Како је заиста пронађен и ликвидиран Осама бин Ладен?

Када је Барак Обама по други пут победио на председничким изборима, амерички аналитичари су одмах покушали да утврде који су догађаји из првог мандата били кључни за осигуравање још једне победе. Један догађај нашао се на списку већине аналитичара. Првог маја 2011. године, нешто пре поноћи по локалном времену, све велике телевизијске станице преносиле су ванредно обраћање америчког председника из Беле куће: „Добро вече. Вечерас могу да обавестим амерички народ и свет да су Сједињене Америчке Државе спровеле операцију у којој је убијен Осама бин Ладен, вођа ал-Каиде и терориста који је одговоран за смрт хиљада недужних мушкараца, жена и деце“. Обама је додао да је најтраженији терориста лоциран након „година мукотрпног рада обавештајних агенција“, као и да је бин Ладен убијен након размене ватре.

Пред крај 2012. године већ је своју премијеру имао филм Zero Dark Thirty посвећен хватању Осаме бин Ладена. Радња филма пратила је званичну верзију о томе како је најтраженији светски терориста лоциран и убијен. Уз помоћ вотербординга и других нехуманих метода коришћених приликом испитивања заробљених чланова ал-Каиде, ЦИА је дошла до сазнања која су јој помогла да пронађу курира преко кога је бин Ладен комуницирао из свог скровишта са припадницима своје организације. Курир је био под присмотром и закључено је да се вођа ал-Каиде крије у великој ограђеној кући у граду Аботабад на северу Пакистана. Након дугих припрема амерички специјалци врше упад и након окршаја са наоружаним обезбеђењем, Осама бин Ладен је убијен. У месецима након убиства, јавност је упозната са свим детаљима операције.

Амерички новинар Симор Херш је први пут шокирао јавност и упознао свет са својим именом када је 1969. и 1970. године писао о масакру над скоро пет стотина вијетнамских цивила у селу Мај Лаи и о покушају заташкивања који је спровела америчка војска. Сада већ седамдесетосмогодишњи Херш поново је својим открићима доспео у центар пажње.  У тексту објављеном у часопису The London Review of Books Херш, на основу вишегодишњег истраживања, тврди да је званична верзија операције проналажења и хватања Осаме бин Ладена измишљена како би се прикрио прави редослед догађаја који је тешко могао  бити објављен.

У лето 2010. године у америчку амбасаду у Исламабаду ушетао је високорангирани официр пакистанске обавештајне службе и упитао је да ли САД и даље нуде 25 милиона долара, обећаних још 2001. године након напада 11. септембра, за информацију о локацији Осаме бин Ладена? У почетку пуни неверице, амерички обавештајци су из САД довели тим за полиграфско тестирање. Пакистански официр је тест без проблема прошао и затражио је пребацивање своје породице у САД. Клупко је почело да се одмотава. Бин Ладен се непримећено скривао, мењајући често локацију, у подножју планинског венца Хинду Куш од 2001. до 2006. године. Коначно, локално становништво га је издало и пакистанска обавештајна служба га је заробила још далеке 2006. године.

Пакистан је прималац велике количине новца који као помоћ стиже из САД и корисник је америчког наоружања. 

Односи између Пакистана и САД су сложени. Пакистан је земља са веома ангажованом спољном политиком, земља која поседује нуклеарно наоружање и становништво које броји 180 милиона.  Ради поређења, то је 35 милиона више од Русије. У склопу борбе за превласт у Јужној Азији, где се преламају и економски и геополитички интереси Кине, Индије и Русије, Пакистан је све до 2001. подржавао талибане у Авганистану, што је престао да чини тек након великих притисака из Вашингтона.

Пакистан је прималац велике количине новца који као помоћ стиже из САД и корисник је америчког наоружања. Велики број цивила у Пакистану убијен је у нападима америчких беспилотних летелица који и данас трају. Са друге стране, Пакистан никада није престао да одржава блиске везе са фундаметалистичким организацијама, које користи када то пакистански интереси захтевају.

Када су ухватили Бин Ладена, пакистански обавештајци су закључили да је боље да о томе не обавесте своје западне савезнике. Држање заробљеног Бин Ладена био је начин да се по потреби врши притисак на ал-Каиду и талибане. Херш показује да САД није могле без сарадње Пакистанаца да крене у операцију хватања бин Ладена. Од Пакистана је издејствовано да се омогући упад америчких специјалаца хеликоптерима у северни Пакистан где се налази град Аботабад. Првобитни план је био да се након операције ништа не објављује читавих недељу дана. Одмах је и припремљена прецизно конструисана званична прича, Барак Обама је требало да објави да је бин Ладен убијен у нападу беспилотне летелице. 

Бин Ладенови чувари добили су наређење да напусте објекат чим чују звук ротора америчких хилихоптера.

Бин Ладен је скриван у кући која се налазила недалеко од пакистанске војне академије и седишта националне обавештајне службе. Бин Ладенови чувари добили су наређење да напусте објекат чим чују звук ротора америчких хилихоптера.

Струја је исечена мало пре него што су амерички војници стигли. Нису наишли ни на какав отпор, једини испаљени меци били су они који су убили Осаму бин Ладена. Иако је у претходним годинама америчка администрација инсистирала да ће бин Ладен бити ухапшен и да ће му бити суђено уколико то ситуација буде омогућавала, јасно је да хапшење никада није било опција.

Када је најтреженији светски бегунац убијен, Обамина администрација је одлучила да се одустане од првобитног плана и обећања Пакистанцима да вест неће одмах бити објављена. Обамин говор написан је на брзину. Било је важно искористити тренутак. Свима је било јасно какав ће утисак вест оставити на америчко јавно мњење. Истакнуто је да је било пуцњаве и да је бриљантан рад обавештајаца довео до лоцирања вође ал-Каиде.  Америчким новининарима који су се распитивали око детаља мисије саопштено је да је у операцији настрадало, укључујући Осаму, укупно троје, да би касније било речено пет његових сабораца.

Изгледа да је Саудијска Арабија знала да је бин Ладен ухваћен и плаћала је Пакистану да бин Ладена држи у тајности. 

Херш показује да је убијен само бин Ладен. Када су се амерички специјалци вратили у САД, суочени су са правним последицама и тужбама у случају да о операцији говоре, било јавно били у кругу познаника или породице. Било је важно истицати да је било оружане борбе, јер није било могуће замислити да најопаснији терориста на свету живи без озбиљне заштите.

Херш показује да већина трвдњи које је Обамина администрација изнела након операције, не одговара истини. Тврђено да је пронађена највећа икад колекција докумената која су сведочила о активности ал-Каиде. Херш оспорава и тврдњу да је Осама из Аботабада водио бројне терористичке операције, позивајући се на неименовани извор из ЦИА, који тврди да се након 2006. године ретко који напад може повезати са остацима бин Ладенове организације. Он претпоставља да је додатни мотив за стварање неистините верзије био тај да је било важно приказати бин Ладена као оперативног вођу терористичке организације. У супротном, зашто би га убили?

Једно од првих питања које су новинари поставили било је: где је тело Осаме бин Ладена? Званична верзија је да је, уз поштовање свих исламских обичаја и традиција, извршен погребни обред и да је тело положено у дубине Арапског мора. На основу америчког Закона о слободи информација, новинари су тражили на увид бројна војна документа која би им омогућила да потврде веродостојност званичне верзије. Између осталог, тражили су да виде и податке о слетањима и полетањима са носача авиона Карл Винсон, брода одакле је по званичној верзији бин Ладен положен у море. Ови подаци, иначе доступни јавности, проглашени су тајним.

Америчка дипломатија суочила се и са још једним незгодним сазнањем. Изгледа да је Саудијска Арабија знала да је бин Ладен ухваћен и плаћала је Пакистану да бин Ладена држи у тајности. Постојао је страх да ће бин Ладем, рођени Саудијац, моћи пуно тога да каже о односу Саудијске Арабије према ал-Каиди. На ово је и пре Херша указала америчка новинарка која се посебно бави обавештајним активностима САД, Рејлин Хилхаус. За САД то није представљало превелико изненађење. Како је откривено у једној депеши коју је објавио Викиликс и сама Хилари Клинтон је свесна да Саудијска Арабија финансира различите терористичке организације. Нови детаљи о убиству ненаоружаног Осаме бин Ладена поново позивају на опрез. Живот у информатичком добу не гарантује веродостојност новинарских извештаја.