Oproštaj Medvedeva i Obame u senci američkih predsedničkih izbora

Predsednici Rusije i Sjedinjenih Američkih Država Dmitrij Medvedev i Barak Obama susreli su se u Seulu na međunarodnoj konferenciji o nuklearnoj bezbednosti i razgovarali o širokom spektru međunarodnih odnosa i bilateralne saradnje. Bio je to njihov jedanaesti susret u svojstvu šefova dveju država i ujedno poslednji, jer za samo nešto više od mesec dana Medvedev predaje funkciju novoizabranom predsedniku Vladimiru Putinu.

Izvori bliski Kremlju i Belom domu kažu da je susret dvojice lidera bio srdačan koliko to diplomatski protokol nalaže, ali ne i posebno rezultativan. Ni ovog puta Medvedev i Obama nisu mogli da se dogovore oko sistema protivraketne odbrane, što uostalom niko nije ni očekivao. Međutim, po rečima ruskog predsednika, vreme za dogovor još nije isteklo.

Saglasili smo se da vreme nije propalo i da saradnja i razmatranje svih aspekata vezanih za realizaciju ideja evropskog sistema protivraketne odbrane može da bude aktivnija, izjavio je Medvedev. Dogovoreno je da tehnički eksperti nastave konsultacije. U svakom slučaju, mi ostajemo na svojim pozicijama ali dijalog o toj temi je ne samo moguć nego i neophodan. I, ako govorimo otvoreno, još imamo vremena da se dogovorimo i dođemo do izbalansiranog rešenja, imajući u vidu pozitivno iskustvo tokom rada sa Obamom oko dogovora o smanjenju ofanzivnog nuklearnog naoružanja, rekao je ruski predsednik.

Razgovori o budućnosti opšteevropskog sistema protivraketne odbrane nastaviće se tek posle američkih predsedničkih izbora 6. novembra. Tako su analitičari i predviđali, a to je postalo sasvim jasno posle razgovora u Seulu.

Dijalog je, inače, vođen iza zatvorenih vrata a moskovski izvori kažu da je sadržina razgovora doprla u javnost zahvaljujući tome što su pukim slučajem mikrofoni ostali uključeni. Obama je zamolio Medvedeva da njegove stavove prenese budućem predsedniku Putinu. Svi naši uzajamni problemi a u prvom redu problemi oko sistema protivraketne odbrane, mogu biti rešeni, izjavio je Obama i dodao da je važno da mu Moskva ,,omogući prostor za manevar’’. ,,To su moji poslednji izbori. Posle izbora imaću više elastičnosti’’, dodao je Obama. Medvedev je rekao da shvata američkog predsednika i da će njegove reči preneti Putinu.

Analitičari u Moskvi konstatuju da se zbog ovih reči Obama našao na udaru kritike u svojoj zemlji. Njegovi politički protivnici optužuju ga za neiskrenost pa čak i za izdaju nacionalnih interesa. Republikanac Mit Romni, koji će verovatno biti konkurent Obami za predsedničku fotelju, izjavio je da ,,rukovodilac američke administracije ne sme da se poigrava sa američkim narodom’’ svesno zamagljujući strateški važno pitanje kao što je sistem protivraketne odbrane. ,,Rusija nam nije prijatelj. Činjenica da predsednik Obama računa da posle izbora nađe prostor za manevrisanje i kada dobije mogućnost da ne odgovara preda američkim narodom za ono što radi oko naših odnosa sa Rusijom, mene veoma brine’’, izjavio je Romni. Prema njegovim rečima, predsednik SAD jednostavno ne može da skriva od američkog naroda svoje prave namere oko sistema protivraketne odbrane, vojne moći i obaveza prema Izraelu.

Danas je Rusija, a ne Iran ili Severna Koreja, geopolitički neprijatelj SAD. Moskva uvek podržava sve ono što je najgore u svetu, izjavio je Romni, ne precizirajući tu misao. Očigledno, imao je u vidu države koje nisu naklonjene Vašingtonu i koje se ne ponašaju u skladu sa američkim interesima. ,,Rusija je neprijateljska figura na svetskoj sceni’’, smatra američki političar.

Ovaj američki političar koga u Moskvi smatraju ,,jastrebom’’ odavno smatra Rusiju ,,destabilizirajućom snagom na svetskoj areni’’. Svojim poslednjim izjavama, kažu u Moskvi, on je hladnoratovsku retoriku iz doba Ronalda Regana vratio na međunarodnu scenu. A Medvedev ga je pozvao da se ,,okani holivudskih stereotipa’’.

Ne treba gubiti iz vida činjenicu da Mit Romni nije makar ko i da je pobedio na preliminarnim predsedničkim izborima u nekoliko ključnih američkih saveznih država- Virdžiniji, Masačusetsu, Vermontu i Vašingtonu.

Moskovski mediji pišu da u sličnom tonu govore i neki drugi republikanski prvaci, koristeći slabe tačke predsednika Obame u predizbornoj kampanji. Na nekim američkim televizijama Republikanski nacionalni komitet već je pustio slogan pod nazivom ,,Šta Obama govori svetskim liderima kada smatra da vi ne čujete’’.

Kako se u Moskvi saznaje, američki Beli dom bio je prinuđen da opravda Obamu, naznačivši da je predsednik kao i ranije ,,duboko zainteresoivan za realizaciju plana o protivraketnoj odbrani’’.

I sam Obama je bio doveden u situaciju da se pravda. On je na pres konferenciji u Seulu rekao da ni za koga ne treba da bude iznenađenje to što se razgovori ne mogu započinjati nekoliko meseci pre izbora predsednika i Kongresa SAD i što su ruski izbori upravo završeni.

U svakom slučaju, sistem protivraketne odbrane i dalje ostaje glavni kamen spoticanja u odnosima između SAD i Rusije. Vašington nije spreman da pismeno, u pravnoj formi, garantuje Moskvi da taj sistem nije uperen protiv Rusije, a Kremlj, poučen višegodišnjim iskustvom, sa pravom ocenjuje da se Vašingtonu na reč ne može verovati.

U Seulu su se tokom razgovora Medvedeva i Obame mogli čuti i neki pozitivni tonovi. S tim u vezi, pojedini analitičari u Moskvi izdvajaju jednu ključnu konstataciju koju je izrekao ruski predsednik: ,,Smatram da su poslednje tri godine, bile ujedno najbolje godine u istoriji naših odnosa u poslednjoj deceniji’’.

,,Bez obzira na to što se ,,resetovanje’’ u našim odnosima različito ocenjuje, smatram da se ono što smo uradili u poslednje tri godine mogu oceniti kao najbolje u poslednjoj deceniji’’, izjavio je Medvedev. Predsednik SAD se saglasio sa ovom ocenom rekavši da su te godine ,,zaista bile produktivne’’. Obama je u tom kontekstu pomenuo ugovor o smanjenju ofanzivnog nuklearnog naoružanja ,,koji je doprineo da je smanji nuklearni arsenal, što će doprineti jačanju mira i bezbednosti ne samo među našim zemljama nego i u svetu’’.

Oba predsednika su ukazala na značaj rusko-američkih odnosa i izrazili spremnost da se oni dalje razvijaju. Medvedev je izrazio zahvalnost Vašingtonu za podršku za prijem u Svetsku trgovinsku organizaciju i očekivanja da će biti stavljen van snage takozvani DŽekson-Venikov zakon koji je donet još 1974. godine i kojim su zavedena određena ograničenja na trgovinu sa Sovjetskim Savezom zbog ograničavanja slobode putovanja. Iako je sloboda putovanja građana Rusije već dvadesetak godina realnost, ovaj zakon je još na snazi što se u Moskvi ocenjuje kao neprihvatljiv čin.

Medvedev i Obama poslali su Severnoj Koreji singal da ne lansira rakete. Oko iranskog nuklearnog programa, a pogotovu oko situacije u Siriji, dve strane nemaju identična mišljenja.

Američki predsednik je obećao da će posetiti Rusiju, ali tek posle izbora, odnosno ako bude ponovo izabran za predsednika. Tada će njegov domaćin i sagovornik biti Vladimir Putin koji će na dužnost predsednika Rusije biti uveden 7. maja. Ako se prognoze, koje su zasad na strani Baraka Obame ostvare, njih dvojica će snositi najveću odgvornost za dalji razvoj rusko-američkih odnosa, ali u velikoj meti i za buduća kretanja na svetskoj pozornici. Ne treba gubiti iz vida ni činjenicu da će se u Putinovom timu nalaziti i Medvedev kome je obećan premijerski položaj.

Što se Moskve tiče, ona je spremna da doprinese razvoju tih odnosa i jačanju mira u svetu, što je Putin više puta isticao tokom preduzborne kampanje i što je zapisano u njegovom programu. Razume se, uz poštovanje međunarodnog prava, zakonitosti, potpune ravnopravnosti, jednake bezbednosti i uz striktnu odbranu državnih i nacionalnih interesa.

U Vašingtonu i na Zapadu uopšte dobro znaju da će u Vladimiru Putinu imati odlučnog ali iskrenog sagovornika koji zna šta hoće i koji je spreman na saradnju uz poštovanje navedenih principa.