Вашингтонска провала беса због руско-кинеског вета

(The National Interest, 6.2.2012)

Русија и Кина доказали још једном оно што би Сједињене Државе већ требало да знају: униполарни тренутак Вашингтона је прошао

Амерички амбасадор при Уједињеним нацијама Сузан Рајс праскала је како је њена земља "згађена" због одлуке Русије и Кине да ставе вето на резолуцију Савета безбедности УН којом се осуђује насиље у Сирији и позива на хитан прекид тог крвопролића. Њихови поступци, додала је Рајсова, били су "срамни" и "неопростиви". Не само што би амбасадорки Рајс очигледно користила кратка дообука на тему језик дипломатије, него реакција Вашингтона такође одаје и узнемирујућу ароганцију на два нивоа.

Прво, амерички званичници изгледа верују да би чак и велике силе као што су Русија и Кина требало просто да се клањају Сједињеним Државама и усвоје све мере које Вашингтон и његови савезници желе о било којој теми, чак оне које могу бити у супротности са интересима Москве и Пекинга. То је увредљив став који изазива све већу иритацију и презир не само у тим престоницама, већ и на таквим местима као су Анкара, Бразилија и Њу Делхи. Неко мора да пренесе поруку Рајсовој и другим званичницима Обамине администрације - и великом делу америчке спољнополитичке заједнице – да је амерички "униполарни моменат" окончан и да су друге силе у међународном систему све мање вољне да прихватају диктате из Вашингтона. 

Друго, амерички лидери очито претпостављају да њихове руске и кинеске колеге имају озбиљне случајеве амнезије и, стога, не памте како су Сједињене Државе и њени НАТО савезници више пута експлоатисали и кривотворили претходне резолуције Савета безбедности УН у вези са другим ситуацијама. Виталиј Чуркин, руски амбасадор у УН, јасно је изнео сумње у вези са наговештајем да би чак и наизглед блага резолуција о насиљу у Сирији могла да се злораби за амбициозније политичке циљеве. Иако је осудио крвопролиће у Сирији, Чуркин је навео руску забринутост због намера о "промени режима" изражених од стране "утицајних чланова међународне заједнице."

С обзиром на раније поступке Сједињених Држава и партнера из НАТО, не би се могло рећи да је Чуркин параноичан. Врло је вероватно да се сетио резолуције Савета безбедности УН о Косову из 1999. године, коју су Москва и Пекинг невољно прихватили након неовлашћеног ваздушног рата НАТО против Србије, и како су Вашингтон и европске силе касније игнорисали одредбу која Косово изричито сматра и даље територијом Србије, иако под међународном управом. Уз флагрантно кршење те одредбе, Сједињене Државе и кључне земље НАТО заобишли су Савет безбедности УН, и признали једнострано проглашену независност Косова у фебруару 2008. Москва и Пекинг су се жестоко жалили да је акција западних сила била не само незаконита, већ је поставила ужасан међународни преседан који може изазвати проблеме многим земљама, укључујући Русију и Кину.    

Чуркин се вероватно подсетио и на новије епизоде где су Москва и Пекинг непромишљено прихватили резолуцију Савета безбедности УН којом су одобрени ограничени ваздушни напади у Либији, наводно ради заштите цивилног становништва. Мастило се једва било осушило на тој резолуцији а САД, Британија и Француска су опсежним ваздушним нападима помогли побуњеничке снаге које су се супротстављале режиму Моамера Гадафија. Другим речима, наводно хуманитарна мисија постала је цинични смоквин лист за НАТО стратегију промене режима у Либији.

Пошто су се опекли на овим и другим случајевима када су били пристали на УН иницијативе подржане од Сједињених Америчких Држава и њених савезника, није изненађујуће да ће Москва и Пекинг бити сумњичави и преопрезни чак и о наизглед безопасној резолуцији о окончању насиља у Сирији. Сигурно је да temperament tantrum[1] Сузане Рајс, као одговор на вето, неће ублажити њихове сумње у вези са америчким мотивима. Заправо, таква реакција ће вероватно додатно појачати опрезност Руса и Кинеза.

Тед Гален Карпентер је виши сарадник за студије одбране и спољне политике на Кејто институту

(Превод: НСПМ)

[1] Temper tantrums (лат.), напади беса, зацењивање. Прим.прев.