Верски екстремизам је чист сатанизам који нема везе са исламом - кримски Татари могу бити мост између Русије и Турске

Од почетка украјинске кризе и изјашњавања грађана Крима о прикључењу Руској Федерацији многи западни медији су спекулисали како ће се то одразити на татарску националну мањину која насељава  југо-западни део овог полуострва. На изненађење многих, испоставило се и да међу муслиманским становништвом на Криму има проруски орјентисаних активиста који нису благонаклоно гледали на дешавања у Кијеву и насилно преузимање власти.

У интервјуу за НСПМ, Васви Абдураимов, председник проруске организације кримских Татара „Милиј Фирка“ говори о историји свог народа

Да ли нам можете рећи нешто о себи, татарској историји, коренима и утицајима?

- Организација „Милиј Фирка“ („Народна странка“ - кримско-тартарски) је основана на Криму 2006 као одговор на агресивну националистичку политику у Украјини, која је проблем етничког питања кримских Тартара ставила у други план. Постојала је званична државна политика убрзане асимилације нашег народа кроз његову дисолуцију преко целе територије Украјине, што је требало да се уради преко структуре зване „Курутлај Мелџиса“.

База идеолигије „Милиј Фирке“ је доктрина Исмаила Гаспринског о словенско-турском јединству на отвореном простору Евроазије, као предуслову за развој руског и турског света, односно њихових народа унутар јединственог друштвено-културног простора. Данас је наша организација коначно јавно регистрована по закону, и ја имам ту част да будем председник њеног главног одбора, као и да представљам организацију на свим нивоима.

У многим западним медијима могли смо да чујемо доста тога о Мустафи Џемилеву и о његовој организацији „Мелџис“, која је форсирала причу о наводној репресији надкримским Тартарима. Да ли Мустафа Џемилев заиста представља ваш народ? Колики део популације га подржава?

- То није никакво чудо. Уосталом, о коме би другом западни медији писали, ако не о главним инструментима евроатлантизма у заједници кримских Тартара? Ниједан смртник никада неможе бити гласник читавог народа. Тако је увек било, једини представник свих нас је онај изнад нас на небу.

Што се тиче подршке коју Мустафа Џемилев има међу кримским Тартарима, ускоро ће она бити ограничена на ужу родбину и на оне којима даје део новца које добија од влада Запада и њихових невладиних организација. У украјинском Криму Мустафа Џемилев је био добродошао, али у овом руском, више није.

Председник Русије Владимир Путин потписао је декрет о рехабилитацији кримских Тартара и осталих мањина које су биле жртве у време Стаљинове владавине. Какав је Ваш однос према том декрету? Представља ли то добар корак ка побољшању стања националних мањина у Руској Федерацији у смислу покушаја да се исправи историјска неправда, или је то само још један пропагандни потез како неки тврде?

- Декрет Владимира Путина је ставио тачку на проблем рехабилитације наше националне заједнице, као и представника других мањина које су пропатиле у време Стаљина. Сада је створена неопходна правна база за решење проблема народа који су били дискриминисани  у прошлости. Додуше, остаје да се поради на практичној примени донетих одредби.

Што се мене лично тиче, ја сам убеђен да је решење питања кримских Тартара у интересу Руске Федерације и да је у циљу јачања утицаја геополитичког пројекта Евроазијске уније, као алтернативи евроатланској тежњи ка њиховом униполарном свету.

Постоји проблем исламизма међу неким припадницима заједнице кримских Тартара. У чијем је то интересу да се ради против традиционалног Ислама који је одавно присутан на Криму,  и да се шире јеретичка уверења попут вехабизма? Постоје ли нека званична тела иза тога?

- Проблем међународног екстремизма и тероризма је претња целом човечанству, а ови феномени се често појављују у верској форми. Али, ту се ради о чистом сатанизму који нема везе ни са једном монотеистичком религијом.

У муслиманским заједницима мизантропске идеје се негују унутар поменутих секти и групица, а нажалост Крим ту није изузетак, и међу нама постоје они који су заражени тим опасним вирусом. Међутим, практично их није ни остало пуно на Криму, јер су сви отишлу у Украјину како би били искоришћени за борбу против Русије и Крима, па у суштини, и против самих кримских Тартара.

Као кримски Тартарин имате добро мишљење о Турској. Какво је Ваше мишљење о идеји да заједница кримских Тартара служи као мост између Русије и Турске?

- Турска је посебна веза ка Турском свету, земља на граници западне цивилизације, арапског света и Русије. Какав ће курс развоја односа заузети Ердоган и његови људи у много аспеката зависи од будуће поделе карата у светским оквирима, међутим, без обзира на све то, Турска је ипак више Исток, него што је Запад. Ближа интеграција модерне Турске са Истоком и Русијом је по мени, много природнији пут него уништеље традиционалних вредности и духовности зарад приближавања „црној рупи“ коју стварају болести са Запада.

У том смислу, ми, као кримски Тартари, смо спремни да постанемо нека врста „бакље“ за Турску (ако могу тако да кажем), која би показала пут ка заједници великог турског света са Русијом.

(Теша Тешановић – НСПМ)