Početna strana > Rubrike > Savremeni svet > "Svetski ujgurski kongres" u Sarajevu - suze za kineske Ujgure i ni reči o Gazi. Kako američki interesi preko noći teroriste prekrajaju u "borce za slobodu"
Savremeni svet

"Svetski ujgurski kongres" u Sarajevu - suze za kineske Ujgure i ni reči o Gazi. Kako američki interesi preko noći teroriste prekrajaju u "borce za slobodu"

PDF Štampa El. pošta
Branko Žujović   
utorak, 29. oktobar 2024.

Retko ko je ove godine uvredio islamski svet kao izvesna Zumretaj Arkin koja se potpisuje kao predsednica Komiteta žena takozvanog Svetskog ujgurskog kongresa. Tokom nedavnog zasedanja takozvanog Svetskog ujgurskog kongresa u Sarajevu, ona je tamošnjim medijima rekla da islamske zemlje ne podržavaju napore njene organizacije da se ujgurski autonomni region Sinđang otcepi od Kine, zbog toga što islamske zemlje imaju snažne ekonomske veze sa Kinom.

BRIŽNI I IZDAŠNI - NED I CIA

Iz njene izjave da se zaključiti da je islamski svet toliko slab, nemoralan i potkupljiv, da zbog kineskih kredita pristaje da žmuri i ćuti nad navodnim nasiljem koje Kina sprovodi nad Ujgurima, dok američka Nacionalna zadužbina za demokratiju (NED) i Centralna obaveštajna agencija (CIA), koje su u stvari osnovale i izdašno finansiraju takozvani Svetski ujgurski kongres, jedine iskreno brinu za sudbinu i dobrobit te islamske zajednice u Kini. Pomenute obaveštajne organizacije „brinule“ su o Ujgurima tako što su do pre nekoliko godina podsticale nebrojene terorističke napade ujgurskih ekstremista na građane, kineske snage bezbednosti i kineske institucije, u kojima su stradale hiljade ljudi.

Autor ovih redova je, nažalost, svedok samoubilačkog terorističkog napada ujgurskih ekstremista koji se dogodio 2013. godine u Pekingu, kada je, pored troje napadača, stradalo i dvoje posetilaca: jedna Kineskinja i jedna žena iz inostranstva.

Prema svim relevantnim međunarodnim izveštajima, organizacija je osnovana pod patronatom i uz obilnu finansijsku i logističku podršku pomenutog NED-a, odnosno CIA, kao i drugih bezbednosno-obaveštajnih agencija Sjedinjenih Američkih Država

Svetski ujgurski kongres osnovan je pre dve decenije. Prema svim relevantnim međunarodnim izveštajima, organizacija je osnovana pod patronatom i uz obilnu finansijsku i logističku podršku pomenutog NED-a, odnosno CIA, kao i drugih bezbednosno-obaveštajnih agencija Sjedinjenih Američkih Država (SAD). Prema najnovijem izveštaju kineske vlade, koja, izvesno, pomno prati rad ove organizacije, NED godišnje za rad Svetskog ujgurskog kongresa izdvaja od 5 do 6 miliona dolara.

JUČE TERORISTI, DANAS „BORCI ZA SLOBODU“

Svetski ujgurski kongres zdušno je podržavao aktivnosti Islamskog pokreta istočnog Turkestana koji je u Kini približno od 2006. do 2016, odnosno 2017. godine izveo veliki broj terorističkih napada. Slično kao što je, nešto ranije, bio slučaj sa takozvanom Oslobodilačkom vojskom Kosova, SAD su, najpre, Islamski pokret istočnog Turkestana 2002. godine bile proglasile za terorističku organizaciju. Potom je Islamski pokret istočnog Turkestana, jednostavno, uklonjen sa američke liste terorističkih organizacija, jer je neko u Vašingtonu, izvesno, zaključio da ta organizacija može korisno da bude upotrebljena.

Jednim jedinim aktom američke administracije, Islamski pokret istočnog Turkestana, za koji u najširem smislu možemo konstatovati da u praksi predstavlja terorističko krilo Svetskog ujgurskog kongresa, prekomandovan je sa spiska terorističkih na spisak tobožnjih demokratskih pokreta koji se bore za „slobodu“.

Potom je Islamski pokret istočnog Turkestana, jednostavno, uklonjen sa američke liste terorističkih organizacija, jer je neko u Vašingtonu, izvesno, zaključio da ta organizacija može korisno da bude upotrebljena

Sličnost sa Srbijom i procesom razbijanja bivše Jugoslavije ne završava se tom vrstom političko-pravne manipulacije statusom jedne notorne terorističke organizacije. Nedugo potom, Majk Pompeo, tadašnji državni sekretar SAD, saopštio je da njegova zemlja uvodi sankcije Kini, zbog navodnog genocida nad Ujgurima.

LjUDE SU KLALI I SPALjIVALI

Ali, šta se, zapravo, sve vreme događalo u Kini i kako se dogodilo da SAD, baš kao u slučaju Srebrenice, ponovo pomoću Sarajeva, „genocid“ iskoriste kao džokera iz rukava za obračun sa drugim zemljama, u ovom slučaju sa Kinom? Kina je u pomenutom periodu, dakle približno od 2006. do 2016, odnosno 2017. godine na svim delovima svoje teritorije bila izložena terorističkim napadima Islamskog pokreta istočnog Turkestana i srodnih islamističkih grupa ujgurskih separatista koje podržavaju SAD, zajedno sa Svetskim ujgurskim kongresom kao političkim krilom tih terorističkih grupa u emigraciji.

Politički cilj tog talasa terorizma, koji je, to treba posebno naglasiti i ponoviti, bio zahvatio celu Kinu, očigledno u režiji SAD, bio je kristalno jasan: destabilizacija čitave Kine pod motom otcepljenja Sinđanga i osnivanja nove turkofone „države“, po mnogo čemu slične „Kosovu“, koja bi bila nazvana „Istočni Turkestan“.

Politički cilj tog talasa terorizma, koji je, to treba posebno naglasiti i ponoviti, bio zahvatio celu Kinu, očigledno u režiji SAD, bio je kristalno jasan: destabilizacija čitave Kine pod motom otcepljenja Sinđanga i osnivanja nove turkofone „države“, po mnogo čemu slične „Kosovu“, koja bi bila nazvana „Istočni Turkestan“

Evo nekoliko primera nasilja kom su ljudi u Kini bili izloženi.

U leto, tačnije 5. jula 2009. godine, ujgurski islamisti su u glavnom gradu Sinđanga, Urumćiju, izazvali talas nasilja u kom je ubijeno 197 ljudi, a povređena je 1.721 osoba. Ljudi su po ulicama bili doslovno sečeni mačetama i noževima, prebijani, čak i spaljivani.

Dana 22. maja 2014. godine, u dve eksplozije automobila, koje su se dogodile u istom gradu, stradale su 43 osobe (94 povređenih).

Osim pomenutog samoubilačkog napada koji se dogodio na Tijenanmenu u Pekingu, 2013. godine izveden je još jedan samoubilački teroristički napad, ali u Kunmingu, na jugozapadu Kine. U njemu je 5 osoba poginulo, a 38 je povređeno.

Godinu dana kasnije, takođe u Kunmingu, dogodio se još jedan težak teroristički zločin. Počinioci su bili osmorica ujgurskih terorista. Ljude su doslovno klali noževima. Ubijena je 31 osoba, a povređena 141.

TRI PARADOKSA

Turska je u prvi mah, barem delimično, bila zainteresovana za događaje u Sinđangu, budući da su Ujguri turkofoni muslimani, ali su pokušaj puča u toj zemlji 2016. godine, neposredan uvid u stvarne motive i pozadinu aktivnosti ujgurskih terorista, kao i razvoj ukupnih odnosa sa Kinom, i tu zemlju udaljili od podrške interpretaciji ujgurskog problema u režiji SAD i Svetskog ujgurskog kongresa.

Tvrditi da je Turska od proameričke „podrške“ Ujgurima odustala zbog visine kamatne stope kineskih kredita nije vredna pomena.

Svetski ujgurski kongres je na međunarodnoj sceni, potom, ostao usamljen sa SAD i njihovim satelitima. Taj kongres svetu je trebalo da objasni prvi od najmanje tri velika paradoksa koja prate i u suštini demaskiraju njegov rad: zašto samo SAD i njihovi saveznici „podržavaju“ muslimanske Ujgure, ali ne i islamske zemlje?

Budući da nijedna značajna islamska zemlja ne podržava Svetski ujgurski kongres, kao idealno mesto za održavanje kongresa, te, u suštini, proameričke organizacije pokazao se glavni grad Federacije Bosne i Hercegovine (BiH) – Sarajevo, koje decenijama pokušava da se pozicionira kao „Meka“ američke geopolitičke akcije

Pomenuto objašnjenje Zumretaj Arkin o tome da Kina kreditima podmićuje islamski svet ne zvuči uverljivo, ni realistično. Jevrejske zajednice širom sveta i sam Izrael, takođe, imaju dovoljno novca da kupe naklonost islamskih zemalja izvan arapskog kruga za podršku očiglednom nasilju nad Palestincima, pa ni jedna od nearapskih islamskih zemalja, ipak, nikada nije pristala na tu vrstu geopolitičke korupcije.

MEKA AMERIČKE GEOPOLITIČKE AKCIJE

Budući da nijedna značajna islamska zemlja ne podržava Svetski ujgurski kongres, kao idealno mesto za održavanje kongresa, te, u suštini, proameričke organizacije pokazao se glavni grad Federacije Bosne i Hercegovine (BiH) – Sarajevo, koje decenijama pokušava da se pozicionira kao „Meka“ američke geopolitičke akcije, podvodeći svoj muslimanski imidž geopolitičkim interesima SAD, kao pokrivalicu za sprovođenje njihovih interesa, kad god se za to ukaže prilika, u nadi da će SAD sa svojim saveznicima jednog dana ukinuti Republiku Srpsku i demontirati nezvanični, ali postojeći treći entitet u BiH koji se kolokvijalno naziva Herceg-Bosnom.

Tako je krajem maja i početkom juna ove godine, u glavnom gradu Federacije BiH boravio Dejmon Vilson, šef NED-a, zajedno sa svojim saradnikom zaduženim za BiH Brajanom DŽozefom. Teško da ova poseta, kao i poseta šefa CIA Vilijama Bernsa Sarajevu, koja je usledila nedugo potom, nemaju veze sa organizacijom zasedanja Svetskog ujgurskog kongresa u tom gradu.

Budući da su radikalne muslimanske snage u BiH na sličan način bile upotrebljene prilikom razbijanja Jugoslavije, uklanjanjem demokratski izabranog Fikreta Abdića i odbijanjem da sa komšijama Srbima sklope već dogovoreni sporazum pre izbijanja rata koji je svima odgovarao, danas im nije bilo teško da se sporazumeju sa kolegama iz Svetskog ujgurskog kongresa.

Tu dolazimo do drugog paradoksa: Sarajevo nikada nije uputilo ni diplomatsku noticu Vašingtonu zbog očigledne podrške još očiglednijem genocidu nad muslimanima u Gazi, ali za račun SAD lije krokodilske suze zbog nepostojećeg genocida nad Ujgurima u Kini

Zajednički imenitelj te združene akcije SAD, Svetskog ujgurskog kongresa i Sarajeva je „genocid“.

NI REČ O GAZI, SUZE ZA UJGURE

Predstavnici Svetskog ujgurskog kongresa prvo su obišli stratište u Potočarima koje SAD zanima isključivo u kontekstu upotrebne geopolitičke vrednosti, odnosno snage pritisaka na Srbiju i Srpsku. Izvan te vrste nategnute gradacije zločina i upotrebne vrednosti tog teškog zločina koji su srpske snage počinile u Srebrenici, SAD i njene satelite Srebrenica zanima koliko ih zanimaju i obližnja srpska stratišta iz istog rata.

Tu dolazimo do drugog paradoksa: Sarajevo nikada nije uputilo ni diplomatsku noticu Vašingtonu zbog očigledne podrške još očiglednijem genocidu nad muslimanima u Gazi, ali za račun SAD lije krokodilske suze zbog nepostojećeg genocida nad Ujgurima u Kini.

Narativ američkih institucija i medija o tobožnjem genocidu koji Kina neprekidno sprovodi nad Ujgurima „potkrepljen“ je nedokazivim tvrdnjama u koje jedino može da se poveruje ili ne poveruje.

Kina je, na primer, optužena da sterilizuje ujgurske žene i uspostavlja koncentracione logore. Kao dokazi priloženi su mutni satelitski snimci ili medijski izveštaji za koje se ispostavilo da su lažni.

Jedan od najpoznatijih primera te vrste manipulacije jeste slučaj osuđenog narko dilera po imenu Merdan Gapar, čiji su video snimci i tekstualne poruke iz zatvora, koje je razmenio sa dopisnikom Bi-Bi-Si-ja, u zapadnim medijima upotrebljeni kao krunski dokaz za postojanje koncentracionih logora za Ujgure.

KOMIČNO NALIČJE ANTIKINESKE PROPAGANDE

Kineska vlada je mutne satelitske snimke, upotrebljene kao da su posredi krunski dokazi za postojanje koncentracionih logora u Sinđangu, demantovala korak po korak, objavljujući slike sa lica mesta, počevši od objekata u okrugu Markit, u prefekturi Kaši, gde su objekti osnovne, srednje škole i staračkog doma bili predstavljeni kao koncentracioni logori

Tamo gde su koncentracioni logori, tamo je, naprosto, i genocid. Kada je imperativ da se dokaže da je nepostojeći genocid zaista počinjen, dobro dođe i snimak iz klasičnog zatvora.Ta vrsta antikineske propagande, međutim, imala je i svoje komično naličje. U januaru 2021. godine, Njujork tajms je objavio članak izvesne Amelije Pang, pod naslovom „Potreban je bio genocid da bih se setila svojih ujgurskih korena“. Amelija je, kako može da se pročita u relevantnim izvorima, Ujgurka jednom osminom svog etničkog porekla. Iako nikada nije bila u Sinđangu, niti je ikada bila u dodiru sa Ujgurima iz Kine, objavila je najmanje 17 članaka o „genocidu“ nad njima, tvrdeći da su „kineske politike prinudne asimilacije ipak došle čak i do nje“.

Najbolji je, ipak, bio slučaj „žrtve genocida“ koji je razotkrio jutjuber Danijel Dumbrilj, ukazavši da su pomenutoj „žrtvi“, o čijem su „slučaju“ opširno izveštavali Si-En-En i Bi-Bi-Si, kineske vlasti uredno obnovile pasoš u vreme kada je „žrtva“ tvrdila da je bila u zatvoru. Na snimku koji se pojavio na Si-En-Enu, datum obnove „žrtvinog“ kineskog pasoša zbog toga je bio zamućen.

Kineska vlada je mutne satelitske snimke, upotrebljene kao da su posredi krunski dokazi za postojanje koncentracionih logora u Sinđangu, demantovala korak po korak, objavljujući slike sa lica mesta, počevši od objekata u okrugu Markit, u prefekturi Kaši, gde su objekti osnovne, srednje škole i staračkog doma bili predstavljeni kao koncentracioni logori. Sličnih primera bilo je mnogo. Na primer, logistički centar u okrugu Baču, takođe u prefekturi Kaši, koji je takođe bio naveden kao koncentracioni logor u izveštajima zapadnih medija.

DEMOGRAFIJA U VREME GENOCIDA

Ali, postoji ključna tačka u narativu zapadnih medija o Sinđangu i navodnom genocidu nad Ujgurima. To je ujgurska populacija u NR Kini.

Od 2010. do 2018. godine, ujgurska populacija porasla je za 25 odsto. Prosto je neverovatno da je u uslovima navodnog genocida koji, prema tvrdnjama američkih i ostalih zapadnih medija, Kina neprekidno sprovodi nad Ujgurima, ujgurska populacija u toj zemlji neprekidno rapidno rasla.

Za poslednjih 40 godina, broj Ujgura u Sinđangu je povećan sa oko 5,5 miliona na više od 12 miliona. Tu vredi naglasiti još jednu veoma važnu činjenicu. Poput ostalih etničkih manjina, nad Ujgurima nikada nije primenjena kineska politika jednog deteta. Politika jednog deteta odnosila se isključivo na Hane, dakle etničke Kineze, najveću etničku grupu u zemlji.

Iako je broj skoro svih etničkih grupa u Kini u stagnaciji ili čak opadanju poslednjih godina, navedeno je nesporna činjenica i demantuje zapadni medijski i institucionalni narativ o „genocidu“ nad Ujgurima.

KINESKI ODGOVOR

Kina je na izazove terorizma i separatizma najpre odgovorila slamanjem terorističkih grupa na terenu, za koje se pokazalo da su bile u vezi sa Islamskom državom. Još jedan paradoks u ovoj priči predstavlja činjenica da su SAD u Gvantanamu držale dvadeset i dvoje ujgurskih islamista koji su se borili protiv američke vojske u Avganistanu, dakle ne u samim SAD.

U julu 2020. godine, Ujedinjene nacije su identifikovale hiljade ujgurskih boraca u redovima Islamske države u Siriji i Avganistanu. Dok su se neposredno nakon napada izvedenih 11. septembra 2001. godine SAD borile protiv terorizma, Kinu su držale za partnera i saveznika u toj borbi. Kada je nedugo potom Kina počela da se brani od terorizma, SAD su podržale ujgurske teroriste i separatiste kao borce za „slobodu“.

I sa SAD kao očiglednim saveznicima ujgurskih separatista, Kina je odnela pobedu nad teroristima na terenu. Nakon te pobede, Sinđang je prestao da bude neuralgična tačka preko koje zapadne sile na čelu sa SAD pokušavaju da destabilizuju Kinu (srodni pokušaji izvedeni su u Hongkongu, na Tibetu i još uvek traju na ostrvu Tajvan).

Kina je u međuvremenu uspostavila privremene edukacione i vaspitne centre u Sinđangu, koje je prozapadna propagandna mašinerija automatski klasifikovala kao koncentracione logore, a koji su u međuvremenu zatvoreni. Sinđang je postao važno turističko, poljoprivredno i trgovinsko čvorište Kine i inicijative „Pojas i put“, a životni standard ljudi koji žive u njemu naglo raste iz godine u godinu.

JESENjA BERBA UMESTO NASILjA I KRVI

Tu dolazimo do još jednog značajnog paradoksa: dok se u Sarajevu na zasedanju Svetskog ujgurskog kongresa govorilo o potrebi da se Sinđang otcepi od Kine, što samo po sebi generiše nasilje i prolivanje krvi, u samom Sinđangu trajala je mehanizovana jesenja berba pamuka i žetva jesenjih useva, uz upotrebu satelitskog sistema „Bejdou“ i veštačke inteligencije, za praćenje stanja i prinosa useva.

Svi ostali ekonomski pokazatelji i ostale činjenice takođe svedoče u korist kineskog ekonomskog razvoja i stabilnosti kineske države, sa njom i samog Sinđanga. Ove okolnosti uživaju većinsku podršku stanovništva u Sinđangu koje ne želi da ponovo postane plen geopolitičkih predatora

Ova okolnost možda najvernije odslikava vrednosnu razliku između kineskog civilizacijskog kruga u 21. veku i civilizacijskog kruga SAD kom pripada okruženje Srbije. Kina je u Sinđang proteklih godina uložila stotine milijardi juana. Izgrađeni su najsavremeniji putevi i železnice. Država podstiče poljoprivredu, privatnu inicijativu i razvoj tržišta, ali i radi na zaštiti netaknute prirode u tom delu Kine.

Desetine miliona turista svake godine putuju u Sinđang, gde se sada beleže stotine miliona noćenja. Ta činjenica ne ide baš u prilog tvrdnjama takozvanog Svetskog ujgurskog kongresa o Sinđangu kao velikom koncentracionom logoru za istrebljenje Ujgura.

Koliko brzo napreduje ekonomija Sinđanga, a sa njom i životni standard ljudi koji u njemu žive, a gde ujgurska zajednica, uzgred budi rečeno, ne predstavlja etničku većinu, govori podatak da je lane izvoz tog kineskog autonomnog regiona u pet susednih centralnoazijskih država (Sinđang geografski pripada Centralnoj Aziji) porastao 23,2 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Vrednost tog izvoza iznosila je za našu zemlju još uvek, a za BiH pogotovo, nedostižnih 246,57 milijardi juana (34,25 milijardi dolara).

Svi ostali ekonomski pokazatelji i ostale činjenice takođe svedoče u korist kineskog ekonomskog razvoja i stabilnosti kineske države, sa njom i samog Sinđanga. Ove okolnosti uživaju većinsku podršku stanovništva u Sinđangu koje ne želi da ponovo postane plen geopolitičkih predatora.

ŠTA JE TAKOZVANI SVETSKI UJGURSKI KONGRES POKUŠAO DA SAKRIJE U SARAJEVU?

Banjaluka je posredstvom svog javnog servisa, uoči početka zasedanja pomenutog kongresa ujgurskih ekstremista u Sarajevu, mudro objavila intervju sa otpravnikom poslova kineske ambasade koji je skup u Sarajevu, s pravom, nazvao antikineskim

Upravo je podrška u samom Sinđangu ono što nedostaje takozvanom Svetskom ujgurskom kongresu da bi zaista postao ujgurski, umesto što je, u stvari, (pro)američki. Da bi zabašurio tu činjenicu, takozvani Svetski ujgurski kongres je gostoprimstvo zatražio u Sarajevu koje sada svoj deo Federacije BiH, dakle potez Sarajevo – Tuzla – Zenica plus Bihać, ponovimo to, treba da uveri da su SAD, zaista, jedine i pritom iskreno zabrinute za dobrobit Ujgura udaljenih 6.000 kilometara od Baščaršije, kao i da je ta američka „briga“ sveta stvar svih Bošnjaka ovog sveta, a da istim tim SAD, zbog podrške satiranju Palestinaca, to isto Sarajevo ne sme da uputi ni slovo zvaničnog protesta.

Najveći dobitnik sarajevske epizode sa takozvanim Svetskim ujgurskim kongresom je, pogađate, Republika Srpska.

Banjaluka je posredstvom svog javnog servisa, uoči početka zasedanja pomenutog kongresa ujgurskih ekstremista u Sarajevu, mudro objavila intervju sa otpravnikom poslova kineske ambasade koji je skup u Sarajevu, s pravom, nazvao antikineskim. Ta okolnost dodatno učvršćuje poziciju koju je Republika Srpska, dakako kao deo BiH, uspela da izgradi u međunarodnim odnosima, a naročito u pogledu svoje sve intenzivnije saradnje sa NR Kinom i suštinskog poštovanja principa jedne Kine, ne samo onog formalno iskazanog, koji je jedino u Banjaluci izgleda nesporan.

(eagleeyeexplore.com)

 
Pošaljite komentar

Od istog autora

Ostali članci u rubrici

Anketa

Da li će, po vašem mišljenju, Rio Tinto otvoriti rudnik litijuma u dolini Jadra?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner