Неуспели „Марш милиона“

У Русији је у суботу одржана још једна антивладина манифестација под помпезним називом ,,Марш милиона’’. Да ли су организатори рачунали да ће на улице Москве и других градова изаћи милиони грађана, или су на уму имали нешто друго, тек од њиховог ,,милиона’’- ни корова. Уместо милиона, на улице је изашло око двадесетак хиљада (у Москви), око две хиљаде (у Санкт Петербургу) и свега по пар стотина или пар десетина у другим руским градовима.

Били су то шаролики скупови на које су дошли људи различитих политичких убеђења, често потпуно супротних, различитих животних доба, различите социјалне структуре па чак и различите сексуалне оријентације.

Нешто их је ипак обједињавало: у Москви и неким другим градовима, демонстранти су носили на реверима узане беле траке, по угледу на прошлогодишњи скуп на Болотном тргу у Москви. Тада су поједини званичници, посматрајући догађај преко ТВ екрана, помислили да се ради о некаквој сексуалној симболици, о некаквом скупу за сексуалне слободе. Неспоразум је међутим брзо уочен и отклоњен али је учесницима наредних скупова остао назив- демонстранти са белим тракама. Руси су га назвали ,,движение белых лент’’.

Није ми намера да описујем како су демонстрације текле јер је то у крајњем случају мање важно: важније су њихове поруке, повод и последица. Ипак, сасвим кратко ћу се задржати неким детаљима.

У Москви, на демонстрације је изашло око двадесет хиљада људи. Према подацима полиције, било је окупљено 14.000 људи а организатори наводе бројку од 150.000. Реална цифра је сасвим близу податка полиције.

Учесници су морали да прођу кроз провизорна контролна метална врата јер опасност од тероризма увек постоји а о реду и миру бринуло се око 7.000 полицајаца. Било је ту људи у поодмаклим годинама, али и средовечних па и сасвим младих голобрадих младића и шипарица. Видело се јасно да су многи дошли просто да се забављају. Поједине старице продавале су разне дрангулије.

Говорници- лидери опозиције међу којима лидер ,,левог фронта’’ Сергеј Удаљцов, затим један од лидера ,,Солидарности’’ Борис Њемцов, па Наваљниј, Касјанов, Гудков и други, понављали су своје од раније познате оптужбе против председника Путина и власти. Рекли су да желе ,,власт милиона’’ а не милионера, алудирајући на руске богаташе и огромне социјалне разлике у друштву, Удаљцов је имао тамне наочаре. ,,То је мој протест против превараната и лопова’’, објаснио је он. Непосредно после митинга полиција га је на кратко привела због ометања саобраћаја јер није хтео да оде са коловоза веома прометног булевара.

Донета је резолуција којом се тражи оставка Путина и целокупног државног руководства, захтевају ванредни парламентарни и председнички избори, пуштање из затвора ,,политичких затвореника’’ међу које су убројали девојке из ,,Пуси рајота’’ осуђене због свог скандалозног перформанса у Храму Христа Спаситеља у Москви. У документу има и социјалних захтева, међу којима је замрзавање цена комуналних услуга.

У Санкт Петербургу, на три одвојена митинга било је укупно 2.000 људи. Националисти су тражили ,,већа права за Русе’’, хомосексуалци слободу за своју љубав, а ултранационалисти Лимоновци су и једне и друге слали ,,к чёрту’’ (до ђавола).

Московски медији јављају да су демонстрације одржане и у другим градовима, али су оне биле веома слабо посећене. У Саратову и Перму, иначе милионским градовима, на улице је изашло по 250 људи, у Уљановску, Томску, Казању и Чељабинску по стотинак, Воглгограду 80, Пскову 50, Тјумену и Краснојарску око двадесетак људи. И то су све градови са преко милион или више стотина хиљада житеља.

Председник Владимир Путин, који се тренутно налази у Сочију, није преко ТВ пратио демонстрације јер је имао преча посла. Његов прес секретар Дмитриј Песков изјавио је да је Путин имао напоран политички дан, поред осталог сусрео се са председником Белорусије Александром Лукашенком. ,,Нажалост, председник није био у могућности да прати догађаје", рекао је Песков. Иначе, руски председник не игнорише овакве скупове и према његовим речима, спреман је на дијалог са конструктвном опозицијом.

Заменик Генералног савета ,,Јединствене Русије’’ Андреј Исајев оценио је да је ,,Марш милиона’’ показао да све мање људи подржава опозицију. ,,То је криза жанра. За годину постојања ,,покрета белих трака’’ они нису могли да понуде конструктиван програм и настављају да окупљају веома разнородне снаге’’, каже Исајев.

Овај политичар каже да лидер ,,Левог фронта’’ Удаљцов и вођа ,,Солидарности’’ Њемцов заступају потпуно различите погледе и циљеве, што ће одбојно деловати на њихове присталице. Током ,,Марша милиона’’ није се чула ниједна нова идеја већ само старе пароле. Опозиција се налази у озбиљној кризи а људи који су долазили на овакве манифестације остали су разочарани, сматра Исајев.

Са оваквом оценом сагласан је и потпредседник Доњег дома парламента Сергеј Неверов. Он каже да се оваквим манифестацијама не постижу никакви конкретни резултати осим загорчавања живота возачима аутомобила који чекају у километарским колонама због блокирања саобраћаја.

Директор Центра политичке информације Алексеј Мухин сматра да су лидери опозиције доживели ,,лични неуспех’’јер нису успели да створе утисак масовне подршке протестног покрета’’. Разлог је, према његовом мишљењу, што није било парола које би надахнуле демонстранте иако је састав учесника био измењен јер су им се овога пута прикључили националисти и левичари. Али, њихови циљеви нису јасни.

Сведоци смо дубоког моралног неуспеха лидера опозиције, сматра политиколог Николај Миронов. Они не предлажу никакав садржај него само протест ради протеста.

Руководилац московске Хелсиншке групе правозаштитника Људмила Алексејева види међутим неке позитивне помаке у суботњем окупљању. Она оцењује да су на ранијим демонстрацијама учесници већином ћаскали између себе, а сада су озбиљније слушали говорнике. ,,Било је много осмејака и атмосфера је била опуштенија’’, каже 85- годишња Алексејева.

Случајном коинциденцијом, управо на дан демонстрација јављено је да су осуђене чланице групе ,,Пуси рајот’’ номиноване за награду Сахарова ,,за слободу мисли’’ коју додељује Европски парламент. За награду претендује још неколико кандидата укључујући белоруског ,,борца за људска права’’ Алеса Бељацког и иранског режисера Џафара Панахија. И један и други сматрају се опонентима актуелних режима у Белоруисији, односно Ирану.

Да ли око свега овога, оваквих демонстрација и политичких кретања у Русији али и другде, има и уплитања са стране? То питање поставља се у јавности, али и политичком врху, па се око тога ових дана огласио и председник Владимир Путин. Он је на једном саветовању у Краснодару посвећеном питањима моралног и патриотског васпитања омладине изјавио да је Русија суочена са покушајима да се споља утиче на културну самосвест руске нације.

И данас постоје покушаји да се утиче на поглед на свет читавих народа и жеља да се потчине туђој вољи и да им се намеће систем туђих вредности и схватања, рекао је Путин. Ми треба да градимо своју будућност на чврстим темељима а тај темељ је патриотизам. Ма колико дуго да расправљамо да темељи могу бити и друге основе за нашу земљу, ипак ништа друго нећемо смислити, каже Путин. Од тога како васпитамо омладину зависи да ли ће Русија да буде у стању да сачува и увећа саму себе. Да ли ће бити савремена, перспективна, да ли ћемо се ефикасно развијати а да истовремено не изгубимо себе као нацију, да не изгубимо своју самобитност у тешким савременим условима.

То је само мали део онога што је руски председник рекао око васпитања младе генерације, насртаја са стране и очувања руског идентитета, земље и нације.

Не могу ни овом приликом да изоставим нешто што је изнето на једном округлом столу у Москви још 2004. године. На том скупу руски научник и публициста В. Ашуров цитирао је изјаву бившег директора ЦИА Алена Даласа дату још далеке 1945 године. Далас је како су пренели руски медији, рекао отприлике следеће:

"Посејавши у Русији хаос, ми ћемо неприметно заменити њихове вредности лажним и натераћемо их да у њих верију. Како? Наћи ћемо своје истомишљенике, своје помоћнике и савезнике у самој Русији. Мало по мало, по етапама, распламсаваће се по својим размерама грандиозна трагедија погибије нејнепокорнијег народа на свету, дефинитивног и неповратног гашења његове самосвести.

Из литературе, уметности, на пример, ми ћемо постепено затрти њихову социјалну суштину. Одвикнућемо уметнике и уништити у њима жељу да се баве приказивањем и истраживањем тих процеса који настају у дубини народних маса. Литература, позориште, биоскоп, све ће то да приказује и велича најнижа људска осећања. Ми ћемо на сваки начин подржавати и уздизати такозване ствараоце који ће гајити и утискивати у људска сазнања култ секса, насиља, садизма, издаје- једно речју свакакав неморал.

У управљању државом створићемо хаос, збрку. Ми ћемо неприметно, али активно и непрекидно, доприносити самовољни чиновника, оних који примају мито, беспринципијелности. Бирократизам и женскарење прогласићемо као доброчинство. Часност и поштење биће исмејавани и никоме неће бити потребни, претвориће се у рецидив прошлости. Простаклук и дрскост, лаж и превару, пијанство и наркоманију, животни страх једних и других и бестидност и превару, национализам и непријатељство народа, а пре свега непријатељство према руском народу; све то ћемо вешто и неприметно култивисати.

И само понеко схватиће или разумети шта се дешава. А те људе ставићемо у беспомоћни положај, учинићемо их смешним. Наћи ћемо начин да их оклеветамо и прогласимо их отпадницима друштва.

Чупаћемо друштвене корене, банализирати и уништавати основе народног морала. На тај начин реметићемо поколење за поколењем. Усмерићемо се на особе још у дечјем узрасту и главну пажњу посветићемо омладини, кварити је, гонити на разврат. Направићемо од њих цинике, простаке, космополите. Ето, тако ћемо урадити."

У једном јавном говору, сада већ покојни патријарх Алексиј Други, не помињући Даласа, рекао је да се под утицајем Запада такав процес у Русији већ одвија.

Упозорење Путина да је Русија суочена са покушајима да се споља утиче на самосвест нације и његов апел за патриотско васпитање омладине сигурно нису у непосредној вези са својевременом изјавом Даласа. Али суштински, садржајно, они су и те како у вези. Многи аналитичари у Москви оцењују да се однос Вашингтона и читавог Запада према Русији није много изменио. Не бар у оној мери који би био примерен принципима немешања, једнакости, партнерства и демократије.