Русија и нови финансијски потреси – можемо ли мирно спавати?

Понедељак, 8. август и наредних неколико дана представљаће ,,моменат истине“ за светске берзе и, могуће, за читав светски економски систем. Дугови, перспективе националне политике, судбина инвестичија у светским размерама и геополитички расплет – све је постављено на једну карту. И све то због смањења кредитног рејтинга САД који је у петак објавила агенција Standard & Poors (S&P).

То је основни закључак које изводе руски експерти после првог у историти снижава америчког кредитног рејтинга. Први пут од године 1860 када је С&П оценила сигурност железничких облигација америчке владе, кредитни рејтинг смањен је са позиције ААА на ниво АА+ са тенденцијом погоршавања. По верзији ове агенције, највиши рејтинг (ААА) заслужује 18 земаља, међу којима Аустралија, Велика Британија, Немачка, Канада, Француска. САД су сада ,,избачене’’ из овог елитног друштва.

Да ли за дуго или привремено? И, да ли ће јој се још нека из земаља ,,елитног друштва’’ ускоро придружити? Судећи по неким показатељима – хоће.

Руски, а и светски експерти, оцењују да ће већ од понедељка почети преиспитивање система ризика на финансијским тржиштима кроз продају или куповину актива земаља и њихових компанија. Тада ће се видети да ли можемо очекивати ланчано снижавање кредитног рејтинга појединих држава. Експерти оцењују да се развој догађаја може оценити као ,,успорени крах’’ и предвиђају да најнепријатније последице могу очекивати земље еврозоне, затим Индија и Кина. Осим тога, неке земље еврозоне суочавају се и са политичким ограничењима које не дозвољавају брзу стабилизацију финансијског тржишта.

Историја са смањењем кредитног рејтинга САД развијала се драматично брзо. Да ли је S&P могла поступити другачије? Ако је компанија желела да сачува свој образ, онда- кажу руски аналитичари – није могла.

Аналитичари у Москви постављају питање – зашто свет тако нервозно реагује на активност агенција које оцењују рејтинг. Одговор се може тражити у томе што те агенције веома дуго постоје, што су крупне и ауторитативне. S&P, на пример, ради од 1860 године, Moody’s од 1909 а Fitch од 1913. Али, најважније је то што што оне поседују својеврсни стандард квалтета. Године 1975. амерички финансијски регулатор - Комисија за вредносне папире – уврстила их је у списак званично признатих статистичких организација за рејтинг.

Последњи викенд (6–8. август) руски аналитичари оцењују као ,,узнeмиравајући’’. А ево зашто.

После првих вести о снижавању кредитног рејтинга САД, прва је реаговала Кина као највећи власник облигација САД од 1,16 трилиона долара. Кинеска државна агенција Хсинхуа реаговала је муњевито и позвала Вашингтон да се ,,излечи од болесне пристрасности за позајмљивање’’.

Други по величини власник америчких државних облигација, Јапан, засад (бар јавно), не види проблем око сигурности америчких вредносних папира – изјавио је функционер владе у Токију који је желео да остане анониман.

Финансијске власти Јужне Кореје заказале су ванредну седницу, а Централна банка Хонгконга изјавила је да ,,пажљиво разматра ситуацију’’.

Затим су прорадили телефони. Министри финансија и представници великих банака земаља Г-7 одржавају консултације, а заказани су и састанци високих функционера министарстава финансија земаља Г-20. У изгледу је и састанак представника руководстава централних банака земаља еврозоне.

Руски експерти сматрају да се Европа нашла у веома сложеној ситуацији. Дужничка криза је достигла велике размере. Европске финансијске институције већ су помогле владама Грчке, Португалије и Ирске да би исплатиле дугове, али сада се заоштравају дужнички проблеми Италије и Шпаније. Чак и да није било беспримерне историје са снижавањем рејтинга САД, финансијски систем Европе почео је да пуца по свим шавовима – кажу аналитичари у Москви. Сада ситуација изгледа још мрачнија.

То више није проблем Европе или САД. То је проблем целог света. Државне облигације САД, које су се до сада сматрале најсигнурнијим инвестицијама у свету, сада су мање сигурне од облигација Велике Британије, Немачке или Француске. Инвеститори покушавају да одговоре на питање – где се сада налази ,,мирна лука’’. А националне владе, које су уложиле у америчке државне вредносне папире, сада треба да одлуче да ли им предстоји преиспитивање структура своји златних резерви.

Да ли најновија криза може да мимоиђе Русију – то је питање које мучи и званичнике у Москви и јавност.

Руске власти за сада не говоре о очувању структуре златних резерви. ,,У овом тренутку одлука S&P неће се одразити на структуру руских златних резерви – изјавио је заменик председника Централне банке Русије Сергеј Швецов. Потресе руског тржишта не прогнозира ни посланик у парламенту и члан комитета за финансијско тржиште Павел Медведев. ,,Тешко да ће то све имати за нас неке последице. Агенције за рејтинг су подриле свој ауторитет последње три-четири године. У суштини, рејтинг је нешто што се може десити, али и не мора – каже Медведев.

Већина аналитичара у Москви ипак сматра да Русија не може проћи без последица. Пре свега зато што већ наредних дана почиње преиспитивање ризика – каже руски финансијски експерт Владимир Миловидов. Мислим да преиспитивање неће потрајатиу сувише дуго – сматра овај експерт.

Осим тога, постији фактор нафте. Ако свет поново упадне у кризу (што изгледа све вероватније) цена нафте ће се смањити. То значи да ће се и цена енергената мењати, а то за руску привреду већ није реторичко питање.

И на крају, питање које је постављено у наслову: да ли можемо мирно спавати?

Нажалост, не, кажу експерти. Сваки човек који има уштеђевину, он је у овој или оној форми инвестира. Чак и ако држи у банци рачун. У случају негативних кретања, износи могу бити у већој или мањој мери обезвређени. Могу пострадати и пензиони фондови, а онда се поставља и питање редовних исплата пензија. И тако даље, и томе слично.

Како се год узме, ефекат тржишних потреса осетиће сви; сваки човек, свака компанија у свету, свака земља и све наднационалне институције. И не треба кривити S&P што су ,,пустиле буву". Одлука агенције за оцену рејтинга је само повод, а не и узрок – закључује руски економски коментатор Јелена Загороднаја.

А ја лично, са своје стране, подсетио бих управо на узроке које је у својој изјави сасвим недавно изнео премијер Владимир Путин. Осврћући се на догађај који је претходио одлуци рејтингове компаније S&P, на повећање дозвољеног нивоа државне задужености САД, Путин је оценио да Америка паразитира на рачун других земаља пошто користи монопол долара да би сопствене проблеме пребацила на друге земље. То значи да земља не живи на соптвеним средствима већ намеће сопствене проблеме на друге земље и целу светску привреду. Путин је рекао да долар, у складу са политиком глобализације, неће довека бити светска резервна валута и да на ту улогу претендује и руска рубља. Из Кине се чују сличне поруке и захтеви.

Засад, међутим, ситуација је таква каква је. ,,Тражили сте глобализацију, добили сте је“ – констатовао је недавно један руски електронски медиј.