Mračni saveznik Jovana Pavla Drugog

(El Pais)

„Oče, kada ste došli na pomisao da stvorite Legiju?” pitao je Jovan Pavle II Marsiala Masiela prvi put kada su zajedno večerali u privatnom salonu Svetog oca. Masiel je smesta odgovorio; „Svetosti, kada sam imao 15 godina bilo mi je jasno da hoću da stvorim kongregaciju sveštenika kako bi uspostavili Hristovu kraljevinu u društvu”. Papa je malo razmislio i nastavio; “Znate li oče Masiel, ja sa 15 godina još nisam bio ni zaređen, i ni na pamet mi nije padalo da mogu da postanem papa”. Prema svešteniku koji je prisustvovao ovom razgovoru, posle ove rečenice pape obojica su se nasmejala. Papa se oduvek divio toj Masielovoj apsolutnoj sigurnosti u svoju misiju. Znao je da će biti potpuno odan.

Posle jednog pape koji je imao sumnji, kao što je bio Pavle VI, godine 1978. je došao Karol Vojtila, papa sigurnosti.

Kada je Vojtila 1978. postao papa, Masiel je već bio utonuo u pederastiju. Već se decenijama bavio ekonomskim manipulacijama, imao je odnose sa ženama i bio je zavistan od opijata. Gvozdenom rukom je kontrolisao momke zatvorenike u sopstvenoj zakletvi ćutanja; bio je gospodar svesti i imovine Hristovih legionara. Ali, sva njegova moć bila je mala u poređenju sa onom koju će steći pod skutima novog pape. Godine 1978. Hristova legija je bila jedva jedna duboko konzervativna kongregacija koju je stvorio jedan ambiciozni meksički sveštenik, i koja još uvek nija imala odobren svoj Ustav, bila je dosta tajna i moćna u Meksiku, i sa prisustvom u reakcionarnoj eliti u Španiji, Italiji, Irskoj i u SAD. Sa Jovanom Pavlom II, Marsial Masiel je dostigao takav uticaj o kome nikada nije ni sanjao.

I još je vukao svoju mračnu prošlost, za koju izgleda niko nije znao. Masiel je bio genije u prikupljanju fondova, njegovi seminari su bili puni i slušani, i hvalio se time da ne ide ni korak ispred, ali ni iza pape. I da to ne bude sve, ekonomski je pomagao „Solidarnost“ (Solidarność), katolički sindikat stvoren u Poljskoj 1980. na čelu sa Lehom Valesom, kojim je novi papa minirao temelje komunističkog režima.

Za vreme Vojtile, Legija će biti katolička kongregacija sa najavećim rastom. Kada je Vojtila stigao u Vatikan, Legija je imala 100 sveštenika. Kada je umro, imala ih je 800, i još 2000 seminaraca podeljenih u 124 kuće po celom svetu. Imala je univerzitete u Meksiku, Čileu, Italiji i Španiji, fakultete za teologiju, filozofiju i bioetiku sa više od 130000 studenata, zatim oko 20000 zaposlenih u svojoj ekonomskoj grupi Integer. Cifra koje je najviše puta ponovljana kada se govori o vrednosti aktive Legije u poslednjim godinama jeste 25 milijardi evra.

Prema Masielu, u njegovoj knjizi Moj život je Hristos, Jovan Pavle II i on, upoznali su se u januaru 1979. dva meseca pošto je Vojtila bio izabran za predstavnika Svetog Petra.

Posle jednog pape koji je imao sumnji, kao što je bio Pavle VI, godine 1978. je došao Karol Vojtila, papa sigurnosti. Popreklom iz uvek verne Poljske, kao i Meksiko. Katolicizam otpora. To je bio projekat koji je ponudio novi papa u jednom vremenu neizvesnosti. Za njegovu borbu bila mu je potrebna bespogovorna armija. Više mu nisu vredeli franciskanci, dominikanci ili jezuiti. Bili su suviše naklonjeni siromašnima, na samoj granici sa marksizmom, i u neprijateljstvu sa moćnicima. Vojtila je pronašao svoje nove regrute u Opus Dei, kod Kikosa, Lumen Dei, među harizmaticima, u grupi Pričest i Oslobođenje, Schoenstatt, San Egidio, i u Hristovoj Legiji. Zajedno su stvorili mašinu vremena i vratili su se unazad do pedesetih godina, sve do Crkve se centralizovanom moći, bez mesta za bilo kakvo drugačije mišljenje. I odlučili su da je to Crkva za kraj veka; ona koja je trebalo da ponovo pokrsti planetu. Masiel će biti jedan od maršala na tom putu.

Njihovi životni putevi su bili skoro istovetni. Obojica su bila rođena 1920. sa razlikom od dva meseca, u krugu konzervativnih porodica, seoskih i srednje klase. Odgajani u milosrdnom katolicizmu, strogom, isključivom, politički veoma otpornom i spojenim sa nacionalnim osećanjima u Meksiku i Poljskoj. U detinjstvu su doživeli trenutke verske presije, što će ih usmeriti ka borbenom katolicizmu. Njihove majke, Emilia i Maurita, biće obojici ljubav života; ključ njihove verske doktrinacije, model. Za njih, žene moraju da budu supruge i majke. Prenosioci katekizma. Kao što su bile njihove majke.

Prema Masielu, u njegovoj knjizi Moj život je Hristos, Jovan Pavle II i on, upoznali su se u januaru 1979. dva meseca pošto je Vojtila bio izabran za predstavnika Svetog Petra. Novi papa je bio uveren da njegov prvi susret sa masama izvan Italije mora da bude u Meksiku, zemlji sa više od 80 miliona katolika i pred vratima SAD i Centralne Amerike sa njenom teologijom oslobođenja. Trebalo je oteti Južnu Ameriku iz kandži komunizma.

U januaru 1979. Vojtila je odlučio da krene na taj put. Ali, meksička vlada to nije videla sasvim jasno. Meksiko i Sveta stolica nisu imali diplomatske odnose. Meksiko je bio duboko laička država sa antiklerikalnim Ustavom. Ali, ujedno je imao i veoma emocionalni katolicizam, do krvi. Njegov zakon je implicirao da ako Jovan Pavle II poseti Mekisko, to ne može da učini kao šef države, već kao “uzvišeni turista”; zvanično neće biti pozvan od predsednika Hose Lopes Portilja. Neće moći da služi misu na otvorenom prostoru. Sa svojom namerom da poseti Mekisko Vojtila je mnogo rizikovao, i to na početku svog pontifikata.

Tu se javlja Masiel. U mreži prijatelja koju je osnivač Legija spleo po Meksiku, bile su i Rosario Paćeko, i Margarita i Alisija Lopes Portiljo. Katolkinje, bogate i majka i sestre predsednika Meksika, Hose Lopes Portilja. Masiel je bio ispovednik gospođe Rosario. Sa njima je razgovarao, a one sa predsednikom. Tako se dogodilo čudo. Lopes Portiljo je pozvao papu i primio ga na aerodromu. Jovan Pavle je mogao da služi misu na otvorenom prostoru sa stotinama hiljada vernika. Tu posetu je direktno prenosila televizija.

Vojtila nikada neće zaboraviti taj fini rad. Nikome u Rimu nije bilo važno to što se govorilo o vrhovnom vođi Legionara; u nekom ćošku kurije, skloniće se podebeli dosije o njegovim radnjama. Jovan Pavle II je sve to ignorisao, i u toku skoro tri decenije nije prestajao da nadoknađuje Masielovu odanost.

Jovan Pavle II je sve to ignorisao, i u toku skoro tri decenije nije prestajao da nadoknađuje Masielovu odanost.

U narednim godinama Vojtila će odobriti Ustav Legije bez promene i jednog zareza, zaredio je u Vatikanu 59 legionara, i pozvao je Masiela da kontroliše više sinoda biskupa u Evropi i Latinskoj Americi. Podstakao je stvaranje papskog univerziteta Legionara u Rimu i osnivanje kongregacije i u Čileu. Masiela je definisao kao „efikasnog vodiča za omladinu”.

I kada su stvari krenule loše za Masiela pošto je „The Hartford Courant“ u februaru 1997. objavio prve optužbe za seksualno zlostavljanje, papa se o to oglušio. Na jednom od poslednjih javnih aktova Legije kome je predsedavao na kraju svog života, Vojtila je odao počast članovima Hristove legije podižući glas i savlađujući svoje veliku fizičku slabost; „Vidi se, oseća se, Legionari su prisutni”.

Kada je 1999. meksikanski biskup Karlos Talavera uručio pismo kardinalu Racingeru, tada prefekt Kongregacije za doktrinu vere a danas papa, u kome detaljno iznosi zloupotrebe Masiela prema bivšem svešteniku i legionaru Huanu Manuelu Fernandesu Amenabaru, odgovor Racigngera je bio odlučan, kako je kasnije izjavio sam biskup; “Nažalost, ne možemo da otvorimo slučaj oca Masiela jer je to osoba veoma draga Svetom ocu, jako je pomogla Crkvi i sve to smatram veoma delikatnim pitanjem”.

Trebalo je da umre Jovan Pavle II u aprilu 2005. pa da se ponovo aktivira afera Masiel. Više niko neće moći da ga spasi od osude. Večni oganj mu je bio osiguran.

Hesus Rodriges je autor knjiga Priznanje; Čudni putevi Marsial Masiela

 i druge tajne Hristovih legionara.

Prevod BranislavĐorđević