Велика европска миграциона криза

Велика европска миграциона криза указује на дубоке разлике које постоје унутар Европске уније, коју су европски федералисти дуго славили као модел за постнационалистичко и глобално држављанство. Све већи број држава чланица ЕУ, суочен са лавином миграната, одлучно поставља сопствене националне интересе изнад појмова о европској солидарности.

Мађарски парламент, на пример, одобрио је подизање масивне граничне ограде на граници са Србијом као део новог антимиграционог закона, који такође пооштрава правила за азил. Овај потез има за циљ да заустави улазак десетина хиљада миграната из Африке, Азије и Блиског истока у Мађарску која је постала кључна капија за илегалну имиграцију ка Европској унији.

Мађарски званичници кажу да су драстичне мере неопходне због неактивности ЕУ наспрам миграционе кризе, која је без преседана, са више од 150.000 имиграната који су прешли у Европу током првих шест месеци 2015. године. Више од 715.000 људи је затражило азил у ЕУ током последњих дванаест месеци.

Мађарски законодавци су 6. јула гласали у односу 151 на према 41 у корист грађења 4 метра високе ограде дуж 175 км дуге границе са Србијом. Ова мера има за циљ да пресече тзв. западну балканску руту, која представља главни копнени пут кроз источну Европу за мигранте који улазе у ЕУ из Турске, преко Грчке и Бугарске.

Више од 60 000 људи ушло је у Мађарску илегално током првих шест месеци 2015. године, што је скоро 900% више у односу на исти период 2014. године, према Фронтексу, Европској пограничној агенцији. Око 95% миграната који улазе у Мађарску углавном долазе из Авганистана, Ирака, Сирије, Сомалије и Косова – прелазећи из Србије, која за разлику од Мађарске, није члан ЕУ.

Мађарска је део шенгенске зоне ЕУ без пасошке контроле, што подразумева да, кад мигранти једном уђу у земљу, могу да слободно путују кроз већину осталог дела ЕУ, без даљих граничних контрола.

У 2014. години, Мађарска је примила више избеглица по глави становника него било која друга држава ЕУ, изузев Шведске. Иако већина миграната улазећи у Мађарску наставља пут даље, ка богатијим земљама Западне Европе, све већи број избеглица се одлучује да остане у Мађарској. Током прва три месеца 2015. године Мађарска је примила највећи број захтева за азил у односу на удео становништва од било које друге државе чланице ЕУ.

Мађарски министар спољних послова Петер Сијарто оправдао је потезе мађарске владе као неопходне да би се одбранила његова држава. „Мађарска влада се обавезала да брани Мађарску и мађарски народ од имиграционог притиска“, рекао је он. ,,Мађарска не може више себи да дозволи да чека. Наравно, надамо се да ће се постићи заједничко европско решење.”

Критичари кажу да одлука да се подигне ограда евоцира сећања на Хладни рат, када је Европа била подељена између Истока и Запада. „Ми смо тек недавно срушили зидове у Европи“, рекла је потпаролка ЕУ за миграције Наташа Бертод. „Не би требало да их поново градимо.“

Један неименовани европски дипломата изјавио је за лист Телеграф: „Ово је скандал. Мађарска, која је била прва комунистичка држава која је срушила Гвоздену завесу, сада подиже нову завесу на својој јужној граници.“

Мађарски премијер Виктор Орбан указао је на последице неспутане имиграције из муслиманских земаља. Говорећи на конференцији у част бившег немачког канцелара Хелмута Кола, који је недавно напунио 85 година, Орбан је упозорио да толики прилив миграната прети „лицу европске цивилизације“ које ,,никада неће бити какво је сада“. Он је додао – ,,нема повратка из мултикултуралне Европе, ни ка хришћанској Европи, нити ка свету националних култура.“

Мађарска није једина ЕУ држава која гради или учвршћује зидове и ограде да би држала мигранте изван својих граница. Бугарска је изградила 33 км дугачку и три метра високу ограду од бодљикаве жице дуж границе са својим југоисточним суседом Турском у настојању да ограничи прилив миграната из Сирије и других делова Блиског истока и Северне Африке. Министарство унутрашњих послова је такође распоредило више од хиљаду полицајаца да патролирају дуж границе са Турском.

Грчка је подигла 10,5 км дугачку и четири метра високу ограду од бодљикаве жице дуж дела своје границе са Турском. Говори се да је грчки зид одговоран за скретање миграционих путева ка суседној Бугарској и самим тим, за изградњу тамошњег зида.

Шпанија је утврдила ограде ка северноафричким енклавама Сеути и Мелили с обзиром на то да рекордан број миграната прескаче баријере из суседног Марока. Гранична полиција је регистровала више од 19.000 покушаја да се прескочи ограда у Мелили у 2014. години, 350% више у односу на 2013. годину, према Министарству унутрашњих послова. Скоро 7.500 миграната је успешно ушло у Сеуту и Мелилу у 2014. години, укључујући и 3.305 из Сирије.

Велика Британија поставља више од три километра безбедносне ограде ка тунелском пролазу луке Кале у северној Француској, покушавајући да заустави хиљаде илегалних миграната да провале у камионима границу на путу за Велику Британију. Тренутно, више од 3000 миграната се улогорило у Калеу и око луке у нади да ће доспети у Британију. Више од 39.000 тобожњих илегалних имиграната је спречено да пређе тунел у периоду од 12 месеци до априла, више него дупло у односу на претходну годину.

Чланице ЕУ спроводе друге ванредне мере да би зауставиле прилив имиграције. Аустрија је престала да обрађује захтеве за азил од 13. јуна, настојећи да земљу учини „мање привлачном” за мигранте у односу на друге земље ЕУ. Према речима аустријског министра унутрашњих послова Јохане Микл-Литнер, Беч јe зауставио ,,аустријски азилантски брзи воз”, при чему се захтеви обрађују просечно у року од четири месеца, брже него у било којој другој земљи ЕУ. Број захтева за аустријски азил порастао је за скоро 180% у првих пет месеци 2015. године, до бројке од 20.620 и био је на путу да достигне 70.000 до краја године.

Данска је 1. јула најавила да ће смањити накнаде за азиланте да би смањила број избеглица који долазе у земљу. Недавно се показало да су троје од четири избегла лица која су дошла у Данску почетком 2000-их десет година касније незапослени.

Француска и Италија су се спориле о томе ко је одговоран за стотине афричких миграната насуканих у Вентимиљији на граници Француске и Италије након што је француска полиција одбила да их пусти унутра. Француска је оптужила Италију за непоштовање тзв. Даблинске уредбе, закона који захтева да људи који траже уточиште у ЕУ то учине у првој европској земљи у коју су крочили. Италијански званичници су тврдили да мигранти виде Италију само као транзитну земљу.

Мађарска је 23. јуна суспендовала своје поштовање Даблинске уредбе која захтева од Мађарске да врати избеглице који су путовали кроз њу до других ЕУ држава.

У међувремену, Европска комисија, моћна бирократска рука ЕУ, најавила је 27. маја контроверзни „план пресељења“ који ће захтевати од држава чланица ЕУ да прихвате 40.000 сиријских и еритрејских азиланата из Италије и Грчке у наредне две године. Према додатном „плану дислокације“, треба распоредити 20.000 избеглица, углавном из Ирака и Сирије, који тренутно живе у камповима Блиског истока.

Предлог да се мигранти „деле“ међу земљама чланицама ЕУ има за циљ да се олакша растући терет Италији и Грчкој, државама које су се поред Мађарске и Шпаније, појавиле као главне капије за миграције у Европу.

Многи кажу да би одлуке о одобравању боравишних дозвола требало да се доносе на националном нивоу, као и да једностраним наметањем мигрантске квоте за земље чланице ЕУ, неизабране бирократе у Бриселу покушавају да приморају демократски изабране лидере Европе да се покоре њиховом диктату. Европски лидери на састанку у Луксембургу 9. јула нису могли да постигну консензус о предлогу квоте. Покушаће поново.

Аустрија, Немачка и Шведска, које заједно имају највећи удео избеглица, заједно са Италијом и Грчком, залажу се за план са квотама. Белгија, Француска, Шпанија и земље Источне Европе и Балтика су против. Велика Британија, Данска и Ирска су изузете од плана.

Мађарски премијер Орбан сажео је то на овај начин: „Предлог на столу Европске комисије је апсурдан, на граници лудила. Квоте ће само довести још људи у Европу. То је подстицај за трговце људима и једноставно ће поручити људима: да, покушајте да пређете Медитеран по сваку цену.“

Превео са енглеског: Небојша Вуковић

Извор: http://www.gatestoneinstitute.org/6146/europe-migration