rusiju. Moskva i njeni saveznici održali su značajnu pobedu, ali ratu se ne vidi kraj.

Da bi se na licu mesta razabrali zašto je uopšte počeo rat, neki moskovski mediji poslali su u Siriju svoje novinare; bolje rečeno- u pakao sirijskog rata.

Gledano iz Damaska, o ovom građanskom ratu izrečeno je više laži nego što je ispaljeno topovskih granata sa obe strane.

Ruski novinski izveštači sa lica mesta, ali i drugi eksperti, navode pet mogućih uzroka krvavog rata u Siriji koji kolaju u javnosti: siromaštvo, slobodu, religiju, terorizam i naftu u kombinaciji sa novcem.

Da li je siromaštvo bilo uzrok? To nije siromaštvo Afrike, kako mi sebi predstavljamo, tvrdi Andrej Čuprigin, profesor ekonomije na Moskovskom univerzitetu. Do rata, gladnih u Siriji nije bilo. Zemlja je praktično u celini sama obezbeđivala prehrambene proizvode. To nije bio ustanak gladnih ili robova. Čak je i siromašnih građana bilo malo.

A sloboda? Da li je ona bila uzrok?  Želeli smo promene, kaže jedna aktivistkinja iz Damaska. Više slobode. Ali nismo hteli ubistva. Nismo hteli da nam odevaju parandže, da nas vraćaju u srednji vek. Sada, iako to zvuči smesno, mi podržavamo Asada. Samo on i armija štite nas od pakla terorizma.

Ni religija nije osnovni, pa čak ni značajniji uzrok rata, iako neki ovaj rat vezuju kao sukob Sunita i Šiita. Muslimani suniti, koji čine dve trećine stanovništva Sirije, hrišćani (oko deset odsto) i Alaviti ( to je jedan ogranak Šiita kome pripada državna vrhuška - oko 12 odsto) uglavnom su živeli u toleranciji. Jedni pored drugih. Mnoge crkve nalaze se u susedstvu sa džamijama. Obavešteni izvori kažu da se u kriptama Omejadov džamije u Damasku čuva glava Jovana Krstitelja. Međutim, protesti su razbudili moćne snage religiozne netrpeljivosti ne samo u Siriji nego i u čitavom regionu. Izgleda da deblji kraj u Siriji sada izvlači nemuslimansko stanovništvo.

Sve priče o narodnom ustanku razbijaju se o činjenicu da armiju opozicije velikim delom čine džihadisti sa svih strana sveta. Među ustanicima su i Evropljani, i Libijci, i Kavkasci, i žitelji Srednje Azije. Obični borci iz redova ustanika dobijaju pet hiljada dolara mesečno (srednja plata u Siriji je od 150 do 200 dolara). Za takav novac vredi reskirati - poverili su se ustanici ruskim novinarima. A ko te pita za moral, zakone, pravdu, istinu, pa i za nacionalnost i religiju. Na zelenim novčanicama to ne piše. Predsednik Instituta za religiju i politiku Aleksandar Ignjatenko smatra da ustanike finansiraju Katar i Saudijska Arabija. Ovi borci, prema sopstenom tvrđenju, neće se ograničiti samo na Siriju. Infiltriraće se u evropske zemlje, uključujući i Rusiju, što predstavlja sasvim realnu opasnost za mnoge države pa i čitavu međunarodnu zajednicu.

Ruski analitičari smatraju da nafta i novac mogu biti jedan od mogućih ali svakako ne važnijih povoda krvavog sukoba. Prema informacijama Dejli telegrafa, koje citiraju moskovski mediji ali bez zvanične potvdre, saudijski princ Bandar predložio je Rusiji da joj prodaje naftu po veoma povoljnim cenama ako ona prestane da podržava Asada. Bandar je, navodno, rekao da ukoliko Moskva bude tvrdoglava, Saudijska Arabija ne može garantovati da na zimskoj olimpijadi u Sočiju iduće godine neće biti terorističkih akcija.

Za Rusiju, ono što se događa u Siriji i oko Sirije, ima ogroman značaj. O tome svedoci i angažovanje predsednika Putina i drugih zvaničnika oko aktuelnih zbivanja i njihovo nastojanje da se nađe političko rešenje, odnosno spreči upotreba vojne sile protiv te zemlje.

Sirija je za nas poslednji pouzdan partner na Bliskom istoku - kaže rukovodilac Instituta za ovaj region Ruske akademije nauka Vladimir Sotnjikov. A predsednik Instituta za religiju i politiku Aleksandar Ignjatenko ističe da Rusija nije zainteresovana za talasanja u regionu blizu njenih granica. Inače, može doći do velikog vojnog požara u susedstvu. Kremlj ne sme dozvoliti da neke zemlje, koje nemaju armiju - a Katar je nema - vodi rat rukama terorista. A svi ostali - kršeći norme međunarodnog prava.

Destabilizacija Bliskog istoka jedan je od ciljeva onih snaga čiji je Obama marioneta - kaže direktor Instituta strateške analize Andrej Fursov. Oni žele da stvore zonu haosa blizu granica Rusije i Kine. Ako Damask padne, pritisak na Moskvu će se pojačati. Nama neće oprostiti ni stav prema sirijskom pitanju, ni narastajuću samostalnost. Moguća agresija na Siriju - to je akcija zastrašivanja Rusije, Kine i svih koji neće da se potčine Americi - smatra Fursov.

Da ratne sekire nisu zakopane svedoče i najnoviji događaji. Eksperti UN utvrdili su da je u Siriji upotrebljeno hemijsko oružje (nervni gas sarin) i da je bilo na stotine žrtava, među kojima su bila deca žene i stariji ljudi. Dakle, civili. U izveštaju eksperata podnetom Ujedinjenim nacijama ne navodi se ko je upotrebio hemijski otrov, za šta su potrebne dodatne ekspertize. Ipak, britanski ministar inostranih poslova Vilijam Hejg i pomoćnik američkog predsednika za nacionalnu bezbednost, Sjuzan Rajs, brže-bolje okrivili su Asadov režim. Generalni sekretar UN Ban ki Mun konstatovao je povodom izveštaja eksperata da je u Siriji izvršen ratni zločin i zatražio ,,oštru rezoluciju Saveta bezbednosti. Ministri spoljnih poslova SAD, Velike Britanije i Francuske na sastanku u Parizu dogovorili su se da pojačaju podršku sirijskim pobunjenicima, a Moskva upozorava da bi preteća rezolucija prema Asadu mogla da ugrozi mirovni proces.

Pres sekretar ruskog predsednika, Dmitrij Peskov, izjavio je da Putin i Obama nisu telefonom razgovarali posle rusko-američkog dogovora o hemijskom naoružanju u Ženevi. Prema nekim izvorima, ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov izrazio je spremnost da razgovara sa sirijskom opozicijom, a Moskva je takođe spremna da učestvuje i delom finansira uništenje hemijskog naoružanja u Siriji jer raspolaže potrebnom tehnologijom. Računa se da Sirija raspolaže sa hiljadu tona tog naoružanja i komponenata za njegovu izradu za čije je uništenje potrebno oko 150 miliona dolara. Moskva je, dakle, i dalje veoma aktivna u nastojanju da se dugoročno spreči agresija na Siriju a dogovor postignut u Ženevi striktno sprovede. Da li je i druga strana na to spremna? Analitičari nisu u to potpuno uvereni.

Sve u svemu - stabilan mir u Siriji, očigledno, još nije na vidiku. Jedna bitka je dobijena, ali rat nije završen.