Стварно наслеђе Александра Солжењицина - руски патриота и противник стаљинизма

Солжењицин је на Западу бескомпромисно стао на страну Русије, препознајући у империјалним амбицијама САД највећу претњу по своју отаџбину.

Председник Русије Владимир Путин често цитира Александра Солжењицина, писца који је предвидео почетак националног препорода Русије, а пре више од пола века предвидео је и сукоб у Украјини, пише руски новинар Максим Семенов.

Руски писац Александар Солжењицин

Као што је рекао руски председник Путин 2018. године на откривању споменика великом писцу: "Његово срце, душа и мисао били су испуњени болом за Отаџбину и непресушном љубављу према њој. Ова осећања су била у основи његовог стваралаштва. Солжењицин је разликовао праву, народну Русију од тоталитарног система који је милионима људи донео тешке патње."

Владимир Путин: Његово срце (Солжењициново), душа и мисао били су испуњени болом за Отаџбину и непресушном љубављу према њој. Ова осећања су била у основи његовог стваралаштва. Солжењицин је разликовао праву, народну Русију од тоталитарног система који је милионима људи донео тешке патње

Дванаестог фебруара обележено је 50 година од његовог хапшења, што је повод да се присетимо живота овог руског националног мислиоца.

Писац је рођен 1918, у време грађанског рата у Русији.

У јесен 1941. године, Солжењицин је мобилисан. На Артиљеријској академији је стекао чин потпоручника. Али, његов ратни пут завршио се у фебруару 1945, три месеца пре победе над нацистима, када га је ухапсила совјетска контраобавештајна организација – СМЕРШ, због његових критика упућених Стаљину.

Солжењицин је потом осуђен на осам година робије. У време "отопљавања" у СССР-у, Хрушчов је лично наредио да се објави његово дело "Један дан из живота Ивана Денисовича".

Солжењицин је најзад примљен у Савез писаца СССР-а, а 1970. је добио Нобелову награду.

Прогонство и повратак у Русију

Године 1974. написао је отворено писмо, у коме је чланове Централног комитета позвао да напусте комунистичку идеологију. Совјетски режим је, према мишљењу Солжењицина, спречавао развој Русије:

"Наша земља треба да се умери на развој нашег народа."

У отвореном писму совјетском руководству Солжењицин је тражио и прекид верских прогона, увођење приватне иницијативе и привредни препород Русије. Године 1974. оптужен је за велеиздају и протеран у Западну Немачку.

Међутим, боравећи на Западу, писац је убрзо схватио да америчке вође желе да "униште Русију".

"Зуби русофоба желе да покидају Русију на комаде. Не дају нам ни да устанемо", записао је у мемоарима.

Солжењицин је на Западу бескомпромисно стао на страну Русије, препознајући у империјалним амбицијама САД највећу претњу по своју отаџбину.

Године 1994. писац се вратио у Русију, где је дочекан са уважавањем. Неко време је Русијом путовао возом. Преминуо је у Москви 2008, а његовој сахрани су присуствовали тадашњи премијер Владимир Путин и председник Дмитриј Медведев, ректор Московског универзитета, многи званичници и на хиљаде Руса који су желели да му одају последњу почаст.

Обнова Русије

Солжењицинове друштвене и политичке ставове су можда најбоље изражени у књизи "Обнова Русије".

Солжењицинова размишљања о Русији не могу се свести на неку идеологију. Он је, пре свега, био поборник традиционалних вредности.

Боравећи у Америци, писац је схватио да Запад покреће једино сурови империјализам, заснован на лажном осећању супериорности, кога прати уверење да "читава планета мора да се развија у складу са западним системом, најбољим у теорији и најпривлачнијим у пракси. Напредак осталих земаља процењује се једино у складу са тим мерилом".

Солжењицинова критика политике Запада постајала је са временом све жешћа. Године 2006, оптужио је САД за окупацију других земаља, помињући и Србију, као и војно опкољавање Русије.

Уочавао је и многе негативне промене на Западу. Године 1975. рекао је за једне француске новине: "Ваша идеја слободе је само карикатура слободе, то је слобода без одговорности и осећања дужности."

Солжењицинова критика политике Запада постајала је са временом све жешћа. Године 2006, оптужио је САД за окупацију других земаља, помињући и Србију, као и војно опкољавање Русије

Запад је навикао да свуда тражи и препознаје непријатеље: "Али, хришћанство нас учи да је човек сам себи најгори непријатељ и да се, пре свега, боримо против зла у себи.”

У "Обнови Русије", Солжењицин се залаже за јединство руског, украјинског и белоруског народа.

"Одсећи Украјину од живог (руског) организма, укључујући и Новорусију, Крим и Донбас, значило би пресећи животе милиона људи... Заједно смо поднели патње совјетског периода, заједно смо упали у ову јаму и заједно ћемо пронаћи излаз", писао је Солжењицин.

Писац је за такав развој догађаја у Украјини оптужио САД, које отворено подржавају сваку антируску иницијативу у Украјини. Оно што САД желе јесте да се Украјина окрене против Русије. Украјински сепаратизам користи Америка, тврдио је, како би изазвала колапс Русије.

Солжењициново наслеђе је изузетно значајно за савремену Русију. Председник Путин га је више пута називао "правим патриотом Русије, националистом у добром, цивилизованом смислу речи", додајући да се писац супротстављао сваком облику русофобије.

Ипак, Солжењицинови друштвени и политички ставови нису добили безусловну подршку у Русији. Због његових оштрих критика Совјетског Савеза, комунисти га и данас доживљавају као идеолошког непријатеља.

Солжењицина с времена на време критикују и представници руске владајуће партије. Године 2023, први заменик шефа фракције Јединствене Русије Дмитриј Вјаткин затражио је да се Солжењицинова дела избацe из школских програма, пошто "нису издржала тест времена".

Његов предлог нису подржале руске власти.

Русија је већ повратила неке од својих историјских земаља, попут Крима и делова Новоросије. Данас се руске власти окрећу обнови становништва и развоју земље, а Русија је постала упориште хришћанског конзервативизма и традиције.

Солжењицин није био идеалиста, његово размишљање је одувек било трезвено и прагматично, зато што је добро разумео Русију. Данашња Русија много дугује Солжењицину, закључује Семенов, а највеће признање за писца представља чињеница да је на руску политику у великој мери утицала његова мисао.

(РТ Балкан)