„Пролећна офанзива“ је кланица у коју је Запад бацио украјинску младост

 Док се Украјина спремала да започне своју много најављивану, али дуго одлагану контраофанзиву, медији су објавили фотографију украјинског војника са прстом на уснама, што симболизује потребу за тајношћу како би се задржао неки елемент изненађења за ову операцију која је претходно разглашена у медијима.

Сада, када офанзива траје већ две недеље, јасно је да украјинска влада и њени западни савезници ћуте из сасвим другог разлога - да би прикрили бруталну цену коју храбри млади људи Украјине плаћају да поврате мале делове територије које је Русија окупирала. Офанзиву неки већ називају самоубилачком мисијом.

По савету британских војних саветника у Кијеву, Украјина је убацила у борбе западне тенкове и оклопна возила са трупама обученим од стране НАТО-а  без ваздушне подршке или операција разминирања. Резултати су били предвидљиво катастрофални, а сада је јасно да то нису само „опрације напипавања“ како је пропаганда испрва тврдила, већ дуго очекивана главна офанзива

Западни стручњаци су најпре описали ове прве две недеље борби као „операције напипавања“ како би се пронашле слабе тачке у одбрани Русије. Руси су од 2022. године ојачали своје положаје са више слојева минских поља, ,тенковских замки, унапред постављене артиљерије и јуришним хеликоптерима који појединачно могу испалити 12 противтенковских пројектила.

По савету британских војних саветника у Кијеву, Украјина је убацила у борбе западне тенкове и оклопна возила са трупама обученим од стране НАТО-а  без ваздушне подршке или операција разминирања. Резултати су били предвидљиво катастрофални, а сада је јасно да то нису само „опрације напипавања“ како је пропаганда испрва тврдила, већ дуго очекивана главна офанзива.

Западни званичник са приступом обавештајним подацима рекао је Асошијетед пресу 14. јуна: „Интензивне борбе су сада у току у скоро свим секторима фронта... Ово је много више од испитивања. То су масовни напади оклопних и других јединица са тешком ратном опремом на у руску безбедносну зону.

Поред пропагандних, појављују се и друкчији приступи. На конференцији за новинаре након самита у седишту НАТО-а, амерички генерал Марк Мили упозорио је да ће офанзива бити дуга, насилна и са великим бројем жртава на украјинској страни.

Министарство одбране Русије саопштило је да су украјинске снаге претрпеле 7.500 жртава у првих 10 дана офанзиве. Ако су стварни губици Украјине само делић тога, дуго и насилно крвопролиће које генерал Мили предвиђа уништиће нове оклопне бригаде које је НАТО наоружао и обучио

Руски видео снимци приказују десетине украјинских тенкова и оклопних возила како леже уништени у минским пољима, а војни саветници НАТО-а у Украјини потврдили су да је она изгубила 38 тенкова током једне ноћи 8. јуна, укључујући и новоиспоручене немачке Леопард два.

Роб Ли из Института за спољну политику објаснио је за Њујорк тајмс да Руси покушавају да нанесу Украјинцима што више жртава и униште што више возила у областима испред својих главних одбрамбених линија, претварајући та подручја у зоне убијања. Ако таква руска стратегија функционише, све украјинске снаге које дођу до главних руских одбрамбених линија биће превише ослабљене и исцрпљене да би се пробиле и оствариле свој циљ - пресецања руског копненог моста између Донбаса и Крима.

Министарство одбране Русије саопштило је да су украјинске снаге претрпеле 7.500 жртава у првих 10 дана офанзиве. Ако су стварни губици Украјине само делић тога, дуго и насилно крвопролиће које генерал Мили предвиђа уништиће нове оклопне бригаде које је НАТО наоружао и обучио. Исцрпљујући рат ће ескалирити, а већ су уништени  Мариупољ, Северодоњецк и Бахмут а убијено је више стотине хиљада младих Украјинаца и Руса.

Високи европски војни официр у Украјини изнео је више детаља о покољу за Ејжа тајмс, назвавши украјинске операције 8. и 9. јуна „самоубилачком мисијом“ која је изведена против основних правила војне тактике.

Тренутна офанзива је одлагана месецима јер су се Украјинци и њихови  савезници прибојавали исхода коме смо сада сведоци. Чињеница да је она започела показатељ је моралног банкрота политичких лидера САД и НАТО-а, који су цвет украјинске младости бацили у свој посредни рат у који неће слати своју децу и унуке да се боре

„Покушали смо да им кажемо да зауставе тактику појединачних напада, да дефинишу главни правац удара уз подршку пешадије и ураде шта могу“, рекао је он. Исти официр упоредио је украјинску војну офанзиву са самоубилачком акцијом британске лаке коњичке бригаде која је уништена јуришајући на руску артиљериску ватру током Кримског рата 1854. Бртанци су обучавали украјинску војску, па се она сада понаша као њихова лака коњичка бригада 1854.

Ако украјинска „пролећна офанзива“ доживи суморан крај, то би више могло да личи на британску и француску офанзиву на Соми, 1916. Након што је 19.240 британских војника убијено првог дана, битка је трајала више од четири месеца бесмисленог, безобзирног покоља, са преко милион британских, француских и немачких жртава. Офанзива је окончана након што су Фрнацузи и Британци  напредовали само шест миља и нису успели да заузме ниједан од два мала француска града који су били његови почетни циљеви.

Тренутна офанзива је одлагана месецима јер су се Украјинци и њихови  савезници прибојавали исхода коме смо сада сведоци. Чињеница да је она започела показатељ је моралног банкрота политичких лидера САД и НАТО-а, који су цвет украјинске младости бацили у свој посредни рат у који неће слати своју децу и унуке да се боре.

Док Украјина почиње офанзиву, НАТО од 12. до 23. јуна изводи највећу војну вежбу у својој историји („Ер дифендер“), са 250 ратних авиона, укључујући и носаче нуклеарног оружја  Ф-35, који лете из немачких база како би симулирали борбене операције у и изнад Немачке, Литваније, Румуније, Северног и Балтичког мора. Вежба је довела до најмање 15 инцидената између НАТО и руских авиона на небу у близини Литваније.

Континуирано инсистирање да ће Украјина једног дана бити чланица НАТО-а само значи продужавање сукоба, јер је то црвена линија за коју Русија инсистира да се не може прећи. Зато су преговори који воде ка неутралној Украјини кључни за окончање рата

Чини се да нико у НАТО-овој свезнајућој тврђави у Бриселу ни зна за концепт „безбедносне дилеме“. То је ситуација у којој се наводно одбрамбене акције једне стране доживљавају као офанзивне претње од стране друге и то доводи до спирале међусобне ескалације, као што је то био случај између НАТО-а и Русије од 1990-их. Професор руске историје Ричард Саква је написао: „НАТО постоји да би управљао ризицима које ствара његово постојање.“

Ови ризици ће бити евидентни на предстојећем самиту НАТО-а у Вилнусу 11-12. јула, где ће се Украјина и њени источни савезници залагати за чланство Украјине, док ће САД и Западна Европа инсистирати да чланство не може бити понуђено док рат бесни и да ће уместо тога Украјини понудити „надограђени“ статус и краћи пут до чланства када се рат заврши.

Континуирано инсистирање да ће Украјина једног дана бити чланица НАТО-а само значи продужавање сукоба, јер је то црвена линија за коју Русија инсистира да се не може прећи. Зато су преговори који воде ка неутралној Украјини кључни за окончање рата.

Али Сједињене Државе неће пристати на то све док председник Џо Бајден политику САД према Украјини води под одлучујућим утицајем неоконзервативних јастребова као што су Антони Блинкен и Викторија Нуланд у Стејт департменту и саветник за националну безбедност Џејк Саливан у Белој кући.

Притисак да се настави са ескалацијом америчког учешћа у рату такође долази из Конгреса, где републиканци оптужују Бајдена да је био смушен и да је оклевао уместо да одлучно помогне Украјини.

Притисак да се настави са ескалацијом америчког учешћа у рату такође долази из Конгреса, где републиканци оптужују Бајдена да је био смушен и да је оклевао уместо да одлучно помогне Украјини

Начелник Здруженог генералштаба генерал Мили сматра да дипломатија треба  да донесе мир Украјини, а амерички обавештајни извори оспорили су доминантне лажне наративе о рату што се види у процурелим подацима које су објавили Њусвик и Симур Херш. Хершу су обавештајци рекли да неоконзервативци игноришу обавештајне извештаје и измишљају своје, баш као што су то учинили да оправдају инвазију на Ирак 2003. године.

Пензионисањем заменице државног секретара Венди Шерман, Стејт департмент остаје без професионалног дипломате која је била главни преговарач председника Барака Обаме са Ираном  за Споразум о иранском нуклераном програму. Такође, она је позвала Бајдена да се поново придружи споразуму и да ублажи политику САД према Кини која је довле две земље на ивицу сукоба. Иако је јавно ћутала о Украјини, Шерман је била  тихи глас за дипломатију у администрацији захваћенј ратним лудилом

Многи страхују да ће положај Венди Шерман припасти Нуландовој, водећем архитекти све веће катастрофе у Украјини у протеклој деценији, која већ заузима трећи или четврти положај у администрацији као подсекретар за политичка питања.

Други одласци са виших положаја у администрацији и Пентагону ће вероватно довести до повећања утицаја неоконзеравтиваца. Колин Кал, заменик министра одбране за политику, који је радио са Шермановом на споразуму са Ираном, противио се слању Ф-16 у Украјину и тврди да Кина неће напасти Тајван у блиској будућности. Кал напушта Пентагон да би се вратио на своју позицију професора на Стенфорду. Антикинески јастреб генерал Č.К. Браун ће заменити генерала Милија на месту шефа Здруженог генералштаба када се Мили повуче у септембру.

Катастрофални резултати прве две недеље украјинске офанзиве требало би да усмере пажњу света на хитну потребу за прекидом ватре како би се зауставило свакодневно убијање стотина храбрих младих Украјинаца, који су приморани да се возе кроз минска поља и зоне убијања у западним поклонима за које се показало да нису ништа друго до замке смрти које су им направили САД и НАТО

У међувремену, други светски лидери настављају да се залажу за мировне преговоре. Делегација шефова афричких држава на челу са председником Јужноафричке Републике Сирилом Рамафозом састала се 17. јуна у Кијеву са председником Владимиром Зеленским и председником Владимиром Путином у Москви, како би разговарали о афричком мировном плану за Украјину.

Председник Путин је показао афричким лидерима Истанбулски споразум од 18 тачака који је украјински представник потписао још у марту 2022. и рекао им да га је Украјина бацила на  „сметлиште историје“, након што је сада осрамоћени Борис Џонсон рекао Зеленском да ће „колективни  Запад” подржавати Украјину само док се бори, и уколико не преговара са Русијом.

Катастрофални резултати прве две недеље украјинске офанзиве требало би да усмере пажњу света на хитну потребу за прекидом ватре како би се зауставило свакодневно убијање стотина храбрих младих Украјинаца, који су приморани да се возе кроз минска поља и зоне убијања у западним поклонима за које се показало да нису ништа друго до замке смрти које су им направили САД и НАТО.

The Silent Slaughter of the Flower of Ukraine’s Youth By Medea Benjamin Nicolas J.S. Davies

https://www.commondreams.org/opinion/the-silent-slaughter-of-ukraine-s-youth

Jun 20, 2023

Са енглеског за НСПМ превео Мирослав Самарџић