Шкотска вс. Каталонија - два захтева за независношћу, различити путеви

И Шкотска и Каталонија имају снажне покрете за независност, али њихови путеви ка овом циљу су веома различити.

На догађају који је организовао Центар за студије европске политике, одржаном 8. септембра у Бриселу, политичари и стручна јавност из Шкотске и Каталоније говорили су о томе због чега две нације желе да се одвоје од Велике Британије и Шпаније, те како они виде однос нових држава према Европској унији.

Сличности најпре: Подршка независности у обе земље је око 50 одсто. У Шкотској, подршка независности је први пут већа од подршке останку у саставу Британије (51% - 49%).

И шкотски и каталонски покрети за независност успели су да мобилишу велике делове својих друштава. Имају левичарску тежњу, као опозиција централистичким и конзервативним владама у Лондону и Мадриду.

Такође, Шкоти и Каталонци постојали су као независне нације дуго пре него што су Велика Британија и Шпанија настале.

У оба случаја, постоји фрустрација услед недостатка јачег утицаја на политике Лондона и Мадрида и на то како се троши новац пореских обвезника.

Старосна граница за гласање снижена је са 18 на 16 и у Каталонији и у Шкотској. Међутим, док Шкоти дозвољавају било ком становнику да гласа, Каталонци имају услов да грађанин има барем једну годину становања и то за држављане земље ЕУ и три године становања за држављане земаља ван ЕУ.

Ту је и фундаментална разлика: Лондон се сложио да ако грађани Шкотске гласају за "да", Шкотска може отпочети преговоре о независности.

"Обе владе, британска и шкотска, заслужују похвале, посебно британска, због прагматичности у приступу овом питању. Европа би требало да буде поносна, јер није чест случај да се територијалне размирице решавају на овај начин", каже Никол Мекивен, политиколог са Универзитета у Единбургу.

Она је приметила да ће се са прагматичним приступом наставити и у случају гласања за отцепљење на референдуму, али да је мало вероватно да ће преговори Вестминстера и ЕУ могли битти завршени у 18 месеци.

Мекивен је такође говорила о "брзом стицању нових знања", које ће бити неопходно шкотским званичницима како би се навикли на различите политике у областима деловања ЕУ, не само по питању рибарства, што су већ добро савладали.

Она је признала да ће разговори о валути бити тешки – евро је непопуларан у Шкотској, као и у остатку Велике Британије, али је рекла да није вероватно да ће Шкотска делити заједничку валуту са Британијом.

Алин Смит, члан Европског парламента из редова Шкотске националне партије, рекао је да "неће бити евра у Шкотској", осим ако његово увођење грађани не одобре на посебном референдуму.

Поводом захтева ЕУ да се свака нова држава придружи еврозони, он се позвао на "Шведски модел" – земља која је испунила критеријуме за увођење евра, али нема намеру да се придружи еврозони.

Смит је рекао да је намера шкотске владе да више преговара са Вестминстером који се налази пред губитком трећине територије. Главни приоритет шкотске владе је да задржи фунту и “Зону заједничког путовања" са Великом Британијом. Такође, Шкотска би остала под британском круном и део Комонвелта.

О чланству у ЕУ би морало поново да се преговара, али Смит каже да су то "детаљи" који би били договорени и да нико због тога не би требало да доводи у питање демократски избор Шкота.

“Како то да је Малта чланица, или Данска, а Шкотска није? ЕУ би требало да буде релаксирана по овом питању: Не можете створити демоне тамо где их нема. Ја ово видим као процес демократизације, којим смо сведочили после пада диктатуре попут оне у Франковој Шпанији, после уједињења Немачке и пада Берлинског зида", рекао је Смит.

Емотивни Латини

Супротно томе, у Шпанији, Мадрид одбија да о било чему преговара са Каталонијом и позива се на Устав који забрањује отцепљење. С обзиром на то да је референдум илегалан, "јавне консултације" ће се одиграти 9. новембра, које ће бити засењене ванредним регионалним изборима.

“Постоји разлика између Келта, острвских људи и нас. Каталонци су јужни Европљани, Латини, и ово значи да емоције играју велику улогу не само код Каталонаца, већ и код свих Шпанаца", каже Роџер Албијана Саиџи, секретар за спољне и послове Европске уније у каталонској влади.

Он је навео покушаје које је Мадрид извео да би потиснуо питање отцепљења Каталоније. На пример, отказали су презентацију једног каталонског романа у институту Сервантес у Холандији, институту који држава финансира и који промовише шпанску културу.

"Дали смо предлог да одржимо референдум користећи шкотски модел, али предлог је једноставно одбачен од Мадрида", каже Саиџи.

Рекао је да је Мадрид пронашао мало симпатија у другим престоницама земаља ЕУ “због свог лошег држања и због тога што се не труди да пружи људима нешто заузврат и што не дозвољава људима да се изразе".

Захтев Шкотске за независношћу има дужу историју у односу на исти захтев у Каталонији.

“Кључно питање је, како је уопште идеја о независности дошла у Каталонију?”, пита Монтсерат Гибернау, политиколог са Универзитета Квин Мери у Лондону.

Она је рекла да је захтев за независношћу стигао тек после 2006, "као резултат фрустрације" владиним "неоцентралистичким приступом".

“Резултат је била политичка мобилизација која је генерисала снажан сецесионистички покрет који је у основи снажно продемократски и оријентисан ка ЕУ".

Она је то рекла говорећи младим људима и у Шпанији и у Великој Британији, где често налази докторанде на “служењу кафе”. Приметила је да имају “одличан осећај за право”, када дође до демократије и њихових права.

“Ми смо такође у ЕУ. Ако Шкоти могу имати референдум у Великој Британији, због чега Каталонија не може да га има у Шпанији”, цитирала је једног студента.

Превео Бранислав Оморац