Početna strana > Rubrike > Savremeni svet > Kozaci zavode red u Kubanu
Savremeni svet

Kozaci zavode red u Kubanu

PDF Štampa El. pošta
Đorđe Milošević   
četvrtak, 09. avgust 2012.

Od prvog septembra, oko hiljadu kozaka zavodiće red, brinuti o miru i poretku u Kubanu, regionu na krajnjem jugozapadu Rusije. Takvu odluku doneo je Aleksandar Tkačov, gubernator Krasnodarske oblasti, kojoj pripada i Kuban. Po njegovoj zamisli, hiljadu kozaka, koji će nositi tradicionalne kozačke uniforme, zajedno s policijom patroliraće ulicama gradova i naselja i voditi brigu o očuvanju reda i mira. Kozaci će dobijati platu od 20.000 do 25.000 rubalja mesečno (jedan evro – 39,6 rubalja), što će državu godišnje koštati 650 miliona rubalja.

Oni će imati i jedan specifičan zadatak. Posebno će kontrolisati pridošlice iz severnokavkaskih republika koje poslednjih godina u sve većem broju naseljavaju tradicionalno rusku kozačku zemlju. Cilj je da se spreči drastična promena nacionalnog sastava Kubana. Oni što su tamo pristigli da bi se odomaćili, zanimali se sumnjivim biznisom i uz to se ponašali bahato i izazovno – nisu poželjni i bolje je da vrate odakle su i došli. Gubernator Tkačov ne krije to svoje mišljenje.

„Svesno smo ušli u takav projekat. Mi nemamo drugog izbora. Pritiskaćemo, zavoditi red”, kaže Tkačov.

Svoj predlog gubernator je izneo javno, na kolegijumu rukovodstva službe unutrašnjih poslova Krasnodarske oblasti. Evo šta je još rekao na sastanku u interpretaciji moskovskih medija:

– Postoji Stavropoljska oblast; to su naši susedi, naša braća i mi vidimo koliko su tamo izgubljeni osećanje društvene solidarnosti i kulturno nasleđe. Na tu teritoriju veoma se lako infiltriraju drugi narodi, pre svega „kavkaske” nacionalnosti. I danas ta količina došljaka prelazi u kvalitet. Ruski živalj se već oseća nelagodno. Takva situacija može da se proširi i na celu Krasnodarsku oblast.

Jedna napomena koja će pomoći da se lakše shvati to što govori gubernator Tkačov: među građane „kavkaske” nacionalnosti ubrajaju se Dagestanci, Čečeni, Inguši, Osetini, Karačajevci, Čerkezi, Kabardinci, Balkarci i neki drugi manji narodi koji žive na severnom Kavkazu, ali i Jermeni i Gruzini, koji imaju sopstvene nezavisne države. Sa izuzetkom Jermena, Gruzina i delom Osetina, koji su hrišćani, a svi ostali su muslimanske veroispovesti.

– Između Kavkaza i Kubana postoji filter, to je Stavropolje. Ali čini mi se da taj filter više ne postoji. Sledeća stepenica smo mi, Kuban. I ko će odgovarati kada počnu međunacionalni konflikti i ako se ovde prolije krv? A pre ili kasnije, to će se desiti. Ponavljam: kvantitet prelazi u kvalitet – ističe Tkačov.

Gubernator kaže da se pridošlice ponašaju drugačije od starosedelaca, posebno na priobalju uz Crno i Azovsko more. Oni puštaju svoju etničku muziku i voze se po obali, gde nije dozvoljena vožnja. Ponašaju se bahato i cinični su.

Tkačov smatra da se situacija može izroditi „u jugoslovenski scenario”. Pomenuo je situaciju s Kosovom, ali je napravio lapsus: rekao je da je u pokrajini ranije bilo 80 odsto Hrvata a samo 20 odsto Albanaca, ali je proteklih decenija, a naročito posle oružanog sukoba, nealbansko stanovništvo pobeglo. Moskovski mediji kažu da je Tkačov slučajno pogrešio i da je imao u vidu egzodus Srba.

Aleksandar Tkačov kaže i da brani interese ruskog naroda, koji u Kubanu čini većinu od oko 80 odsto, ali i interese Kavkazaca i drugih naroda. Taj balans stvaran je godinama, decenijama, pa i stolećima i, ističe gubernator, „mi smo dužni da ga sačuvamo”.

Tkačov se osvrnuo i na istorijsko nasleđe. On konstatuje da su Kuban i deo Krasnodarske oblasti prošlih vekova bili pod uticajem Čerkeza i drugih kavkaskih naroda, pa zatim Turaka, te da je Katarina Druga bila prinuđena da napravi kompromis sa zaporoškim kozacima, nezavisnim, slobodnim ljudima.

– To su naši preci, u našim žilama teče njihova krv. To je slavni deo juga Ruske imperije. Ako je Petar Prvi osvajao evropska prostranstva, Katarina je preko kozaka učvršćivala vlast na jugu Rusije – ističe gubernator.

Da uzgred pomenem: naziv kozak (na ruskom – kazak) jeste tatarskog porekla i u grubom prevodu znači slobodan čovek. U Moskovskoj Rusiji, a u daljoj prošlosti i u Ukrajini, to su bili pripadnici vojno-zemljoradničkih zajednica slobodnih došljaka na rubovima Ruske imperije, koji su aktivno učestvovali u zaštiti i proširenju državnih granica. Zbog takve svoje uloge bili su oslobođeni poreza. Sada su to uglavnom seljaci, potomci tih pridošlica (ukrajinski, donski, zaporoški, kubanski, uralski, sibirski kozaci i drugi). U tim područjima, a i u celoj Rusiji, postoji kult kozaštva, a u nekim sredinama osnovana je takozvana kozačka vojska. Reč kozačkog vođe atamana veoma se poštuje. U to sam se i lično uverio prilikom boravaka u Kubanu, gde sam za uspomenu dobio izuzetno bogatu i skupocenu kozačku uniformu.

Oglasila se i pres-služba administracije Krasnodarske oblasti. U informaciji se navodi da će kozačka udruženja biti formirana radi sprečavanja međunacionalnih konflikata i očuvanja mira u regionu, gde žive pripadnici više od sto naroda. Dobrovoljne kozačke družine koje brinu o zaštiti društvenog poretka i izvršavaju mnoge druge zadatke, za sve godine postojanja,  pokazale su da znaju da štite rodni kraj isto tako uspešno kako su to radili njihovi dedovi i pradedovi. Sve će se raditi uz strogo poštovanje zakona Ruske Federacije, kaže se u saopštenju.

Tkačovljeva izjava izazvala je razne komentare, i pozitivne i negativne. Analitičari zapažaju, a to je i meni dobro poznato, da nije prvi put da gubernator daje originalne ocene i inicijative koje se tiču međunacionalnih odnosa. One su, prema jednima, nacionalističke, a po drugima – realne i zaslužuju pažnju.

Predsednik Komiteta Državne dume za pitanja nacionalnosti Gadžimet Safaralijev, čije ime upućuje na kavkasku nacionalnu pripadnost, izrazio je nedoumicu povodom Tkačovljeve izjave. On kaže da bi bilo bolje da se gubernator pozabavi posledicama nedavnih velikih poplava u gradiću Krimsku, koje su odnele blizu dve stotine ljudskih života i pričinile ogromnu materijalnu štetu, nego što daje takve izjave. Safaralijeva još više čudi izjava zamenika ministra unutrašnjih poslova Rusije Sergeja Gerasimova, koji kaže da će se iskustva Kubana primeniti i u drugim oblastima.

– Ne razumem: da li imamo države u državi? Ili se zakoni u jednim regionima poštuju, a u drugima ne poštuju? Da li to Tkačov želi da osnuje svoju državu? Kada kavkasci osvoje zlatne medalje na međunarodnim takmičenjima, onda su građani Rusije, a kada se sele iz pokrajine u pokrajinu, onda su nepoželjne osobe – ljuti se Safaralijev.

Tkačovljevu izjavu kritikovao je i direktor Instituta za etnologiju i antropologiju Ruske akademije nauka Valerij Tiškov. On kaže da je ta izjava posebno štetna u svetlu održavanja Zimskih olimpijskih igara u Sočiju za dve godine.

Nezavisni analitičari konstatuju da Tkačovljeva izjava u ovom trenutku nije slučajna, da može biti populistička i sračunata da se podigne njegov rejting u regionu. On, takođe, želi da obezbedi odstupnicu ako ga pozovu na odgovornost povodom nedavnih velikih poplava. Izjava, smatraju analitičari, može biti povezana i s činjenicom da je u Kubanu veoma visok nivo ne samo nacionalističkih, već i separatistički raspoloženja, da je takođe snažna međunacionalna netrpeljivost pošto je to turistički region gde naročito tokom leta dolazi mnogo ljudi iz unutrašnjosti.

U Krasnodarskoj oblasti povremeno se dešavaju međunacionalne čarke, nekada i prilično ozbiljne. Nedavno je održan osnivački kongres kozaka „Za veru, Kuban i otadžbinu”, na koji je došao i gubernator Tkačov, čiji je jedan od ciljeva zaštita interesa ruskog i kozačkog življa u regionu.

Po mišljenju člana organizacionog komiteta Ruske nacionaldemokratske partije Vladimira Tora, stvaranje kozačkih družina u Kubanu prirodan je odgovor stanovništva tog područja na „stranu najezdu na ovu oblast”. Građani ruske nacionalnosti upravo tako doživljavaju sadašnju situaciju. To što postojeća vlast s postojećim državnim institucijama ne rešava problem ruskog naroda u Kubanu i u Rusiji uopšte zabrinjavajući je simptom, smatra Tor. Ako se problemi ne rešavaju legalnim putem u državnim institucijama, pre ili kasnije pojavljuju se unutrašnje nacionalne snage i društvo počinje da stvara sopstvene građanske institucije za rešavanje tih problema.

To je samo deo reagovanja na Tkačovljevu izjavu i njegov predlog za uključivanje kozaka u očuvanju reda i mira u Kubanu i celoj Krasnodarskoj oblasti. Ona se ne može gledati izolovano; taj problem, odnosno problem međuetničkih i međukonfesionalnih trvenja postoji i u nekim drugim regionima zemlje.

Da s tim u vezi navedem podatke koji zabrinjavaju celu Rusiju, a posebno građane ruske nacionalnosti. Demografska situacija je gotovo katastrofalna, iako se unekoliko popravila u poslednju godinu-dve. Prema popisu stanovništva, sprovedenom pre nepune dve godine, čiji su prvi rezultati sasvim nedavno objavljeni, Rusija je krajem 2010. imala 142 miliona i 860 hiljada stanovnika, odnosno blizu pet miliona manje nego 1989. godine. Od tog broja, samo 111 miliona i 20 hiljada su građani ruske nacionalnosti. Rusa u Ruskoj Federaciji danas je skoro devet miliona manje nego što ih je bilo 1989. godine iako je, kako se računa, bar dva miliona njih, iz bivših sovjetskih republika, u Rusiju došlo posle raspada Sovjetskog Saveza. Ostali, oko 31 milion i 840 hiljada, pripadnici su drugih naroda, ili se nisu izjasnili o nacionalnosti. Drugi po brojnosti su Tatari, kojih je oko 5,3 miliona, pa Ukrajinci (1,93 miliona) Baškiri (1,58 miliona) Čuvaši (1,44) Čečeni (1,43), Jermeni (1,18 miliona). Manje od milion ljudi broje Avarci, Mordva, Kazašćani, Azerbejdžanci, Darginci, Udmurti, Marijci, Osetini, Belorusi, Kabardinci, Kumiki, Jakuti, Lezgini, Burjati, Inguši itd. U Rusiji postoje i nacije koje imaju samo dve-tri hiljade pripadnika.

Naravno, zvaničnici u Moskvi imaju u vidu probleme koji se tiču i demografske situacije i međunacionalnih odnosa. Rekao bih da je to, uz kriminal, korupciju, potencijalnu opasnost od terorizma, ekonomske i socijalne probleme – glavna briga Kremlja na unutrašnjem planu. Malo koga interesuje afera sa pank grupom Pusi riot, koju bi samo opozicioni krugovi i inostrani dušebrižnici ruske demokratije želeli da pretvore u prvorazredni ruski i međunarodni skandal.

„Imamo preča posla od bavljenja pank grupom i njenim glupostima”, kažu zvaničnici u Moskvi.

 

Od istog autora

Ostali članci u rubrici

Anketa

Da li će, po vašem mišljenju, Rio Tinto otvoriti rudnik litijuma u dolini Jadra?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner