Meksički susret Putina i Obame – taktičko zagrevanje bez vrućih tema

Rusko-američki susret na vrhu u meksičkom gradu Los Kabosu nije doneo nikakvo iznenađenje; bio je to, po oceni ruskih analitičara, susret koji bi se mogao opisati kao uspešan, ali bez gotovo ijednog konkretnog dogovora.

Predsednici Vladimir Putin i Barak Obama iskoristili su prisustvo na samitu ,,velike dvadesetorice’’ da bi se susreli i porazgovarali o rusko-američkim odnosima i ključnim međunarodnim problemima. Novinari, koji su prisustvovali razgovoru samo u jednom veoma kratkom delu (kao što je to praksa u ovakvim prilikama), kažu da su sagovornici bili uzdržani i gotovo se nisu osmehivali. Na ruskog predsednika možda je uticao i umor posle šesnaestočasovnog leta, ali verovatno to nije bio i jedini razlog. Međutim, po oceni Putinovog pres sekretara Dmitrija Peskova, susret dvojice državnika bio je pozitivan.

Susret je održan u hotelu ,,Nada’’ u kome je odseo američki predsednik, pa izveštači kažu da se on odvijao na američkoj teritoriji, čemu američka strana pridaje nemali značaj. Putin je svoju rezidenciju imao u hotelu ,,Prozor u raj’’ u kome je imao susrete sa zvaničnicima mnogih država. Komentatori nagađaju da li su nazivi ovih hotela i rezidencija imali i neku simboliku i opredelili karakter rusko-američkog susreta na vrhu.

Preovladava konstatacija da razlike oko pojedinih pitanja (a njih svakako ima, čak i u oštroj formi) ne bi trebalo da predstavljaju kamen spoticanja u uzajamnim odnosima. Dmitrij Peskov kaže da sagovornici nisu upotrebljavali oštre reči. ,,Dijalog je bio konstruktivan i otvoren’’.

Ruski izvori prenose da Putin nije bio mnogo govorljiv. Visoko je ocenio pozitivne pomake u rusko-američkim odnosima u poslednje četiri godine i rekao da će nastojati da se takvi procesi nastave i ubuduće. Zahvalio je američkom predsedniku na podršci za prijem Rusije u Svetsku trgovinsku organizaciju i pozvao ga da poseti Rusiju.

Američki predsednik takođe je pozitivno ocenio razgovore. Rekao je da se sve tenzije između dve zemlje mogu prevazići.

Očigledno, sagovornici su se trudili da jedan drugom ne otežaju položaj, što se pre može odnositi na ruskog predsednika. On svakako nije želeo da ,,podmeće klipove’’ sagovorniku i time otežava njegov položaj u sučeljavanju sa republikancima uoči američkih predsedničkih izbora.

Analitičare je iznenadio prilično pomirljiv stav američkog predsednika oko situacije u Siriji. Oba sagovornika istakla su neophodnost da se što pre reguliše situacija u toj zemlji, da se obustavi krvoproliće i da na obe strane u sukobu treba u tom smislu vršiti pritisak. U zajedničkom saopštenju, koje su očigledno eksperti pažljivo sročili i pripremili ranije, ističe se uverenje da sirijskom narodu treba omogućiti da samostalno i demokratskim putem izabere svoju budućnost. Ovakva konstatacija odudara od ranijih izjava američkih zvaničnika, pa i samog Obame, da sirijski predsednik Asad treba da ode sa vlasti. Po mišljenju analitičara, ovako pažljiva formulacija na koju je pristala američka strana treba da omogući Moskvi prostor za manevrisanje.

Da podsetim: samo pre nekoliko dana, ruski mediji, pozivajući se na vojne izvore, saopštili su da su brodovi ruske ratne mornarice spremni da krenu i uplove u jednu sirijsku luku da bi odande evakuisali infrastrukturne objekte iz tamošnje ruske baze. Brodovi, kako je saopšteno, ne bi bili u borbenoj funkciji. Zapadne zemlje optužuju Moskvu da naoružava snage predsednika Asada, dok se u Kremlju tvrdi da zapad naoružava ustanike i podstiče ih na dejstva. Takve obostrane optužbe izostale su iz zajedničkog saopštenja a nisu ih iznosili ni sagovornici.

Nije bilo varnica ni oko iranskog nuklearnog programa, oko koga se Moskva i Vašington takođe sučeljavaju. U saopštenju se navodi da su pozicije Rusije i SAD oko ovog problema slične i da se obe strane protive rasprostiranju nuklearnog naoružanja.

A šta tek reći za američki štem protivraketne odbrane što je čini se osnovni problem u rusko-američkim odnosima. Putin i Obama trudili su se da na zaoštravaju ovaj i inače veoma oštar problem. Ništa novo oko toga nije rečeno. Sagovornici su jedino konstatovali da ,,bez obzira na razlike, dve strane treba da nastave traženje zajedničkog rešenja’’.

Kao što je poznato, to ,,zajednično rešenje’’ je gotovo nemoguće naći jer Vašington ne odustaje od svog programa za koji se u Moskvi tvrdi da je uperen ne protiv imaginarnog protivnika i sprečavanje izmišljene opasnosti od iranskog ili severnokorejskog napada, već direktno protiv Rusije. Amerika i dalje ne pristaje da pismeno garantuje svoje tvrdnje.

Rezimirajući razgovore ruskog i američkog predsednika u Meksiku i atmosferu na njima, ruski analitičar Dmitrij Kosirjev kaže da su Putin i Obama pokazali svetu da su partneri. Susret je bio unapred ,,osuđen’’ da ne bude dramatičan događaj na međunarodnoj sceni. Dramatični događaji danas nisu potrebni nikome. Susret je mogao biti odložen i za kraj godine, posle američkih predsedničkih izbora. Ali, nije nikakva greška što je održan i sada. Nikome neće škoditi to što su se predsednici dve zemlje sada sastali i porazgovarali o problemima.

Drugim rečima: susret je bio rutinski i bilo bi prosto nelogično da se lideri dve zemlje nisu sastali kada su se našli u istom gradu i kada je bilo sijaset sličnih susreta. Tim pre što je ovo bio prvi susret Obame i Putina od kako je on ponovo izabran za predsednika Rusije. Značajniji i sadržajniji susreti na vrhu svakako predstoje posle američkih predsedničkih izbora krajem godine. Tada će lideri dve zemlje moći da se konkretnije pozabave suštiskim pitanjima međusobnih odnosa i međunarodnih problema.

Bio je to, da ponovim, prvi susret Putina i Obame posle predsedničkih izbora u Rusiji marta ove godine, ali ne i prvi susret sa nekim od stranih državnika. Pošto je ponovo izabran za predsednika, Vladimir Vladimirovič je najpre posetio Minsk i Peking gde je razgovarao sa liderima Belorusije i Kine. Pojedini analitičari u Moskvi smatraju da je ruski lider time pokazao koji su prioriteti Rusije na međunarodnoj sceni.

Možda bi ovde trebalo dodati informaciju da su se lideri zemalja BRIKS (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika) na marginama sastanka G-20 dogovorili da Međunarodnom monetarnom fondu uplate 75 milijari dolara, od čega Kina 43, Brazil, Rusija i Indija po 10 a Južna Afrika 2 milijarde dolara. Namera je da se pojača uticaj zemalja u razvoju na odluke Fonda i ojača globalna finansijska stabilnost. Sredstva će biti uplaćena kada sadašnja sredstva budu u značajnijoj meri iskoristila. Ova činjenica svedoči da BRIKS postaje veoma značajan međunarodni činilac čija će uloga sve više da raste.