Шта ће Русији Саудијска Арабија, и обратно

Од самог почетка је свима било јасно зашто је Москва потребна Саудијској Арабији. Краљевству двају светиња је потребно руско оружје, и за Ел Ријад важан глас Русије у Савету безбедности УН, а такође и као политичка подршка, или као минимум неутралности у евентуалном сукобу са Ираном. Али шта ће Судијска Арабија Москви?

Несумњиво је да та држава није пријатељ Русије. И никада то није ни била. Саудијци су стари и верни спонзори међународних исламских терористичких групација (које за Русију нису само непријатељи, него су егзистенцијални непријатељи), а такође је у своје време помагала чеченским терористима. Осим тога Ел Ријад је непријатељ сиријског режима Башара Асада – кључног руског партнера на Блиском истоку. И коначно, Саудијска Арабија је укључена у данашњи пад цена нафте, што је заједно са европским санкцијама и системским мањковима у руској економици изазвало економску кризу у Русији.

Безусловно је Ел Ријад деструктивна сила како у светским размерама, тако и са тачке гледишта регионалне политике. Заштићена статусом једног од највећих произвођача нафте, диктаторска теократистичка монархија, осим што масовно нарушава права човека у својој држави (нарочито када су Шиити у питању), она још и извози своје вехабитске ставове у суседне земље.

Низ политолога уверава да би за цео свет, или у крајњем случају за Блиски исток било боље да дође до дезинтеграције Саудијске Арабије. До тога би могло доћи било због унутрашњих разлога (унутрашње противречности, које ће се заоштрити смрћу садашњег монарха и његовог наследника), било као резултат конфронтације са Ираном, било због перманентне нестабилности дуж читаве саудијске границе. Рекло би се да Русија не треба да подржава тај режим.

Москва га уопште и не подржава – она само користи ситуацију. ''Ресетовање'' односа са Саудијском Арабијом пружа Русији читав низ тактичких и стратешких предности. И у данашњој ситуацији би било глупо не искористити их.

Као прво, Москви постаје доступан арапски новац. У Санкт Петербург је са принцем допутовала читава свита чиновника и бизнисмена. На овом самиту су руски и саудијски представници потписали читав низ докумената, укључујући и меморандум о сарадњи у областима енергетике (у том смислу и нуклеарне), космоса и војно-техничке сфере. Осим тога судијске компаније ће, по свему судећи, реализовати нове грађевинске пројекте у Русији и инвестирати у области стамбене изградње. Имајући у виду проблеме са приливом западног капитала, саудијски новац сигурно неће бити сувишан.

Као друго, нормализација односа са Саудијском Арабијом ће омоћити Русији да учествује у кастингу за, у сваком смислу профитабилну, улогу посредника у блискоисточним пословима – улогу медијатора који ће се бавити регулисањем саудијско – иранских противречности. Данас је то место слободно. Катар и Оман, који су раније заузимали то место више нису погодни: Доха се искомпромитовала активним учешћем у арапском пролећу, а омански султан Кабус је веома стар. После његове смрти ће се највероватније развити борба између иранског и саудијског фаворита, па ако и победи неки неутрални кандидат, не значи да ће он имати квалитете садашњег султана. Турска и САД тешко да ће проћи кастинг, зато што су заинтересоване стране, а медијатор мора истовремено подржавати добре односе и са Техераном и са Ријадом.

Потенцијално би ту улогу могао да одигра Кина, ипак Пекинг је сувише заузет експанзијом  у југоисточној Азији. Остаје једино Русија. Ако она добије ту улогу, то посредништво ће јој донети не само значајне економске уговоре, него ће јој пружити могућност да од обе стране добије политичке преференце.

Као треће, ако Москва и не заузме место посредника, нормализација односа са са Саудијском Арабијом ће Кремљу ипак бити потребна за уравнотежење Ирана. Тачно је да су у данашње време руско – ирански односи топли и позитивни, ипак експерти су не једном примећивали да ће после скидања санкција, Техеран бити много мање зависан од Москве. и он више неће морати узимати у обзир  руске интересе – на пример на Јужном Кавказу, у Средњој Азији, или у области енергетске (гас) сарадње са ЕУ. Нормализација односа са саудијском Арабијом ће за Иранце бити кочиони фактор који ће показивати да у случају заоштравања руско – иранских односа Москва може стати на страну супарника исламске републике.

Безусловно, док је још о свим тим погодностима за Русију рано говорити – процес нормализације руско-саудијских односа је тек започео. Лакмусов папир ће свакако бити питање посете саудијског краља Салмана. У Кремљу кажу да су га позвали да посети Москву на јесен. Ако краљ стварно дође, то ће значити да су Москва и Ријад коначно усагласили услове суприсуства на простору Блиског истока.

Превела: Радојка Тмушић Степанов

http://expert.ru/2015/06/20/saudovskaya-araviya/?2015