Jubilej "Čoveka epohe"

-Već nekoliko sati živim u novoj deceniji- pokušao je da se našali Gorbačov.

-Da, to je po medicinskim pokazateljima, osmehnuo se ruski predsendik.

-Imam osećaj da živim svoj ali i nečiji tuđ život. Situacija nije prosta- setno je primetio Gorbačov. Predstoji mi četrtva operacija na kičmi.

-Bog će pomoći- utešio ga je ruski predsednik i uručio mu prigodni poklon. Rekao je da će glavna nagrada povodom jubileja biti uručena Gorbačovu na svečanosti u Kremlju. Medvedev je, naime, dodelio Gorbačovu najviše rusko odlikovanje- Orden Andreja Prvozvanog. ,,To će biti simbol uvažavanja države kojom ste rukovodili. Vi ste upravljali našom zemljom u vrlo složenom, dramatičnom periodu. To je bio orgoman napor’’- rekao je Medvedev.

Obavešteni izvori kažu da je susret Medvedeva i Gorbačova bio kratak ali srdačan. Bio je to susret mladog predsednika Rusije, čoveka u punoj fizičkoj i psihičkoj snazi, i bivšeg lidera velike države kome se osam prohujalih decenija, tokom kojih se mnogo što- šta dešavalo, vidljivo odražavaju na licu i u čitavoj pojavi. Jubilej Gorbačovu čestitao je i premijer Vladimir Putin. On je u pozdravnom telegramu napisao: ,,U našoj zemlji, i daleko van njenih granica, vi ste poznati kao jedan od velikih državnika savremenosti koji su osetno uticali na tok svetske istorije i mnogo učinili za jačanje autoriteta Rusije’’.

Nabrajanje svih poslova kojim se bavio i položaja koje je zauzimao odvelo bi nas suviše daleko. Navešću samo ono što smatram najvažnijim.

Diplomirao je prava na prestižnom Moskovskom držanom univežitetu (MGU). Znatno kasnije vanredno je završio i ekonomski fakultet- smer za poljoprivredu.

Već 1955 godine ušao je u politiku kao aktivista Komsomola. Na vrh političke lestvice popeo se 11. marta 1985 godine kada je na vanrednom plenumu CK KPŠ izabran za generalnog sekretara.

U periodu 1985- 1988uveo je radikalne promene u unutrašnoj politici i međunarodnoj orijentaciji, poznatim pod imenom ,,perestrojka’’ i ,,glasnost’’. Petnaestog marta 1990 godine izabran je za prvog predsednika ŠSR. On je prvi i ujedno poslednji predsednik Sovjetskog Saveza u čitavoj njegovoj istorji.

 

Životni put Mihaila Sergejeviča počeo je za ono vreme dosta uobičajeno. Rođen je u seljačkoj porodici u selu Privoljnoje u žitorodnom Stavropoljskom kraju. Prvu rublju zaradio je 1945 godine kao pomoćnik kombajnera. Dve godine kasnije, 16-godišnji sada već kombajner Mihail Sergejevič zbog odličnih žetvenih rezultata dobio je orden za radne zasluge.

 

Dvadeset i petog decembra 1991, posle potpisivanja Bjeloveških ugovora, Gorbačov je dao ostavku na predsednički položaj i potpisao dekrat o predaji upravljanja stareškim nuklearnim oružjem Borisu Jeljcinu.

Godine 1990 dodeljena mu je Nobelova nagrada za mir. Nosilac je takođe ogromnog broja sovjetskih i međunarodnih nagrada i priznanja.

Posle smrti supruge Raise Maksimovne, septembra 1999 godine, koja je igrala značajnu ulogu u životu Mihaila Sergejeviča i za kojom on do danas veoma žali, bivši sovjetski lider se sasvim oslonio na porodicu- ćerku Irinu, unuke Kseniju i Anastasiju i praunuka Aleksandra.

To je samo delić onoga šta je Gorbačov za sve vreme svog političkog života radio i koje je funkcije zauzimao. Od onih, nestandardnih, pomenuo bih takođe samo neke. Igrao je samoga sebe u filmu Vima Vendersa ,,Tako daleko, a tako blizu’’ (1993). Nekoliko godina kasnije snimio je dokumentarni film Leonarda di Kaprija ,,Jedanaesti čas’’ o problemima čovekove okoline. Godine 1997 snimao je reklamne spotove picerije ,,Piža Hut’’ a nekoliko godina kasnije raklamirao je proizvode od kože ,,Luis Vuitton’’. Nešto ranije, dobio je nagradu ,,Gremi’’ za ozvučavanje muzičke bajke Sergeja Prokofjeva ,,Petja i vuk’’ zajedno sa Sofijom Loren i Bilom Klintonom. Gorbačov je obrazložio ove delatnosti finansijskim potrebama ,,Fonda Gorbačov’’.

Životni jubilej ponovo oživeo lik i delo Mihaila Sergejeviča u ruskim i svetskim medijima. I ponovo, kako se moglo i očekivati, jedni ga kuju u zvezde i nazivaju ,,čovekom epohe’’(uglanom na zapadu) , a drugi (pretežno u Rusiji) daju mu epitet čoveka- rušitelja i naznačavaju kao glavnog krivca za raspad Sovjetskog Saveza.

,,Zivot, sudbina, biografija, greške, zablude, i delovanje Gorbačova su dobro poznati’’- kaže politički komentator Nikolaj Troickij. ,,Kao praktično i svaki reformator, on nije zaslužio žarku ljubav građana zemlje kojom je rukovodio. Tim pre što su njegove reforme dovele do raspada Sovjetskog Saveza. Međutim, uopšteno gledajući, pogotovu u Evropi, njegova ličnost se ocenjuje u većoj meri u pozitivnom, nego u negativnom kontekstu. U svakom slučaju, on je ušao u storiju kao čovek koji je uspeo da izmeni svet’’.

 

Životni jubilej ponovo oživeo lik i delo Mihaila Sergejeviča u ruskim i svetskim medijima. I ponovo, kako se moglo i očekivati, jedni ga kuju u zvezde i nazivaju ,,čovekom epohe’’(uglanom na zapadu) , a drugi (pretežno u Rusiji) daju mu epitet čoveka- rušitelja i naznačavaju kao glavnog krivca za raspad Sovjetskog Saveza.

 

Mihail Sergejevič je veoma rizikovao. Iako je zadržao za sebe položaj generalnog sekretara, značajno je oslabio partijsku vertikalu. Tim pre što je na njegovu inicijativu Kongres narodnih deputata lišio partiju statusa ,,rukoveće usmeravajuće snage’’ brišući iz statute tačku koja se na to odnosi.

Gorbačoj je snažno ,,zatalasao čamac’’sovjetske države- kaže ruski analitičar. Tako snažno da se na kraju krajeva i sam nije održao na mestu kormilara pa je sve potonulo. Bez noseće konstrukcije pod nazivom KP Sovjetskog Saveza, ta država nije mogla da postoji. Razume se da Gorbačov nije računao na takvo finale. Kada je počeo ,,perestrojku’’, nije mogao shvatiti čime će da se završi taj proces.

U svakom slučaju, Mihail Sergejevič je započeo i nastavio reforme isključivo po sopstvenoj inicijativi. I do dan danas za to ne žali, iako su te reforme uništile i njegovu političku karijeru.

Analitičar zaključuje da je Gorbačov znao tu karijeru dostojno da završi bez velikih potresa, odnosno otvorenih sukoba i ljudskih žrtava. To je bezuslovna zasluga 80- godišnjeg slavljenika. On je bio reformartor ali ne i revolucionar. Za to mu treba reći- veliko hvala.

Prvi zamenik rukovodioca frakcije ,,Jedinstvena Rusija’’ Tatjana Jakovljeva smatra da je Gorbačov uspeo da izmeni mentalitet sovjetskog čoveka. Zato se sa pravom može reći da je Gorbačov- čovek epohe.

Rukovodilac partije ,,Jabloko’’ Sergej Mitrohin nazvao je Gorbačova ,,sjajnom istorijskom ličnosti’’. Glavna njegova istorijska uloga je u tome što nam je dao slobodu- kaže Mitrohin.

Sasvim suprotne ocene daju levičarske, ali i neke druge ličnosti, u čemu prednjače komunisti i liberal- demokrati koji smatraju da je politika Gorbačova nanela ogromnu štetu sovjetskoj državi i u konačnom rezultatu je razrušila.

Teško je naći u našoj istoriji 20 veka figuru koja je zemlji nanela toliko štete kao što je to Gorbačov- kaže funkcioner KPRF Ivan Meljnikov. On je uništio mnogo toga što su gradila cela pokoljenja, za šta su ljudi plaćali životom. Uz njegovo ime uvek će stajati reč ,,izdajnik’’.

 

Sasvim suprotne ocene daju levičarske, ali i neke druge ličnosti, u čemu prednjače komunisti i liberal- demokrati koji smatraju da je politika Gorbačova nanela ogromnu štetu sovjetskoj državi i u konačnom rezultatu je razrušila.

 

Lider Liberalno- demokratske partije Vladimir Žirinovski nazvao je Gorbačova- ,,rušiteljem sovjetske cevilizacije’’. Poželeo mu je dug život, pozvao da se vrati u svoj zavičaj odakle je došao i da se izvini za razbijanje Sovjetskog Saveza.

,,Tako razrušiti zemlju nije uspelo do sada ni jednom vladaru. Čak su se i najkrvaviji ratovi završavali i armije se vraćale kućama. Gorbačov je uspeo da uništi drugu po snazi državu u svetu koja je praktično bila ravna Americi. I to je uradio bez ikakvih vojnih dejstava, iznutra, kao ,,peta kolona,, i ,,trojanski konj’’- rekao je Žirinovski novinarima.

,,Želeo bih da Mihail Sergejevič poživi još onoliko godina koliko mu je priroda dala, da nađe mesto ne u Londonu nego u Moskvi i da izjavi duboko izvinjenje ruskom narodu. Da bi iskajao svoje grehove i otišao u svoje selo Privoljnoje odakle je i došao’’.

Žirinovski ne pominje London tek tako. Objavljeno je, naime, da će glavna svečanost povodom 80- godišnjice rođenja ,,čoveka koji je izmenio svet’’ biti održana 30. marta u Londonu gde će tim povodom biti održan poseban međunarodni skup i biti ustanovljena nova nagrada ,,Za doprinos razvoju savremene civilizacije’’. Inicijatori ustanovljavanja ,,Premije Mihaila Gorbačova’’ su poznate ličnosti međuu kojima su Arnold Švarceneger, Bono, Hju Grant, Hoze Kareras, Bjanka DŽager, Katrin Danev, Zaha Hadid, Andrej Makarevič, Vladimir Pozner. Učesnici su takođe Forum dobitnika Nobelove nagrade za mir, Međunarodni zeleni krst i Forum nove politike. Nagrada će se uručivati svake godine za doprinos razvoju savremene civilizacije, kulture, nauke i tehnologije.

U samoj Rusiji, prema rezultatima socioloških istraživanja, polovina građana se ravnodušno odnosi prema Gorbačovu. Oni koji pozitivno misle o njemu navode pre svega ustanovljivanje demokratskih sloboda. Većina građana međutim, ima o njemu negativno mišljenje. Zamera mu se u prvom redu raspad zemlje (31 odsto) opšta degradacija (5 odsto) nemiri (3 odsto) zatim uvođenje kupona za snabdevanje, ,,prodaja zemlje zapadu’’ i drugo.

 

U samoj Rusiji, prema rezultatima socioloških istraživanja, polovina građana se ravnodušno odnosi prema Gorbačovu. Oni koji pozitivno misle o njemu navode pre svega ustanovljivanje demokratskih sloboda. Većina građana međutim, ima o njemu negativno mišljenje. Zamera mu se u prvom redu raspad zemlje (31 odsto) opšta degradacija (5 odsto) nemiri (3 odsto) zatim uvođenje kupona za snabdevanje, ,,prodaja zemlje zapadu’’ i drugo.

 

Istočnonemački rukovodioci- Egon Krenc i drugi, oštro su mu zamerili što je izdao nekadašnje prijatelje. ,,Gde ti je savest’’- upitao je Krenc Gorbačova koji je posle rušenja Berlinskog zida došao u Berlin da mu se dodeli zvanje počasnog građanina. ,,Upravo ti si davao naređenja da se granica sa zapadom štiti svim mogućim sredstvima, a sada kada Erih Honeker trune u berlinskom zatvoru, dolaziš da primaš povelju počasnog građanina’’.

Gobrbačov se nije obazirao na ovaj prekor Krenca. Ne obazire se ni na zamerke da se bez ikakvih uslova saglasio sa rušenjem Berlinskog zida i ujedinjenjem Nemačke. Tome su se začudili i zapadni političari. Zar nije mogao usloviti ujedinjenje obavezom da će istočni deo Nemačke biti demilitarizovan ili da će se zapad odredći proširenja NATO pakta? Ništa od toga. Sovjetska, odnosno ruska armija stacionirana u Istočnoj Nemačkoj, u veoma kratkom roku morala je da napusti svoje baze i da se vrati u zemlju koja je grcala u ekonomskim teškoćama.

Na jednom ručku u pres centru u Moskvi, u veoma uskom krugu, obraćam se Gorbačovu i pitam ga kako da ga oslovim: sa ,,druže’’ ili ,,gospodine’’. ,,Kako hoćete, to je vaš lični izbor- odgovara mi Gorbačov. Prihvatam i jedno i drugo’’. Odlučio sam se za ,,druže’’, ali ipak u poslednjem trenutku menjam odluku i obraćam mu se sa uobičajenim ,,uvažajemij Mihail Sergejevič’’. On primećuje moje dvoumljenje i kaže: ,, tak praviljno’’.

Gorbačov naširoko objašnjava svoje stavove. Kaže da sve što je uradio, uradio je po sopstvenoj savesti i u najboljoj nameri prema zemlji i narodu. Oštro osuđuje Borisa Jeljcina s kojim je bio u sukobu. Zemlju su rasturili i upropastili oni koji su rovarili protiv njega i želeli vlast po svaku cenu, pa i po cenu rušenja države. Zapad je, pak, ubrzo ,,promenio ćurak’’ i počeo da se ponaša kao pobednik u hladnom ratu, ponižavajući Rusiju i poigravajući se sa Jeljcinom.

Obrazloženje Gorbačova izgleda mi logično, ali ne zvuči potpuno uverljivo.

Slušam od običnih Rusa razne, uglavnom negativne komentare. Šta, Borisu Jeljcinu spomenik u Sverlovsku, a Gorbačovu najviše odlikovanje Rusije- kaže mi sagovornik. Zar spomenik i najviša nagrada ljudima odgovornim za rušenje velike države, sraman poraz u hladnom ratu i strahovitu degradaciju zemlje devedesetih godina?

Mnogi ne misle tako, pa ni ljudi iz najvišeg vrha. Predsednik Medvedev skakako ne bi primao Gorbačova i dodelio mu najviše rusko odlikovanje da ga smatra nesrećom za Rusiju i ruski narod.

Po svemu sudeći, ni oko Gorbačova, kao ni oko Jeljcina, istorija nije rekla poslednju reč. Vremenska distanca je možda isuvuše kratka za verodostojnu ocenu koju bi svi prihvatili.