Može li Gruzija da bude koristan američki saveznik?

Gruzini (Đurđijanci) – građani države Gruzije (Đurđije), ne stanovnici Države breskvi  (PeachState, odnosnoDŽordžije, prim. prevodioca) mora da su bili uzbuđeni pre nekoliko nedelja.Svakako, jer oni žive u siledžijskom susedstvu, uz dugu, sa napetostima skopčanu granicu sa Rusijom. U stvari, dve države su ušle u rat 2008. godine, oko spornih teritorija Abhazije i Južne Osetije. Kakogod, sa nedavnom posetom potpredsednika Majka Pensa, i njegovim ohrabrujućim rečima da će SAD čuvati leđa Gruziji, Gruzini imaju razloga da se raduju.

Pens je izjavio, da „predsednik Tramp i SAD snažno podupiru izjavu sa samita NATO-a u Bukureštu 2008. godine, u kojoj jasno stoji da će Gruzija jednog dana postati član“. Doista, Pens je praktično sugerisao, da je Gruzija već saveznik sa bezbednosnim garancijama, ukazujući ,,kako se nadamo da su zajedničke vojne operacije koje se odvijaju danas, jasan znak naše posvećenosti suverenitetu Gruzije i njenim međunarodno priznatim granicama“. Docnije, u odgovoru na pitanje, on je nastavio – „mi snažno podržavamo težnju Gruzije da postane član NATO-a. Mi ćemo nastaviti da blisko sarađujemo sa ovom vladom i premijerom Gruzije, unapređujući politiku koja će olakšati članstvo u NATO-u“.

Za sada, realno, Gruzini ne bi mogli da traže više. Ali, da li je ovo obećanje bilo dobro za SAD?

Amerikanci koji bi mogli da budu pozvani da brane ovu malenu zemlju na Kavkazu, ne mogu da dele entuzijazam Gruzina. Spoljna politika SAD treba da ima laserski fokus na američku bezbednost. To je najvažniji posao vlade. Na žalost, Sjedinjene Države, sugerisanjem da će da garantuju bezbednost Gruzije, mogle bi da potkopaju svoju vlastitu. Još gore rešenje bi bio prijem ove zemlje u NATO. Gruzija je slaba, ranjiva, i strategijski nevažna zemlja. Posvećenost njenoj odbrani nepotrebno bi izložila opasnosti američke živote i rizikovala čak nuklearni rat sa Rusijom.

Gruzija je isuviše slaba da bi znatnije doprinela bezbednosti Sjedinjenih Država ili snazi Alijanse. Zemlja je jedva veća od Zapadne Virdžinije, sa populacijom koja je manja od četiri miliona žitelja. Njena privreda je tek na 116. mestu u svetu prema ukupnom BDP-u, što nije ni pola od ekonomije Vermonta, koja je najmanja privreda u SAD. Njena ekonomska budućnost je u najboljem slučaju osrednja. Nedavni izveštaj Karnegijeve zadužbine govori o mnogobrojnim ekonomskim problemima, uključujući spor rast, stagnirajući životni standard, visoku stopu siromaštva, i nedostatak raznovrsnosti u ekonomiji. Gruzija se takođe suočava sa demografskim izazovima, uključujući negativan migracijski bilans i stopu fertiliteta koja je nedovoljna za reprodukciju.

Još važnije, Gruzija nije povezana sa središnjim industrijskim jezgrom Evrope, kojeg NATO misli da brani. Uprkos zajedničkoj granici sa Turskom, ona je daleko od najznačajnijih zemalja članica. Njen glavni grad je oko 2600km daleko od Berlina, i oko 9600km od Vašingtona – stvarajući logističke i odbrambene glavobolje. Gruzija bi bila ozbiljan izazov za odbranu s obzirom da dugačku granicu deli sa svojim najverovatnijim sparing partnerom – Rusijom. Ozbiljna odbrana Gruzije zahtevala bi angažovanje koje bi daleko nadmašivalo njenu strategijsku vrednost. I u ne baš verovatnom slučaju konvencionalnog konflikta između NATO-a i Rusije, zaštita Gruzije samo bi odvlačila resurse od vitalnog područja u srcu Evrope.

Gruzijska vojska takođe nije borac teške kategorije. Nju čini približno 35 hiljada aktivnih pripadnika, sa budžetom od svega 315 miliona dolara. To je znatno manje nego što Sjedinjene Države troše na svoje vojne bendove i njihovih 6500 muzičara. Gruzijske trupe (njihov broj) takođe su u senci u poređenju sa Rusijom, i njenih 780 hiljadaaktivnih pripadnika.Vojska Gruzije je značajno manja od armije njenog suseda i ruskog prijatelja – Jermenije.

I kada je došlo do vojne akcije, ne bi trebalo da zaboravimo, da je Gruzija izdržala pet dana u svom ratu sa Rusijom 2008. godine. Snage Tbilisija nisu uspele da obezbede dve sporne provincije, i ruske trupe su duboko umarširale u Gruziju pre prekida vatre. Iako ne bi trebalo da previdimo junačke gruzijske žrtve u Avganistanu i drugde u ratu protiv terorizma, ne bi trebali sebe da zavaravamo kako je to bilo neophodno.

Uzimajući u obzir gruzijsku vojnu i ekonomsku slabost, teško je zamislitida savezništvo sa bezbednosno zavisnom zemljom poput Gruzije, može da doprinese sigurnosti supersile kao što su SAD. Verovatnije je odvlačenje pažnje i resursa sa ključnih odbrambenih zadataka. Sve je to već viđeno – kako je odlično primetio Jogi Bera – slične brige su se pojavile i odagnate su tokom debate oko proširenja NATO-a na Baltik, i Alijansa se sada suočava sa teškim izazovima koji su prouzrokovani tadašnjom odlukom. Gruzija je mesto od malog strategijskog značaja za Sjedinjene Države i njihove saveznike. Vredi se podsetiti, da su SAD dobile Hladni rat, a da Gruzija, ne samo što je bila izvan NATO-a, već je u stvari,bila deo Sovjetskog Saveza.

Kada bi gruzijska nesposobnost da značajno uveća moć NATO-a, bila tek jedan problem, možda bi vredelo da se zemlja dublje uvuče u zapadni blok. Ali, napori da se to učini potkopavaju našu bezbednost, jačajući ruske strahove. To može da dovede do akcija i reakcija koje pojačavaju tenzije, nestabilnost i verovatnoću da izbiju konflikti.

Nije iznenađujuće da je Rusija 2008. godine, kada se o članstvu Gruzije debatovalo u Bukureštu, rekla da pojavu moćnog vojnog bloka na svojim granicama vidi...kao direktnu pretnju bezbednosti zemlje. Te godine, ruska vlada je izjavila da veruje, da to preti bezbednosti i ravnoteži snaga u evroazijskom regionu i da će Rusija preuzeti sve neophodne mere da izbalansira situaciju i zaštiti vlastite interese i vlastitu bezbednost.

Američke garancije mogu takođe da opasno utiču na ponašanje Gruzije. Naučnik sa MIT-a Beri Pouzn tvrdi, da savezi mogu da podstaknu ,,nehajnu vožnju“ – kada su slabi saveznici ohrabreni da preuzmu rizik, što inače možda ne bi učinili pošto ovako ,,mogu da računaju na SAD da će ih braniti“. Verovatno je Gruzija već vozila nehajno i pre rata iz 2008. godine. Ako Gruzija bude tako postupala i kao član NATO-a, i izazove rat sa Rusijom, to može daaktivira član. 5. Tada bi Sjedinjene Države morale da biraju između toga da se bore sa nuklearnom silom za ovu udaljenu i strategijski nebitnu zemlju ili da skrše kolektivni bezbednosni sporazum, a možda i NATO sa njime. Opasnost od nehajne vožnje još realnijom čini činjenica da Gruzija nastavlja da bude strana u dva ozbiljna granična spora sa Rusijom.

Amerikanci moraju da budu upozoreni da savez sa Gruzijom naposletku može da izloži opasnosti bezbednost njihove zemlje i živote njihovih vojnika. Sjedinjene Države ne bi trebalo da olako preuzimaju takve obaveze i one moraju biti ukorenjene, pre svega u vlastitim interesima. Pridruživanje slabe i zavisne države poput Gruzije, stvara više troškova i problema nego koristi. To nije dobra pogodba za Amerikance i njihovu bezbednost.

Preveo sa engleskog uz neznatna skraćenja: Nebojša Vuković

Izvor: https://warontherocks.com/2017/08/can-georgia-be-a-useful-american-ally/