Случај Владимира Познера

Да ли се политичари јавно и некажњено могу називати будалама? Наравно да не могу, а још мање се такав епитет некажњено може приписати читавом парламенту једне државе, у овом случају највеће земље света - Русије.

А управо то учинио је познати руски новинар Владимир Познер у једној телевизијској емисији на првом, најгледанијем каналу руске телевизије. Осврћући се на закон којим се забрањује давање деце из Русије на усвајање грађанима САД (о чему сам недавно писао) Познер је Госдуму (скраћеница од Государственная дума - Државна Дума, односно Доњи дом парламента) назвао Госдурой (,,дура’’ је на руском будала, луда). ,,Начин размишљања који је демонстрирала Государственная дура, ой, простите, Государственная дума запрепашћује, изјавио је дословно Познер. Када људи који представљају земљу доносе одлуке који од државе праве предмет исмејавања, у томе нема ничег доброг’’.

Иако се Познер одмах извинио депутатима због ,,омашке’’ многи посланици се се нашли увређени па чак и огорчени. ,,Нећемо дозволити никоме да нас вређа и назива будалама, па макар то био господин Познер’’. На иницијативу више посланика, дат је налог да се ствар изведе на чистац и на брзину је припремљен ,,Закон Познера’’. Њиме се предвиђа да се странцима, акредитованим у Русији забрани рад у државним средствима информисања. Познер, наиме, осим руског, има француско и америчко дрзављанство и веома често борави у САД, где је годинама и стално живео.

Познер се касније још једном извинио што је донекле умањило, али не и потпуно отклонило гнев посланика. Предлог закона је ,,замрзнут’’ и за сада лежи у фиоци администрације Думе.

- Имао сам дужи новогодишњи одмор, нисам био у Русији али знам да се о мени овде много говорило- каже Познер. Желим да нагласим следеће: у једном ТВ програму дозволио сам себи једну омашку и искрено сам се извинио. Поново се извињавам, али само за ту омашку, каже Познер. Новинар се, дакле, извињава само за погрдну реч ,,дура’’ али задржава мишљење да су посланици грдно погрешили доносећи закон о забрани извоза руске деце.

У парламенту кажу да нико не покушава да забрани критику, она је чак пожељна, али увреда и отворени простаклук су недопустиви.

Покренуто је и питање зараде овог али и неких других познатих ТВ новинара који имају исти или сличан статус и какав је однос његове плате са платама колега који имају само руско држављанство. Многи мисле да је Познер преплаћен управо због тога што има држављанство и две велике западне државе, иако му нико не оспорава новинарске квалитете. Овај новинар већ дуго времена води једну значајну политичку емисију на првом каналу руске ТВ и ужива репутацију једног од најбољих водитеља на руској телевизији.

У међувремену, руководство првог канала руске ТВ саопштило је да Познер није најбоље плаћени новинар на том каналу и да награђивање не зависи од држављанства. А сам Познер демантовао је гласине да ће заувек напустити Русију и настанити се у Француској чије држављанство има. ,,То је чиста глупост’’, прокоментарисао је Познер.

Обавештени извори у Москви кажу да се Кремљу од самог почетка није свидела идеја о доношењу ,,Закона Познер’’. То би мирисало на завођење званичне цензуре у земљи. Проблем је и у томе, кажу исти извори, што је Познер уважена личност и таквим га сматрају и у Кремљу.

Посланик Игор Зотов, који је један од иницијатора закона, замолио је колеге да за сада не инсистирају на усвајању документа којим би се поред осталог забрањивао рад на државним ТВ каналима новинарима који имају страно држављанство. Али ако се било ко, не само Познер, буде некоректно односио према државним органима, ја ћу бити први који ће се заложити за доношење таквог закона.

Ова епизода наишла је на одјек и у јавности. Реаговања су веома различита. Једни држе страну Познеру и кажу да се ,,нашао човек који се није уплашио да ствари назове правим именом’’. ,,Не треба се извињавати због истине. Бар седамдесет одсто грађана Русије мисли исто као и Познер. Он веома професионално води своју емисију’’.

Други су пак огорчени на Познера и то не само због његове увредљиве изјаве. Кажу да он, као Јеврејин, ,,мрзи све што је руско’’, да је изразито прозападно и антируски настројен и да би му требало ,,запушити уста’’. ,,За врат па напоље из Русије’’, написао је један читалац.

Ја ћу се у овом тексту уздржати од навођења веома грубих квалификација посебно на националној основи које се могу чути око ,,случаја Познер’’.

И док се епизода са Познером још није поштено ни стишала, изникао је још један сукоб на релацији политичари- новинари. Овога пута реч је о веома познатом руском политичару, лидеру Либерално- демократске партије и посланику у руском парламенту Владимиру Жириновском који је ,,заратовао“ са новинарима у главном граду Украјине, Кијеву. И о овом политичару сам недавно писао око доношења закона о чистоти руског језика, али епизода у Кијеву превазилази оквире Русије и задире у односе ове земље са суседнм Украјином.

Током конференције за штампу у главном граду Украјине, Жириновски је говорио о краху Европске уније, неизбежној оријентацији Украјине ка Царинском савезу Русије, Белорусије и Казахстана (,,Ви ћете добровољно да пређете на московско време’’), смејао се идејама да се Украјина ослободи увоза руског гаса и пређе на употребу гаса произведеног од шкриљаца и рекао да нико не треба очекивати да живи на рачун неког другог. ,,Трговина посебно, чак ни рођацима не треба помагати, све их треба послати у к…. Свако треба да ради за себе. Нико не може да живи на рачун другог, свако нека се сам развија, грмео је Жириновски.

 И док у сличним приликама непожељне госте обично ,,почасте’’ обнажене украјинске лепотице показујући им голе груди и задњицу, Жириновског су почастили домаћом кухињом у виду киселог купуса, пишу московски листови. Ка уваженом госту из гомиле су полетели листови киселог купуса и прилепили се на његов скупоцени сако.

,,Украјинофоб’’, заорило се из устију једне младе риђе даме.

-Шта се то дешава, усплахирено је узвикнуо Жириновски гледајући запањено испод наочара. Ето вам ваше демократије, гађају се, вређају. Обезбеђење, где сте. Све ћу вас отерати. Једна девојка простакуша а три генерала из обезбеђења који ни к…. не могу да ураде.

Обезбеђење је грубо одстранило младу даму из сале. Њене псовке мешале су се са псовкама увређеног руског политичара.

-Кисели купус боље да сте дали бескућницима, говорио је Жириновски скидајући листове купуса са сакоа. Касније је рекао новинарима да то одело кошта две хиљаде долара али да он има и скупљих одела. Обећао је да ће купити читаву кацу купуса и нахранити ,,бедну девојку’’.

 -Шта је то викала, преведите ми, обратио се Жириновски новинарима. Шта, ја не волим Украјину? Будала. Ја не волим никога. Зашто би ја некога требало да волим? Са свима треба бити пословно хладан.

Жириновски се тако и понашао. Право са прес конференције отишао је на пијацу где се почастио киселим купусом и чувеном украјинском сланином. Продавци су се према њему понели веома пријатељски.

Испоставило се да су Жириновског ,,почастили’’ киселим купусом присталице организације ,,Коалиција учесника наранџасте револуције’’. ,,То је урађено због његових украјинофобских изјава, да је Украјина у ствари Малорусија, делић Руске Федерације, изјавио је лидер те организације Сергеј Мељниченко.

Запитан зашто су на Жириновског бацали кисели купус а на, не пример, јаја, сок од парадајза или нешто друго, Мељниченко је рекао да ,,то (кисели купус) у одређеном степену асоцира на Русију’’.

Званичници кажу да су у сали била четири активиста "наранџасте’’ организације а да је Жириновског купусом гађала 19-годишња Татјана Лиходејева. Њу је обезбеђење Жириновског легитимисало, узело јој податке из пасоша и пустило. ,,Нећемо звати милицију. И без ње ћемо се са тобом расправити’’.

Активисти кажу да ће следећи на њиховој мети бити руски политичар Затулин или украјински депутат Колесниченко из Партије региона. И један и други се очигледно не уклапају у клише који нуде украјински ,,наранџасти’’.

Све ово не пишем да бих читаоце забавио сукобом једног новинара са руском Думом нити разонодио занимљивом догодовштином са Жириновским. У првом случају, ради се о важној теми односа средстава информисања и органа власти, што је веома актуелно са ширег међународног аспекта и за многе државе света, а у другом о догађају који задире у односе две бивше совјетске републике који изгледа улазе у нову фазу заоштравања.

Односи новинара и политичара су у Русији актуелна тема већ дуги низ година. Тај тихи рат који повремено прераста у врући, имао је и трагичне последице. Последње две деценије у Русији је убијено више новинара, али су они најчешће били жртве полукриминалних кругова којима се није свидело писање новинара. У руској штампи и другим средствима информисања веома су честе критике појединих политичара па и званичне политике Москве. Она се не спутава законским нити било којим другим средствима. Критика да, кажу званичници, она је чак и потребна, али простаклук и увреде се не могу толерисати. По новом закону, санкцијама подлежу и ,,нецензурисани’’ изрази на радио и ТВ каналима (псовке и други вулгарни изрази) а казне ће плаћати не редакције него лица која су их изговорила.

Догађај у Кијеву подсетио је на старе, још незалечене ране у односима Русије и Украјине. Иако се ради о изолованом инциденту, ако се тако може назвати ,,чашћавање’’ руског политичара киселим купусом, коме се у Москви не придаје већи значај, он се не може потпуно занемарити. Тим пре што у односима две земље изгледа поново нешто шкрипи, а поједини аналитичари наговештавају могућност избијања новог ,,гасног рата’’. Осим тога, у последње време уочава се појачана оријентација Кијева за повезивање са Европском Унијом а на штету сарадње са Русијом, на шта Москва не може да гледа благонаклоно. Разуме се да епизода са Жириновским са свим тим нема директне везе нити је ико помиње у том контексту.

Пажњу ми је привукла констатација једног грађанина који је поводом догађаја у Кијеву написао: неће ваљда пар полутрулих листова киселог купуса довести до захлађења односа две озбиљне државе. Кисели купус сигурно неће, одговорио је други читалац, али милијарде кубних метара гаса, пар милијарди долара као и клацкалица на релацији Кијев- Брисел свакако могу.

Чини се да на обе стране постоји жеља да до тога не дође.