На корак до монопола - глобални господари индустрије пива

Највећи светски произвођач пива, компанија „Анхојзер-Буш Инбев” (АБ Инбев) званично је преузео свог највећег конкурента, британску компанију „САБ Милер“ за рекордних 104,5 милијарди долара. Продају се брендови, а утицајни директори већ пакују кофере уз богате накнаде и “златне падобране”. Имају ли купци разлога за бригу

Рекордна аквизиција

Акционари оба предузећа, баш као и регулатори широм света, крајем прошле године одобрили су склапање овог мега-посла вредног готово 80 милијарди фунти (104,5 милијарди долара), иако је било појединих инвеститора који су се противили овој аквизицији. Они су, наиме, сматрали да ће добити мање новца услед осетног слабљења фунте након изгласавања Брегзита. А да су били у праву показује и податак да је пре него што су Британци на референдуму одлучили да напусте ЕУ, вредност овог посла износила 107 милијарди долара.

Шта ће склапање овог посла значити за индустрију пива широм света? Пре свега, спајањем два највећа произвођача формира се привредни гигант са годишњим приходима од чак 55 милијарди долара, који ће подмиривати скоро трећину светског тржишта пива, како то тврди утицајна организација за истраживање тржишта „Еуромонитор Интернешенел“. Са друге стране, бројни критичари овог договора страхују да ће корпоративно удруживање ових размера напросто угушити конкуренцију и повећати цене овог популарног алкохолног напитка на глобалном нивоу.

Први човек и ЦЕО АБ Инбев-а, Бразилац Карлос Брито, у својој изјави, међутим, одбацио је ове тврдње, рекавши да ће нова компанија, као „одистински глобални произвођач“, моћи далеко више тога да постигне „заједно”, него што би то могао “свако од нас појединачно”.

Ипак, није све прошло без потешкоћа. Једна од највећих аквизиција у корпоративној историји успешно је реализована тек из петог покушаја - након бесомучног ценкања око вредности акција - јер је руководство САБ Милер-а сматрало да снажнији играч на тржишту, белгијско-бразилски АБ Инбев, „потцењује“ вредност британске компаније. Такође, читав посао морао је да добије “зелено светло” регулаторних органа широм света, међу којима су биле и Европска комисија, али и владе САД и Кине, које су пуних годину дана разматрале да ли се ту ради о стварању монопола на појединим тржиштима. Примера ради, само у Америци, две компаније – удруженим снагама – држале би скоро 70 одсто тржишта пива. Сличан сценарио могао је да буде виђен и у Кини, јер два произвођача контролишу више од 40 процената тржишта пива у тој азијској држави. Управо због тога, регулатори широм света наложили су распродају дела имовине нове групације. Очекивано, далеко већи терет промена поднео је мањински партнер САБ Милер, који је морао да се одрекне и неких од својих најпознатијих брендова. Тако је недавно успешно окончан процес продаје САБ Милерових предузећа “Перони” и “Гролш” јапанској пивари “Асаши” за 2,55 милијарди евра, као и 49-одсто САБ Милеровог удела у кинеској пивари “Сноу бруери” за 1,6 милијарди долара. Светске агенције пренеле су недавно и занимљиву вест да ће јапански произвођач од  Анхојзер-Буш Инбева купити чак пет источноевропских брендова пива, међу којима су Пилснер Уркел и Козел, и то за 7,3 милијарде евра. Са друге стране, како би добио дозволу регулаторних тела у Сједињеним државама, САБ Милер био је принуђен да се одрекне 58 процената власничког удела у „МилерКорс“ компанији, који је продао мањинском партнеру за 12 милијарди долара.

Услови регулатора

Такође, новонастали привредни гигант морао је тржишту да понуди и део свог бизниса у Источној Европи, јер је Европска комисија затражила да САБ Милер прода активу у Чешкој, Мађарској, Пољској, Румунији и Словачкој. А и америчка Кока-кола, светски лидер међу безалкохолним пићима, већ је показала интерес да купи АБ Инбевов удео у афричком огранку Кока-Коле. Ову “празнину” потенцијално би могли да искористе мањи глобални ривали, као што су Хајнекен или Карлсберг, који, посебно на Старом континенту, имају врло разгранате послове.

Британски „Фајненшел Тајмс“ подсетио је да се овде не ради само о највећем преузимању једног произвођача алкохолних пића икад, већ и о највећој куповини предузећа у историји Велике Британије. Такође, овај договор убедљиво је оборио и све рекорде у динамичном сектору малопродаје и робе широке потрошње (ФМЦГ).

Снага нове групације огледаће се и у разгранатом портфолију, који садржи више стотина глобално препознатљивих брендова. “Анхојзер-Буш ИнБев” власник је пивских робних марки Бадвајзер, Стела Артоа, Бекс или Корона. Британски САБМилер (скраћено од “South African Breweries”, фирме основане још 1895.), све до недавне одлуке регулаторних тела, био је власник пивара Гролш, Милер, Фостерс, чешког Пилснер Уркел, као и многих других познатих марки. Према подацима немачког интернет портала „Статиста“, АБ ИнБев је и пре удруживања заузимао 21% светског тржишног учешћа, а САБМиллер 9,7 одсто. Ту су још и Хајнекен са 9,1%, затим Карлсберг са 6,1%, као и кинески државни произвођач „Чајна Рисорсес Ентерпрајз“ са 6 одсто тржишног удела.

За многе упућене, процес преузимања означио би крај консолидације и поделе карата у тој индустрији, будући да су четири горе поменуте западне компаније ионако већ присутне на глобалном тржишту и производе више од половине пива у свету.

„Бољи свет“ крупног капитала

Огромном броју функционера у САБ Милеру ова аквизиција донела је баснословне своте новца, али поједини директори већ су морали да траже ново радно место. Утицајни “Гардијан” својевремено је открио да је, након преузимања, чак 1.700 топ менаџера британског произвођача пива међу собом поделило скоро две милијарде долара од акција. А како је пренео “Фајненшел Тајмс”, од ове трансакције само је бившем извршном директору САБМилер-а Алану Кларку припало више од 55 милиона фунти (69 милиона долара). Десетак утицајних директора британског произвођача, међу којима су и они који су били задужени за опште и корпоративне послове, комуникације и одрживи развој, већ су спаковали ствари и напустили су компанију.

Иначе, корпорација АБ ИнБев позната је и нашем тржишту, јер је својевремено за 326 милиона евра купила Апатинску пивару, која је касније, током година, неколико пута мењала власнике – од инвестиционих фондова, до других произвођача пива. Белгијско-бразилску компанију већ дуго времена прати и неславна репутација „грубог“ играча на тржишту, коме нису страна ни масовна отпуштања запослених, а све зарад „смањења трошкова“ пословања. На локалним тржиштима има незгодан обичај да “гуши” конкуренцију – пре свих мале, независне произвођаче пива – као и да купцима намеће своје велике брендове, по значајно вишим ценама.

По правилу, међутим, велики капитал не мари превише за људске ресурсе и природно тежи проширењу свог утицаја. Упркос томе што се АБ Инбев, у саопштењу објављеном након преузимања свог дојучерашњег ривала, обавезао да ће доследно радити на реализацији сопствене дугорочне платформе, коју је оптимистично назвао „Бољи свет“, питање је да ли ће управо том свету бити довољно да се задовољи све ограниченијим избором, па макар се ту радило и о омиљеном алкохолном напитку сачињеном од слада и хмеља.