Руси верују Путину

Руска Државна дума (парламент) усвојила је уставни амандман о укидању броја ограничења председничких кандидата. Тим амандманом се мења садашња уставна одредба да председник државе који је био или је сада на тој функцији два мандата узастопце не може поново да се кандидује на ту функцију. Очигледно је да се то односи на Владимира Путина коме 2024. године истиче други узастопни мандат. О овом предлогу гласаће се на референдуму 22. априла.

Амадман је поднела Валентина Терјешкова, прва жена космонаут на свету. Вероватно је да предлог амадмана није био њена лична замисао. Идеја да би Владимиру Владимировичу требало омогућити да се поново кандидује за председника провејавала је у јавности и политичким круговима већ дуже време. А чињеница да је Терјешкова као прва жена - космонаут изузетно популарна, требало је том предлогу да обезбеди додатну тежину и значај.

Излагање Терјешкове на заседању парламента било је кратко, али убедљиво. Рекла је да се не ради о Путину већ о руском наорду и његовој будућности. Морамо да планирамо отворено и поштено, Ако то захтева ситуација, ако је то нешто што народ жели, садашњи шеф државе требало би да има могућност по закону да се кандидује за председника у скаду са уставним изменама.

Говорећи у парламенту, Владимир Путин је подржао амандман и успротивио да се председничка овлашћења дају Државном савету или Савету Безбедности што би по његовом уверењу довело до поделе друштва и стварања двоструке власти. Пребацивање председничких овлашћења на друга тела и центре моћи а које није директно бирао народ, било би веома погрешно, чак и ризично.

Путин је, дакле изменио свој првобитни став о броју мандата и учинио је то због ситуације у свету и самој Русији.                     

Поједини аналитицари у Москви оценили су да је излагање Владимира Путина у Парламенту било мање уверљиво и да је говорио са мање ентузијазма него у ранијим приликама. Да ли је то, после двадесет година неприкосновене власти, већ почео да се осећа умор код 67- годишњег Владимира Владимировича, питају поједини аналитичари? Сачекаћете- кашу у Кремљу. Владимир Владимирович је пун елана, енергије и воље да настави са радом у истом темпу. Он води здрав начин живота и нема никакве бојазни да би у скорије време у свом напорном раду посустао.

Данас наши изазови нису нафта и гас, нити њихове цене на сватском трзисту, изјавио је председник Доњег дома парламента Владимир Володин позивајући депутате да подрже предлог амандмана. Наше предности и наша надмоћност је Владимир Владимирович и ту снагу, увереност и сигурност морамо учврстити. Он је жестоко критиковао оне који су се обрушили на Терјешкову, сматрајуци да то није напад на њу него на Русију и њену будућност.

У Доњем дому парламента предог је усвојен великом већином без и једног гласа против, а једино су комунисти били узадржани. У Горњем дому, уз три уздржана, један глас био је прорив, а дао га је сенатор Иркутске области Вјачеслав Мархајев, сенатор Бурјатије. чије ће име, кажу аналтичари, ући у историју парламента. Можда је управо то и желео, кажу поједини извори.

Председница Савета федерације, односно Горњег дома парламента, Валентина Матвиенко, енергично се заузела за усвајање предлога измене устава наглашавајући да је Путин много учинио за Русију и да треба да има право да се поново кандидује. А да ли ће се кандидовати - то је његова лична ствар и одлука.

Кандидатура и поновни избор Путина омогућило би спровођење ефикасног државног управљања у наредним годинама и обезвредило сваку шпекулацију у вези са могућим наследником.

Морамо му одати признање за све што је до сада урадио за Русију, што је обезбедио поступан развој земље у условима разрушене привреде, што је омогућио стварање борбено способне и ефикасне армије и повратио улогу Русија на међународној арени. И, као најважније, повратио је држави и њеном народу достојанство. Данас је Путин признат у свету као један од водећих светских лидера.

Предог амандмана подржали су и сви региони Русије.

Према тумачењима портпарола Кремља, Дмитрија Пескова, учешће Путина на изборима 2024. године зависиће од више фактора: између осталог од ситуације у светској економији, од забрињавајућих регионалних и других конфлкиката.

Данас је ситуација у свету веома нестабилна, и у таквој ситуацији су и друге земље примењивале исте методе. У таквим околностима стабилност власти има огроман значај. Прилике у свету днас су опасније и компликоваије него што су биле када је Путин први пут дошао на васт.

Песков је дао још једну изјаву ван контекста измене устава. Рекао је да се чини све да се председник Путин заштити од корона вируса. Тако, на пример, председник није контактирао са једним депутатом који се недавно вратио из Француске. Упозорио је оне који се здравствено не осећају добро да не долазе у Кремљ.

Шта је то што је навело политичке лидере у Москви да поднесу предлог за измену устава који ће омогућити Путину да се поново кандидује за председника 2024. године када му истиче садашњи мандат? И што истовремено има подршку у најширој јавности у земљи, упркос сазнању да ће такав предлог наићи на оштре критике у међународним круговима и од стране домаћих либерала? 

Пре свега, као што је већ речено, Путин је спасао земљу од распада, очувао њен суверенитет и територијални интегритет, успоставио је политичку стабилност. У његовој ери Русија је политички, економски и социјално стабилизована, војно ојачала. Престала је да се политички потчињава Западу, да буде њен економски прирепак. Успоставила је партнерске односе са многим земљама света и пружила је и даље пружа руку сарадње са свима који такву сарадњу желе на равноправним основама. Захваљујући у великој, можда и највећој мери управо политици коју води Москва, свет је престао да буде једнополаран, да се одлуке и решења око светских послова доносе у једном центру. Међународна безбедност је ојачала, иако је последњих година дошло до значајног заоштравања односа али не кривицом Москве. Одлучно се бори против тероризма, пошто је и сама деведесетих година била жртва тог зла. Руски политиколози оцењују да је захваљујући у великој мери Путину, свет почео да се мења набоље, али да је данас ситуација у свету веома нестабилна, не кривицом Москве.

Путин је на годишњој конференцији за стампу крајем 2019 навео само пар података о економско - друштвеном опоравку Русије. Као прво, 75 одсто производних погона у прерађивачкој индустрији је изграђено од 2000-их година. Изграђена су 3 нова аеродрома, 12 нових железничких станица. Удвостручен је број аутопутева: са 39.000 километара до 80.000 километара. Изграђено је осам нових блокова на атомским централама и почело да се експлоатише 600 нових нафтних и гасних поља. Други добар пример – пољопривреда. СССР је увозио пшеницу, док је Русија данас један од највећих извозника у свету. Испред САД и Канаде.

Ни данас у Русији не тече мед и меко, и данас се испољавају разне тешкоће, и данас су многи грађани незадовољни степеном демократизације друштва, својим зарадама, огромним социјалним разликама, квалитетом здравствене заштите, самовољом локалних власти, разним протекцијама, лоповлуком, корупцијом. Није никаква тајна да су неке од тих тешкоћа постале још израженије као последица санкција. Али, утисак је да се те тешкоће подносе уздугнуте главе и да су људи свесни шта је узрок; да се та цена мора платити да би се очувало достојанство и одупрло притисцима и уценама са стране. Тај притисак и напад на Путина руски народ доживљава као увреду. Догађаји из ближе и даље прошлости показали су да је руски народ, када је суочен са нападима са стране и непрадвом, преживљавао и многа тежа времена.

У многобројним реаговањима који се ових дана могу чути у Москви има и таквих у којима се тврди да се Путин ,,отима за васт‘‘ и да му је она ,,слатка‘‘. Има ,,дурака’’ (будала) који тако мисле и који тврде да Путин хоће да остане на власти зато што му се то свиђа. Мисле да је дужност руског председника - срећа. А не схватају, будале, да се том послу треба посветити у целини, да човек на том положају преживљавају колосалне физичке, интелектуалне и друге притиске.

Има мишљења да је за Владимира Владимировича најстрашнија помисао да би његовим одласком, све што је створио и постигао, било изгубљено и његов живот би на тај начин постао бесмислен

Сам Путин је више пута јавно рекао да се не отима за власт, да се није отимао ни када му је својевремено Јељцин нудио председницку функцију, просто га наговарао и приморавао да је преузме. Рекао је да ће се повући са те функције оног тренутка када осети да не ужива подшску народа. Данас, та подршска је и даље велика. Она је нешто опала после реформе пензионог система према коме се у пензију одлази касније него до сада, али је поново у успону пошто је одлучено да ће се висина пензија усклађивати са степеном инфлације. Путин такође каже да председнички положај не доживљава као неку привилегију, награду, неограничену власт. Председнички положај није ништа од тога. То је моја судбина - рекао је у једној прилици Путин.

Ових дана, упутио је и једну значајну поруку западним партнерима и јавности. Рекао је да Русија неће никога нападати, сада ни у будућности. Али, ако неко крене мачем на Русија, од мача ће и настрадати. Подсетио је при томе на Други светски рат. Ми то не желимо да се понови.

Има мишљења да је за Владимира Владимировича најстрашнија помисао да би његовим одласком, све што је створио и постигао, било изгубљено и његов живот би на тај начин постао бесмислен.