Obama je talac Evrope

(The National Interest, 21.5.2010)

Obamina politička budućnost zavisi od evropskog kontinenta. Ako evro implodira i stanje naše privrede se pogorša, predsednik je nadrljao.

Kao i njegov otac Ron koji sedi u Kongresu, Rand Pol nesumnjivo ima dara za podsticanje kontroverzi. Pol, oftalmolog i član pokreta Čajanka (Tea Party), postigao je veliki uspeh na primarnim izborima u Kentakiju, kada je pobedio Treja Grejsona i postao GOP[1]-ov kandidat za Senat. Međutim tek što je proslavio pobedu, Pol je neoprezno uleteo u političku zonu sumraka.

Pol se pojavio na više raznih liberalnih analitičkih emisija, uključujući i National Public Radio i The Rachel Maddow Show na NBC-u, i tu raspravljao o drevnoj istoriji – Aktu o građanskim pravima iz 1964. DŽarajući stari žar prepirki oko ovog zakona, Pol je izjavio da on nije bio nesklon tome da se omogući privatnim firmama da diskriminišu klijente na rasnoj osnovi. Kako, molim? Bilo bi teško zamisliti nespretniju izjavu, kao stvorenu da potvrdi sve stereotipe o GOP-u, i to upravo u vreme kad stranka predvođena Majklom Stilom, pokušava da odbaci svoj istorijski rasni bagaž.

Za republikance, ova nesrećna epizoda bi trebalo da potcrta mogućnost da srednjoročni izbori 2010. možda neće biti tako povoljni, ili bar ne tako laki za trijumf, kao što su oni to predviđali. Nekoliko meseci je GOP hodao uzdignute brade, s uverenjem da će srušiti demokratsku većinu u Predstavničkom domu, a možda čak i u Senatu. Međutim, bivši kongresmen Tom Dejvis iz Virdžinije je imao pravo kada je upozorio da pobeda demokrate Marka Krica nad republikancem Timom Bernsom u posebnim izborima u Pensilvaniji, treba da bude razlog za oprez u vezi sa izgledima republikanaca na jesenjim izborima. Pored toga, pobeda DŽoa Šestaka nad Arlenom Spekterom na primarnim izborima u Demokratskoj stranci za Senat je velika pobeda za predsednika Obamu, jer Šestak će biti mnogo jači kandidat od Spektera u nadmetanju sa republikancem Petom Tumijem.

Da li to znači da je Obama ustao sa vruće stolice? Može li sada jedriti na tom vetru do izbora na jesen? Ni u kom slučaju. Obamina najslabija tačka i dalje ostaje ekonomija. Osam miliona radnih mesta je izgubljeno u finansijskom krahu, a nezaposlenost lebdi na nešto ispod 10 odsto – bar tako tvrdi zvanična statistika. Ipak, privreda pokazuje neke znake života, a predsednik Obama takođe može da se pozove na usvajanje zakona o finansijskoj reformi kao na svoj veliki uspeh. No, najveća pretnja Obami zapravo dolazi iz inostranstva, a nije terorizam. U pitanju je mogući finansijski krah Evrope.

Kako evru pada vrednost, američki izvoz postaje skuplji. Nema sumnje da postoje neke koristi od pada evra - cene nafte idu nadole, a trezor SAD ne mora da podigne kamatne stope da bi privukao investitore u američki dug koji nastavlja da raste. Ali Evropa polako dolazi do tačke pucanja, a krivac za to možda bude Nemačka. Kao što je Stiven Perlstin istakao u Vašington postu, "dugoročno gledano, evrozona se neće iskobeljati iz problema sve dok Nemačka ne nađe način da omogući rast i blagostanje bez siromašenja svojih suseda i trgovinskih partnera". Prosto rečeno, Nemačka izvozi svoje proizvode u Grčku, Portugaliju i Španiju, istovremeno se postavljajući kao zajmodavac e kako bi finansirala na prvom mestu kupovinu te iste robe. Sada se ova šema raspala u paramparčad (isto kao što bi se to moglo desiti između Amerike i Kine, koja je sledila sličnu politiku prema nesolventnom Vašingtonu).

Obama je bio time toliko zabrinut da je pozvao nemačku kancelarku Angelu Merkel da kreira veliki finansijski paket pomoći za Grčku. Ali, Nemačka se preigrala, zabranivši špekulativno (naked short selling) trgovanje evrom. I umesto da digne vrednost evra, Merkel je uzdigla nove sumnje u održivost te valute.

Da li je preterano sugerisati da Obamina politička budućnost, na neki način, može da bude talac Evrope i, konkretno, Nemačke? Ne bi bilo prvi put da je Nemačka odigrala presudni uticaj na američku istoriju.

Što se tiče republikanaca, šansa da ostvare značajan dobitak fokusirajući se na pitanja poreza i državnog duga, u vreme političkih, ekonomskih i socijalnih promena, i dalje je jaka. Ali partija će propustiti priliku ako njeni lideri ostanu zaokupljeni arkanskom debatom o prošlosti umesto da govore o budućnosti Amerike.

DŽejkob Hejbrun je viši urednik u The National Interest-u.

[1] Grand Old Party ili G.O.P. - stari naziv za Republikansku partiju, prim.prev.

(Prevod: Vasilije D. Mišković)