Скандал у руском министарству одбране

Озбиљан скандал потресао је политички, државни и војни врх Русије. Ради се о корупцији чији су актери овога пута, како се сумња, високи функционери Министарства одбране и институција везаних за министарство, укључујући и самог министра Анатолија Серђукова.

Председник Владимир Путин био је принуђен на одлучан корак: склонио је са дужности министра Серђукова и на његово место поставио Сергеја Шојгуа, дугогодишњег министра за ванредне ситуације, који је последњих месеци био на функцији губернатора Московске области.

Смену у Министарству одбране Путин је образложио ситуацијом која је настала у том министарству и потребом да се створе услови за објективну истрагу у вези са проневером државне имовине у фирми ,,Обороносервиса’’ која је под контролом Министарства одбране. Путин је за Серђукова имао и речи похвале, рекао је да је последњих година доста учињено за развој оружаних снага и решавање социјалних и стамбених проблема војних лица. Да ли су то само речи утехе, знаће се после истраге. Премијер Медведев је био много благонаклонији према Серђукову, назвавши га ефикасним и успешним министром. Високи владин функционер Дмитриј Рогозин, који је у кабинету задужен за комплекс одбране и наоружања, нема тако лепо мишљење и каже да је Серђуков водио ,,млитаву’’ политику.

Одлука о одласку Серђукова изгледа није донета напречац. Прес секретар премијера Наталија Тимакова изјавила је да су се Путин и Медведев консултовали око тога неколико дана.

О томе шта се заправо десило у Министарству одбране и ,,Обороносервису’’показаће истрага. Према првим сазнањима, које обелодањују московски медији, учињене су разне финансијске махинације, укључујући снижавање цена некретнина које су припадале Министарству одбране, земљишних парцела и акција предузећа. Нека лица су већ испитана, а јавља се да има и хапшења. Држава је оштећена за најмање три милијарде рубаља (око 100 милиона долара). Да ли је то само почетак одмотавања клупка?

По речима председника Путина, нови министар одбране треба да буде човек који може да настави све оно што је било добро у претходном периоду у правцу динамичног развоја оружаних снага и да обезбеди реализацију планова за модернизацију армије. ,,Такав човек могли бисте бити управо ви“, рекао је Путин обраћајући се Шојгуу у председниковој резиденцији у Новог Огарјеву. Бивши министар, а сада губернатор био је наводно затечен и само је успео да захвали Путину на поверењу.

У обавештеним изворима у Москви се тврди да је Серђуков лишен дужности због серије грешака које је лично починио или дозволио да се почине у министарству. Политиколог Павел Свјатеников је уверен да је истрага о финансијским махинацијама само изговор за одстрањивање Серђукова који је на положају министра одбране показао неефикасност. Он каже да већ читав месец колају гласови о незадовољству у оружаним снагама, али да је оно заташкавано. Упркос неким похвалама у делу јавности, Серђуков није успео да суштински реши ниједан проблем. Да су Серђукова желели да задрже на положају, никаква истрага не би представљала сметњу да на њој остане. Серђуков није одстрањен због појединачног поступка већ због читавог низа грешака, каже Свјатеников. Он чак тврди да је министар одстрањен због потпуног неуспеха реформе оружаних снага.

Сличног је мишљења и експерт Института хуманитарно-политичких истраживања Владимир Слатинов. Он је уверен да је ситуација са скандалом у Министарству одбране била до те мере иритирајућа да власт није имала другог избора него да реагује хитно и жестоко. Штавише, скандал је изазвао веома неповољна реаговања у широј јавности, компромитовао је државне власти пошто Министарство одбране има веома велики значај, посебно сада у условима реформе оружаних снага.

Добро обавештени извори у Москви кажу да је Серђуков имао доста опонената којима би његов одлазак могао бити веома погодан. Извори блиски министарству истичу да се међу особљем министарства изражава радост поводом уклањања Серђукова, и то јавно.

Да ли је Серђуков ,,повукао ногу’’? Да ли ће уследити још неке измене у врховима министарства или Генералштаба?

У политичким круговима у Москви могу се чути гласови да је на реду оставка начелника Генералштаба Николаја Макарова. Поједини аналитичари кажу да се он налази на тој дужности захваљујући заједничком раду са Серђуковим. У децембру он пуни 63 године и рок активне војне службе продужен му је управо за три године. Још пре избијања најновијег скандала чуло се да ће Макаров бити пензионисан децембра ове године. Мало је вероватно, кажу коментатори, да ће он задржати свој садашњи положај. Могуће је да ће на ту високу функцију доћи неко од активних генерала, иако се Макаров, наводно, потрудио, да из генералштаба удаљи све генерале који су могли да му буду конкуренти.

Не бих залазио у политичку каријеру Серђукова која је била успешна захваљујући, како се оцењује, чињеници што је ожењен ћерком некадашњег премијера Виктора Зубкова, који је у добрим односима са Владимиром Путином. Не бих такође залазио у друге појединости око афере које ће бити познати после истраге.

Најновија афера може да укаже на два битна закључка: да је корупција у Русији велики проблем и да се укоренила од врха до дна. То није ствар од јуче. Напротив, вуче корене још из совјетских времена, али је прави процват доживела почетком деведесетих година. Русија је имала премијера Михаила Касјанва који је имао надимак ,,Миша два процента’’, што само за себе доста говори. Деведесетих година корупција је ишла под руку са приватизацијом која је представљала највећу пљачку у историји. Сећам се једног ТВ дуела којем сам лично присуствовао и у коме је познати политичар Владимир Жириновски оштро критиковао високог функционера који је том приватизацијом руководио Анатолија Чубајса. Рођени мој, рекао је Чубајс Жириновском, ако желиш да казниш актере лоше приватизаије, онда би сваког трећег који је у њој учествовао требало стрељати.

Корупција и пљачка имовине нису нове појаве ни у армијским редовима. Најизраженија је била у совјетском војном контингенту у Источној Немачкој пред лоше организовану евакуацију из те земље када је војна имовина, а она се мерила милијардама, била просто разграбљена. На широком простору поред Бранденбуршке капије у Берлину пробисвети из разних земаља продавали су совјетску војну обућу и одећу, најразноврснију војну опрему и наоружање. У то време био сам стални дописник Танјуга у Берлину и био сам сведок тих догађаја.

Ових дана медији у Москви и Минску писали су о покушају мита и корупције изузетно великих размера. Руски бизнисмен Сулејман Керимов понудио је преко посредника, такође руског бизнисмена Михаила Гуцирјева, белоруском председнику Александру Лукашенку пет милијарди долара мита за куповину једне од највећих компанија у свету за производњу калија и вештачког ђубрива ,,Белорускалија’’. Керимов је преко посредника наиме понудио укупно 15 милијарди долара, од чега би пет милијарди требало да се пребаци на рачун Лукашенка. Експерти кажу да компанија вреди најмање 30 милијарди долара. Лукашенко је глатко одбио понуду и изнео читав случај у јавност. Керимов је, иначе, представник републике Дагестан у Савету Федерације, односно Горњем дому руског парламента.

Власти у Москви јавно говоре да је корупција једна од највећих бољки савременог руског друштва. Она је најчешћа у здравству, просвети, судству али је има и у свим другим областима живота. Чине се многи покушаји да се она сузбије, у чему има и успеха, али је он још увек недовољан. У политичком програму, сузбијање корупције назначено је као један од примарних задатака.