Опасне раскрснице: САД померају ракете и трупе на границу Русије

(Global Research, 23.1.2010)

Година 2010. тече на начин који би више одговарао имену трећег месеца године – названог по имену римског бога рата, него имену првог, које потиче од једног мирољубивог бога.

Асошиејтед прес је 13. јануара јавио да ће Бела кућа 1. фебруара поднети Конгресу свој Четворогодишњи одбрамбени преглед (Quadrennial Defense Review) и захтевати рекордну суму од 708 милијарди долара за Пентагон. То је највиша свота (како у апсолутном износу, тако и у износу подешеном по инфлацији за било коју годину) од 1946. г. - године дана по завршетку II светског рата. Ако се томе додају и Пентагонови трошкови невезани директно за одбрамбене сврхе, коначна свота може превазићи и 1 билион (1000 милијарди) долара.

Ових 708 милијарди по први пут укључују износе за ратове у Авганистану и Ираку, који су ранијих година били делом финансирани повременим додатним захтевима, али не укључују и први хитни захтев који је нова администрација поднела у исту сврху – наводно 33 милијарди долара.

Већ током овог месеца неколико чланица НАТО-а је обећало више трупа, чак и пре конференције о Авганистану у Лондону (28. јануара), када ће још неколико хиљада додатних снага бити издвојено за тај рат – поврх оних 150.000 које тамо ратују, или ће ускоро ратовати под командом САД и НАТО-а.

Вашингтон је у Пакистану повећао број напада смртоносним теледиригованим ракетама (drone missile), а недавно је дошло и до позива да се тај начин примени и у Јемену – то је учинио посебно сенатор Карл Левин, председавајући Сенатског комитета оружаних снага (Senator Carl Levin, Chairman of the Senate Armed Services Committee). Он је 13. јануара такође препоручио и ваздушне ударе и операције специјалних снага у тој земљи[1].

Пентагон ће започети са слањем 1400 особља у Колумбију ради запоседања седам нових база, сходно 10-годишњем војном споразуму потписаном 30. октобра прошле године.[2]

Ове године, САД ће такође завршити (у износу од 110 милиона долара) изградњу нових војних база у Румунији и Бугарској ради смештања најмање 4000 америчких војника.[3]

Пентагонова најновија регионална команда, Афричка команда (Africa Command), прошириће своје активности на копну и водама тог континента – уз оне садашње против побуњеника у Сомалији, Малију и Уганди, као и операције теледиригованих летилица (drone flights) из своје новостечене базе на Сејшелима.[4]

Али, овај месец је донео још и много драматичније и опасније новости. Пентагон је одобрио закључење продаје оружја Тајвану у износу од 6,5 милијарди долара, уз споразум за испоруку 200 Патриот антибалистичких ракета са побољшаним способностима (Patriot Advanced Capability anti-ballistic missiles). Народна Република Кина је бесна – као што би то био и Вашингтон када би ситуација била обрнута – тј. када би Пекинг таквим арсеналом оружја снабдео, на пример, један независан Порторико[5].

Али, као да оваква акција није била довољно провокативна, министарство одбране Пољске је 20. јануара објавило да ће једна батерија ракета Патриот, са 100 америчких војника који њоме рукују, бити стационирана не на периферији главног града – Варшаве, како је то раније било најављено, него у граду Мораг на Балтичком Мору, свега 56 километара од границе Пољске са Русијом.[6]

Планирано је да ова ракетна батерија и војници стигну у марту, или априлу. У оквиру новог плана противракетног штита Обамине администрације који ће бити интегрисан са НАТО-ом, обухватајући целу Европу и проширити се на Средњи Исток и Кавказ, после Патриота ће уследити стационирање Стандардних ракета-3 (SM-3) пресретача на бродовима у Балтичком мору, а по први пут и њихова сувоземна варијанта. „Пентагон ће распоредити командна места SM-3 ракета које могу пресрести било ракете кратког, било оне средњег домета...“[7]. Како би приказао домет SM-3 ракета, Пентагон је у фебруару 2008. г. оборио један сателит из орбите око Земље.

Следе и даља распоређивања.

Систем ракета-пресретача ове нове, администрације после Џорџа В. Буша, употребиће „постојеће ракетне системе на копну и мору... Распоређивање тог ревидираног система ракетне одбране ће трајати и током 2020-их година. Први корак је стављање постојећег поморског система тог оружја на разараче и кртстарице Егис класе (Aegis-class)[8]. Касније, један покретни ракетни систем ће бити распоређен у једној европској држави... Савршенији, покретни системи ће бити распоређени касније на друга места у Европи. Њихов централни део би требало да буду... Локидове високолетеће ракете-терминални пресретачи (Lockheed’s Terminal High Altitude Defense interceptor missiles) и усавршене ракете SM-3 IB, које производи.... Рејтеон (Raytheon)“[9].

Прошлог децембра, Вашингтон је потписао споразум о статусу оружаних снага (Status of Forces Agreement (SOFA)) који озваничава планове за „стационирање војних снага и војне опреме САД на територији Пољске...“ и „.... отвара врата за обећано стационирање ракета Патриот и снага САД у Пољској,... као део појачавања противваздушне одбране НАТО-а у Европи.“[10]

У октобру, убрзо по посети америчког потпредседника Џозефа Бајдена Варшави ради финализовања тог плана, пољски заменик министра одбране Станислав Коморовски се састао са својим америчким парњаком, помоћником секретара одбране за међународне безбедносне послове (Assistant Secretary of Defense for International Security Affairs) Александром Вершбовом (Alexander Vershbow) и најавио да ће америчке ракете „бити спремне за борбено дејство, а не макете – како је Вашингтон раније сугерисао“. У том истом извештају је додато: „Раније, званичници Украјине и Америке су изнели да ће територија Украјине моћи да на неки начин буде коришћена у том новом антиракетном штиту“[11]. Пољска се граничи само са Калињинградском енклавом Русије, док је дужина границе Украјине са Русијом 1576 километара.

Стејт департмент је издао саопштење за штампу о том споразуму за стационирање америчке војске у Пољској – што је прво стационирање стране војске у њој после краја Варшавског пакта 1991. г. У њему је речено: „Овај споразум ће олакшати низ активности о којима је постигнут споразум, укључујући и заједничку обуку и вежбе, стационирање америчких војника и будућа стационирања протвибалистичке ракетне одбране (Ballistic Missile Defense)“[12].

Представник Пентагона је казао: „Америчка европска армија ће помоћи оружаним снагама Пољске да развију сопствене способности за противваздушну и противракетну одбрану. Узимајући у обзир заједничку обуку коју већ имамо са оружаним снагама Пољске, овај програм обуке са Патриотом је само продужетак тих напора“[13].

Ако су ранији планови за распоређивање ракета средњег домета у Пољској могла да се повежу (ма колико то мало вероватно било) са наводном претњом од иранских ракета, ови Патриоти могу бити намењени једино против Русије.

Руски генерал-лајтнант Ајтех Бижев (Aitech Bizhev), ранији командант Заједничког провваздушног система одбране Заједнице Независних Држава (United Air Defense System of the Commonwealth of Independent States) казао је једној од водећих новинских агенција своје земље:

„Потпуно је нејасно зашто протвваздушна одбрана северног крила НАТО-а треба да буде појачана – НАТО је и сада вишеструко јачи од руског конвенционалног оружја.

Не може се искључити да стационирању Патриота у Пољској неће следити и друге акције јачања америчке војне инфраструктуре у Источној Европи...“[14].

Уговор о смањењу стратешког наоружања (START) из 1991. г. у односу на смањење и ограничавање стратешког офанзивног оружја (Reduction and Limitation of Strategic Offensive Arms) је истекао 5. децембра, али ни после 48 дана од тада још нема договора о новом уговору.

Крајем прошле године, премијер Русије Владимир Путин, упитан о том кашњењу, указао је на главну препреку за решење: “У чему је проблем? Проблем је у томе да наши амерички партнери граде антиракетни штит, а ми не градимо свој.“

Надаље је проблем дефинисао: „Ако ми не изграђујемо антиракетни штит, онда постоји опасност да ће се наши партнери, правећи такав `кишобран` осећати потпуно безбедни, па ће тако себи моћи да дозволе да ураде шта год желе, реметећи равнотежу, а и [њихова] агресивност ће им одмах порасти.“

Што се тиче изгледа за смањење, а мањ` још и елиминацију нуклеарног оружја у Европи и Северној Америци, Путин је додао: „ У циљу одржавања равнотеже... ми морамо да развијамо офанзивне системе оружја“[15], понављајући тако изјаву председника своје државе Дмитрија Медведева од пре недеље дана. Временско прецизирање најаве да ће Пентагон ускоро стационирати ракете Патриот толико близу територије Русије неће баш бити од помоћи том проблему. То није случај ни са тврдњом Стејт департмента да „наставак START споразума није одговарајући начин за ... регулисање питања ракетног напада и одбране“.[16]

Месец дана пре тога, руски медији су објавили да „Руске снаге стратешких ракета (SMF) - копнени део нуклеарне тријаде, ће у борбену приправност до краја 2009. године ставити и други пук опремљен покретним Топољ-М ракетним системом.

„Топољ-М ракета, домета око 11.000 километара – кажу да је имуна против било ког садашњег и будућег америчког система противбалистичке одбране. Она је способна да изводи маневре избегавања, како би спречила пресретаче тзв. крајње фазе (нпр. ракете Патриот), а поседује и противмере за хватање у циљ, као и различите варке“[17].

Баш као што је снабдевање Тајвана антибалистичким ракетама Патриот (PAC-3) навело Кину да 11. јануара уведе ракетно пресретање ракета средњег домета, тако и смештање америчког наоружања и трупа све ближе Русији са собом носи лоша предсказања за судбину споразума о смањивању нуклеарног наоружања.

На не-стратешком фронту, уговор о конвенционалним оружаним снагама у Европи из 1990. г. (Treaty On Conventional Armed Forces in Europe (CFE)) који ограничава количину и повећање најважнијег оружја је такође озбиљно угрожен америчким и НАТО плановима за ракетни штит. Подешени CFE из 1999.г. – уз изговор о тзв. замрзнутим конфликтима у некадашњем СССР-у, није ратификовала ниједна чланица НАТО. Рат у августу 2008. г. између Русије и Грузије је био последица те ратоборне и опструктивне политике. Успостављање сталних војних база САД и НАТО-а на Косову, у Бугарској, Румунији, Литванији, и сада у Пољској, огроман је прекршај [уговора] и може бити најава смрти за CFE.

Русија је 14. јула 2007. услед “ванредних прилика.... које погађају безбедност Руске Федерације и захтевају непосредне мере“ суспендовала поштовање обавеза по CFE“.[18]

Околности на које се ту циља су планови САД за успостављање ракетних пресретачких система у Источној Европи и опште покретање НАТО база и снага у области Балтика и Црног Мора.

Русија је 29. новембра прошле године „изнела нацрт предлога за нови европски споразум о безбедности за који Кремљ каже да треба да замени застареле институције као што су НАТО и Европска организација за безбедност и сарадњу (OSCE)”[19].

Кинески аналитичари Ју Маофенг и Лу Џингли (Yu Maofeng and Lu Jingli) тврде да су мотиви Москве били забринутост у вези са ракетним плановима САД и НАТО-а, проширење НАТО-а до њених граница, као и њихов рат против Југославије 1999. године, западно спонзорисане “обојене револуције“ у другим, ранијим совјетским државама, а и то што чланице НАТО-а нису ратификовале Уговор о конвенционалним оружаним снагама у Европи[20].

Током претходних тридесет година, сваки председник САД је износио неки наводни план за елиминисање нуклеарног оружја, мада ниједан од њих није раније добио Нобелову награду за мир током свог председниковања.[21] Опет, сваки од њих је затим започињао безглаву трку у наоружавању и оружане агресије у иностранству – све у напору да постигне глобалну војну доминацију. Овај садашњи врховни командант САД, уз своју спољнополитичку свиту која се састоји од Роберта Гејтса, Џејмса Џонса и Хилари Клинтон (Robert Gates, James Jones and Hillary Clinton), није изузетак у томе[22].

(Превод са енглеског: Василије Клефтакис)

http://www.globalresearch.ca/index.php?context=va&aid=17169