|
(NIN, 04.12.2008)  Za njega se govorilo da je najbolji neprijatelj Sovjetskog Saveza. Politikolog Zbignjev Bžežinski, rođeni Varšavljanin, jedan je od najuticajnijih predstavnika političke elite SAD. Čuven je po sposobnosti da nepogrešivo uoči protivnikove slabe tačke, osećanju lične premoći, koje pothranjuje ledenom ironijom, tipično poljskom šarmu i poljskoj nepoverljivosti prema svemu što je rusko. Kao savetnik predsednika Kartera 1977-81. aktivno je podržavao avganistanske mudžahedine koji su se borili protiv sovjetskih vojnika. Danas je spoljnopolitički savetnik Baraka Obame. „Zanimljivo je sastati se sa našim najčuvenijim neprijateljem, posebno kada je taj neprijatelj ovoliko pametan”, primetila sam dok smo se rukovali. (Intervju je vodila novinarka Darja Aslamova.)
- To je sasvim tačno. Međutim, nije dobra ideja povećavati broj neprijatelja, a upravo to voli da radi vaš premijer Putin. Gospodine Bžežinski, je li vaše neprijateljstvo prema Rusima proizvod vaših poljskih gena?
- Ne osećam ja neprijateljstvo prema Rusima. Među Rusima ima mnogo divnih ljudi. Oduševljavala me je izvanredna novinarka Ana Politkovska. Imala je zapanjujuću sposobnost saosećanja sa drugima, sa onima koji nisu “njeni”. Duboko sam poštovao Solženjicina iako je poslednjih godina zabrazdio u nacionalizam. U knjizi „Velika šahovska tabla” 1997. rekli ste da je Rusija “crna rupa” i da se kod nje više uopšte ne može govoriti ni o kakvom geopolitičkom izboru, već samo o opstanku. Da li ste promenili stanovište?
- Opisivao sam tadašnju realnost. Raspad Sovjetskog Saveza stvorio je geopolitički vakuum (ako vam se već ne sviđa reč “rupa”), prostor koji nije mogao da podrži sopstvenu egzistenciju između Kine i Evrope. Otada se situacija poboljšala, Rusija je oporavila privredu i ponovo stekla političku stabilnost. Međutim, osnovni zaključak koji sam tada izveo važi i danas: Rusija ne može da ostvari uspehe kada je reč o budućnosti i prosperitetu građana ako ne bude uspostavila tešnje odnose sa Evropom. Ako to ne učini, pretvoriće se u prazan prostor, u pustaru. Demografska kriza je krajnje ozbiljna, vaši ljudi su sve stariji. Uporedo se odvija dramatični rast Kine. Međutim, vi ne možete da krenete ka Evropi, dogod o sebi razmišljate kao o imperiji. Mislim na Medvedevljeve reči o zoni povlašćenih interesa Rusije. Vi smatrate da mi nemamo pravo na to? Ali Sjedinjene Države već imaju svoju povlašćenu zonu.
- Nije tako. Mi smo se pomirili sa postojanjem komunističke Kube, ne protivimo se kada vaši brodovi i avioni stižu u Venecuelu. Međutim, vama se ne sviđaju naši brodovi u Crnom moru. Morate se osloboditi tog mentaliteta. U XXI veku nema privilegovanih zona. Predlagali ste da se Rusija podeli na tri dela: evropski, sibirski i dalekoistočni...
- Izvrćete moje reči. Govorio sam o nečem drugom. Rusija ne može da se razvija zbog prekomerne centralizacije, jer se sve odluke donose u Moskvi. Usled toga ostali delovi zemlje veoma se sporo razvijaju. Govorio sam da, ako bi se u Rusiji uspostavila zajednica ruskih republika čiji bi centri bili na Dalekom istoku, u Sibiru i Moskvi, onda bi svi regioni bili u daleko povoljnijem položaju i mogli bi aktivno da sarađuju sa susedima. Na primer, u takvoj decentralizovanoj Rusiji Daleki istok bi mogao da uspostavi tešnje veze sa bogatom Kinom i Japanom. Zapadna Rusija mogla bi da ima kooperativne veze sa skandinavskim zemljama. Kada bi Sjedinjene Države bile zemlja toliko centralizovana koliko je centralizovana Rusija, onda nikada ne bismo imali Kaliforniju i Njujork. Prestonička birokratska elita voli da parazitira na provincijskim regionima. Pogledajte samo šta se zbiva na vašem dalekom istoku. Ja sam rodom iz Habarovska, dakle, sa dalekog istoka.
- Poznajem Habarovsk. Pogledajte samo ruske i kineske gradove na obe strane reke. Koliko je to različit nivo životnog standarda! Vi u Moskvi imate milijardere koji novac ostavljaju u Londonu, na Kipru, na Kajmanskim Ostrvima. Oni taj novac ne ulažu u razvoj Vladivostoka i Habarovska. I šta se onda tamo događa? Ljudi odlaze ili umiru. Nažalost, vi ste skloni da sve kritičke primedbe tumačite kao neprijateljske. To je kompleks koga se morate osloboditi. Dakle smatrate da će daleki istok (Rusije) pre ili kasnije postati kineski?
- Ako je neki prostor prazan, onda možete sami sebi da postavite pitanje koliko će dugo ostati prazan. Pogledajte mapu i uporedite rusku i nerusku Aziju po veličini. Ruski deo je tačno onoliki koliko je veliki sav ostali deo Azije. A koliko naroda tu živi? Na jednoj strani 35 miliona ljudi, na drugoj tri i po do četiri milijarde. Tamo je snažna Kina sa gradovima i putevima koji ne zaostaju za američkima. Tamo je Indija koja se sve brže razvija, Iran koji mnogo obećava. Ako Rusija bude uspela da na svoj daleki istok i u Sibir privuče investicije i ljude, da u tom pravcu pokrene imigracione tokove, onda imate budućnost. Imate darovite ljude, koji se odlikuju snažnim osećajem nacionalnog identiteta, ali vas te stare imperijalne sheme izoluju i stvaraju situaciju u kojoj nijedan sused ne voli Rusiju i svi je se boje. Šta mislite o provokatorskoj politici Amerike i NATO prema Rusiji? Mislim na pokušaj širenja NATO na Ukrajinu, čija je polovina stanovništva orijentisana ka Rusiji, kao i na raspoređivanje protivraketnih sistema u Češkoj i Poljskoj.
- Polovina stanovništva Ukrajine govori ruski, ali to ne znači da sebe smatraju Rusima. Poznato je da 85 procenata stanovništva Ukrajine podržava ideju ukrajinske državnosti. Ako govorimo o NATO, čak je i Janukovič koji je proruski nastrojen pre sedam godina izneo ideju o stupanju u NATO. Međutim, vi ste u pravu kada kažete da većina tamošnjeg stanovništva ne pozdravlja ideju stupanja u NATO. To je jedan od razloga zbog kojih Ukrajina tamo neće ni biti pozvana. Postoji razlika između Ukrajine i baltičkih država. Zašto su one u NATO? Zato što su to očajnički želele. Te zemlje imaju gorko istorijsko sećanje na sovjetsku okupaciju. NATO im pruža osećaj zaštićenosti. Ako Ukrajina promeni mišljenje, primićemo je. NATO nije usmeren protiv Rusije. Kada je reč o protivraketnom štitu, ja tu ideju kritikujem kao preuranjenu. Međutim, u isto vreme moram da kažem da je taj sistem do te mere ograničen da nikako ne može da omete ruski nuklearni udar ako takvog udara bude. Ali, šta ste vi rekli Poljacima i Česima? Ako postavite rakete na svojoj teritoriji, onda ćemo mi svoj nuklearni arsenal uperiti ka vama. Oni su naravno odmah pristali da protivraketno oružje bude raspoređeno kod njih. To je loša taktika i upravo je ona okrenula javno mnjenje u tim zemljama protiv Rusa. Vi ste Obamin savetnik?
- Ja podržavam Obamu, ali nisam pristao da budem član njegovog tima. Želeo sam da me ne vezuje disciplina predizborne kampanje, kako bih mogao da govorim ono što se ponekad ne poklapa sa njegovim stavovima, na primer, u vezi sa pitanjem Avganistana. Svojevremeno ste Ameriku nazvali jedinom velesilom. Znači li to da ne smatrate da svet napreduje ka multipolarnosti?
- Tačno je da se ponešto promenilo. Međutim, mislim da ako je neko jedina velesila to ne mora da znači da celom svetu diktira svoju volju. To je način na koji funkcioniše Buš – kao diktator. I to smo onda skupo platili u Iraku, a možda ćemo platiti i u Avganistanu. Ni na finansijskom planu više nemamo dominantan položaj. Međutim, ne treba se time zlurado naslađivati, zato što su činjenice ovakve: mi smo apsolutni centar globalne stabilnosti. Ako kod nas sve teče glatko, onda će svet biti stabilan.
(Komsomolskaja pravda) Priredila i prevela s ruskog: Ljiljana Nedeljković |
.jpg)
