понедељак, 23. децембар 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Савремени свет > Мирис барута на Блиском истоку
Савремени свет

Мирис барута на Блиском истоку

PDF Штампа Ел. пошта
Ђорђе Милошевић   
четвртак, 29. август 2013.

У Сирији све мирише на страну војну интервенцију. То је закључак већине политичара, војних експерата, коментатора и аналитичара у свету, па и у Русији. Председник комитета руске Думе за међународне односе Алексеј Пушков каже да је Вашингтон фактички већ донео одлуку о војној интервенцији. Припреме су, према мишљењу експерата, толико поодмакле да је сада већ немогуће зауставити ратну машинерију. Питање је само дана, а можда и часа, када ће загрмети топови, односно полетети крстареће ракете према циљевима у Дамаску и евентуално другим центрима у земљи.

О озбиљности ситуације којом се у Москви гледа на развој догађаја сведочи и чињеница да је из Сирије специјалним авионом евакуисано око стотину руских грађана и да је у Дамаск упућена још једна летелица.

Велику забринутост изразио је и генерални секретар УН Бан Ки Мун рекавши да је ,,ситуција у Сирији дошла до критичног момента’’.

Не предочавајући било какве доказе да је сиријска војска употребила хемијско оружје против побуњеника у предграђу Дамаска, којом приликом је, наводно, убијено преко хиљаду људи, Вашингтон је већ донео пресуду председнику Башару Асаду: крив је - кажу коментатори у Москви. Амерички носачи авиона из састава Шесте флоте упловили су у воде близу Сирије. У Вашингтону је саопштено да се припреме за женевску конференцију о Сирији одлажу на неодређено време, чиме је постало јасно да ће уместо диломата проговорити - топови.

Читава ситуација неодољиво подсећа на ирачки сценарио. Није чак важно ко је применио хемијско оружје и да ли је оно уопште примењено. Важно је громогласно изнети оптужбе о ,,злочину против човечности’’, против онога ко није по вољи режиму у Вашингтону.

Појавиле су се и информације да је наредбу о употреби бојних отрова могао да изда млађи брат председника Асада који командује гардом и елитном четвртом оклопном дивизијом. Многи оцењују да је то такође измишљотина лансирана са сасвим одређеним намерама и циљевима. Сиријске власти су упутиле Уједињеним нацијама доказе да нису умешане у скандал са бојним отровима. Генерална истражитељка за Сирију Карла дел Понте је мишљења да су хемијско оружје највероватније користили побуњеници, а не Дамаск. Вашингтон, међутим, тврди супротно: његови званчници изјављују да су снимили телефонски разговор сиријских функционера који потврђује такву умешаност. У Москви је пренета и изјава генералног секретара НАТО пакта Расмунсена да постоји ,,више доказа’’ да је режим Башара ал Асада користио бојне отрове.

По оцени руских аналитичара, добитник Нобелове награде за мир, амерички председник Обама, који жури у још један рат, могао би донекле да се спотакне у сопственом конгресу. Неки фукционери конгреса сматрају да је неопходно спровести озбиљне консултације са члановима конгреса и ,,јасно изнети циљеве и стратегију за постизање стабилности’’ у Сирији. По речима функционера конгреса Брендана Бака, војна интервенција против Сирије неће наићи на одобравање америчких бирача. Председник је дужан да детаљно објасни због чега жели војну интервенцију против Сирије. Тим пре што је у Уједињеним нацијама критикована позиција америчког државног секретара Џона Керија који је изјавио да Дамаск наводно намерно омета истрагу о употреби хемијског оружја. Сиријске власти, напротив, сарађују са експертима УН који се налазе на лицу места.

,,Наздравље, још једна ракетна криза’’, каже московски коментатор Исраел Шамир, алудирајући на познате догађаје с почетка шездесетих година прошлог века када је за длаку избегнут совјетско-амерички оружани сукоб који би се сигурно претворио у нуклеарни рат због присуства совјетских ракета на Куби. Најтиражнији московски дневник ,,Комсомолска правда’’ чак у наслову једног коментара пита - да ли ће амерички војни удар по Сирији довести до трећег светског рата?

У Сирији је вруће, казе Шамир. Амерички војни бродови долазе све ближе ка њеним обалама. Коментатор преноси израелске изворе да ће Американци лансирати своје крилате ракете ,,Томахавк’’ не на војне базе, већ на дворац председника Асада да би завршили рат ликвидирањем легитимно изабране владе. Израелски и француски званичници траже да се бомбардују објекти у целој Сирији. Само девет одсто Американаца жели тај рат, међу којима је много банкара и чланова конгреса.

Коментатор каже да је Израел одиграо велику улогу у припремању агресије. Покушао је да бомбардује приобалне базе у Сирији у којима су се налазиле руске ракете ,,Јахонт’’ класе земља- море, али безуспешно. Ракете су биле на време склоњене.

Како ће се у случају агресије понашати Русија? То је једно од суштинских питања које изазива интересовање најширих кругова у свету.

Московски аналитичар каже да оптимисти у Пентагону сматрају да ће се Русија ограничити озбиљним упозорењем, да ће изразити огорчење и - готово. ,,Тако је било у Ираку, тако је било у Југославији’’. Али, врло је вероватно да они греше. Сада су другачија времена. Сувише је велики улог и Москва више није спремна да врши уступке. Ситуација подсећа на 1962 годину (Кубанска криза) на сучељавање Хрушчова и Кенедија. Коме ће пре да попусте нерви - Путину или Обами?

На страни Обаме је Шеста флота, на страни Путина - истина. А то није тако мало; чак и америчком народу, а тим пре човечанству, агресије Пентагона су већ прекипеле.

Било какав да је повод, америчку интервенцију не треба дозволити, сматра Шамир. ,,Данас ће бомбардовати Дамаск, спасавајући Сиријце од тиранина Асада, сутра ће бомбардовати Москву, спасавајући Русе од човекомрсца Путина. Нас је већ Хитлер спасавао од злочинца Стаљина, и понављање тога више нико неће. Повод за агресију је лажан, неубедљив, измишљен’’.

Већина коментатора у Москви слаже се са овом оценом да је напад хемијским оружјем инсцениран, а ако га је и било, њега су организовали и спровели устаници. Зашто би Асаду било потребно да употреби хемијско оружје против сопствених грађана? И зашто је сада ,,сувише касно’’ да се спроведе потпуна и веродостојна истрага? Зато што се борба завршила? Или зато што су војни бродови САД већ изашли на борбени положај? Москва је званично изразила жаљење због одлагања конференције.

Познати и (за многе коментаторе) контроверзни писац и политичар Едуард Лимонов је још конкретнији. Он сматра да је оптужба о употреби бојних отрова од стране регуларне сиријске армије лажна и глупа. То је провокација опозиције, коју он назива бандом и која разбија државу због новца богатих монархија Персијског залива и Америке. У своје време, пре двадесет година, Алија Изетбеговић убијао је своје људе који су стајали у ред за хлеб у Сарајеву да би испровоцирао Запад на рат против Срба. И успело се у томе. Налаз комисије је игноирисан, заведена је забрана летова и на крају бомбардована је Србија. Такав сценарио спроводи се данас у Сирији.

Да се поново вратим на питање како ће реаговати Русија у случају војне интервенције на Сирију. Најкомпетентнију оцену дао је министар иностраних послова Сергеј Лавров на конференцији за штампу. Он је рекао да примена силе без одобрења Савета безбедности УН представља најгрубље кршење међународног права. Чак ако и оставимо по страни међународно право и морално-етичку компоненту, каже Лавров, конкретне последице мешања само ће оштро погоршати ситуацију у тој земљи коју наводно желе да спасу од диктатуре и у њој уведу демократију. Лавров сматра да се сада спроводи акција застрашивања, као што је била она око Ирака пре десет година. То ће се кад-тад осветити. Ми желимо да се по сваку цену избегне рат цивилизација. Наравно, ми немамо намеру да било са ким ратујемо, рекао је Лавров дајући тако на знање да Москва неће улазити у рат са САД и НАТО пактом око Сирије.

На разум и мир позвао је и званични представник Министарства иностраних послова Алекандар Лукашевич. Рекао је да политику у односу на различите кризе треба градити на основама међународног права и проверених чињеница, а не на претпоставкама и измишљотинама у складу са једностраним политичким пројектима. Обраћамо се свима који имају утицаја на незаконите оружане формације у Сирији да на њих изврше одговарајући притисак, рекао је Лукашевич.

У очекивању расплета ситуације, готово сваког часа појављују се нова питања, нове дилеме, нове претпоставке и нови закључци. Па и нови сценарио догађаја. Руски медији их брижно бележе, а званичници пажљиво анализирају јер је Москва - што је сасвим разумљиво - веома, веома заинтересована за ток догађаја.

У једном се готово сви слажу: јасно се испољава паника и нико се не усуђује да даје сигурне прогнозе.

Да су бојне отрове употребили војници Асада, ситуација би била под некаквом контролом, сматрају коментатори у Москви. А у пракси, на терену, то није случај. У акцији је неколико скупина које се узајамно не подносе и које контролишу разнородне снаге које нису око свега сагласне (Саудијска Арабија, Катар и др.). Извори са лица места јављају да САД, Велика Британија и било која друга земља такође нити имају потпуни увид, нити су у стању да контролишу дејства устаника. У овом рату на опозицију може да утиче било ко.

Према оценама појединих аналитичара, водиће се ,,бесконтактни рат’’ и неће дуго трајати. Копнена операција, бар за сада, није у плану. Ако је и буде, у њој Америка неће учествовати. А ко ће је спровести? Можда Турска, уз подрску британских специјалаца, о чему је било речи још за време догађаја у Либији. Ко још? Ускоро би могло да се сазна.

А дејства Сирије? На њих као да се заборавља, а то се никако не би смело. Она сигурно неће седети скрштених руку. Како ће она одговорити на агресију? Из Дамаска се чују врло, врло озбиљне претње. А како ће се понети Иран? Да ли се неће запалити читав регион? Није мало оних који са страхом гледају на могући развој ситуације и сматрају да догађаји могу потпуно измаћи контроли.

Све су то мишљења појединих руских и страних коментатора које бележе московски и други медији у свету. Јер, Сирија је већ доста дуго светска тема дана.

Разуме се да се не може ни без питања коме је потребно ово крвопролиће које је, према разним оценама, већ однело око сто хиљада живота. До чега је довело сучељавање сиријске регуларне армије и устаника, међу којима, како кажу руски медији, има ,,кусих и репатих’’ из многих, првенствено муслиманским земаља? За шта се ратује у Сирији? Да ли је то борба за слободу, религију или прерасподелу сфере утицаја на Блиском истоку? Па и у свету уопште. И када ће се већ једном завршити ,,Арапско пролеће’’?

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, Рио Тинто отворити рудник литијума у долини Јадра?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер