Zaoštravanje odnosa Moskve i Vašingtona – da li je ,,resetovanje’’ zaboravljeno?

Između Moskve i Vašingtona ponovo su iskrsle varnice. Ovog puta, kako procenjuju analitičari, možda i najozbiljnije od ,,resetovanja’’ koje su tako pompezno objavili predsednici Medvedev i Obama pre nekoliko godina, najavljujući novu etapu u odnosima između dve zemlje i njihovo otpočinjanje ,,od čistog lista’’. O takvom, nepovoljnom razvoju prilika govori izjava predsednika Rusije Dmitrija Medvedeva povodom situacije stvorene oko izgradnje američkog sistema protivraketne odbrane u Evropi.

Očigledno da je postojao ozbiljan razlog da Medvedev da takvu izjavu. Osim toga, to je bilo obraćanje ruskog predsednika narodu, a ne nekakva kovencionalna izjava data na nekom skupu ili u intervju nekom mediju.

Reči Medvedeva na samom početku izjave: ,,Uvaženi građani Rusije’’ govore da je ruski predsednik imao razloga i potrebu da se obrati baš građanima zemlje i objasni im sa kakvim je izazovima ona suočena ako se realizuju planovi Vašingtona i NATO pakta. To se može tumačiti i kao nastojanje da Kremlj dobije podršku čitavog naroda oko protivmera koje bi Moskva morala preduzeti.

Medvedev je u svojoj izjavi naglasio da je čitava priča oko sistema protivraketne odbrane složena. A kada je predsednik SAD Barak Obama septembra 2009. nagovestio preispitivanje planova svog prethodnika Buša o postavljanju sistema, Moskva je to pozdravila. Takva odluka je bila razumna i omogućila je potpisivanje Ugovora o smanjenju strateškog nuklearnog ofanzivnog naoružanja.

Ruski predsednik primećuje da su SAD zatim počele da realizuju novi protivraketni plan, dobivši naziv ,,poetapni’’. Upravo to izazvalo je našu zabrinutost, kaže Medvedev. Stvar je u tome što u perspektivi on predviđa razmeštanje odgovarajućeg potencijala rakerta i drugih protivraketnih sredstava u blizini granica Rusije.

Moskva je prošle godine na samitu Rusija–NATO u Lisabonu inicirala izgradnju zajedničkog sistema protivraketne odbrane, izgrađenog po sistemu sektora, kada bi svaka strana odgovarala za određeni sektor. Moskva je želela da se postigne najvažnije, a to najvažnije je da Evropi nisu potrebne nove podele, nova razgraničenja, već jedinstven parametar bezbednosti sa jednakim pravnim učešćem ruske strane. Nažalost, SA,D a zatim i druge zemlje NATO pakta nisu pokazale zainteresovanost za ovakve stavove. Oni i dalje uporno ponavljaju da sistem protivraketne odbrane nije usmeren protiv Rusije. ,,To nije protiv vas, ne uzbuđujte se’’, kažu u horu zapadni saveznici.

Tako kažu ljudi na zapadu koji su u izvršnoj vlasti. A oni u zakonodavnoj, primećuje u svojoj izjavi Medvedev, direktno kažu: ,,Imajte na umu, to je protiv vas’’. A kada mi, odnosno Rusija, zatražimo da se na papiru zapiše nedvosmislena i pravna obaveza i garancija da sistem nije uperen protiv Rusije, sledi odlucno odbijanje.

Medvedev dalje kaže da se Moskva ne može saglasiti sa učešćem u programu koji bi u relativno kratkom vremenu - za pet, šest ili osam godina oslabio ruski potencijal odbrane. A upravo takav sistem je počeo da se realizuje. I, nažalost, realizacija ide sve bržim tempom u Poljskoj, Turskoj, Rumuniji, Španiji. I nas žele da stave pred svršen čin.

Ruski predsednik u svojoj izjavi navodi da će se dijalog sa SAD nastaviti i ako partneri pošteno i odgovorno prihvate ruske zakonite interese i interese u oblasti bezbednosti, mi se možemo i dogovoriti. Ali ako nam predlože da ,,sarađujemo’’ ili, da budem otvoren, da radimo protiv naših sopstvenih interesa, nikakvog dogovora ne može biti. Mi ćemo tada davati drugačije odgovore i naša dejstva će biti usaglašena sa realnim razvojem događaja.

Medvedev u svojoj izjavi dalje kaže da je dao nalog Ministarstvu odbrane da bez odlaganja uvede u borbenu spremnost radiolokacionu stanicu sistema za upozorenje o raketnim napadima u Kalinjingradu. Dalje, u okviru izgradnje sistema vazdušno-kosmičke odbrane biće pojačano ,,pokrivanje’’ objekata strateških nuklearnih snaga. Strateške balističke rakete koje se uvode u naoružanje raketnih jedinica strateškog značaja i vojne flote, biće snabdevene perspektivnim kompleksima za preodolevanje sistema protivraketne odbrane i novim visokoefektivnim borbenim blokovima. To su samo neke od protivmera koje pominje Medvedev.

Ruski predsednik je izjavio da pri nepovoljnom razvoju situacije, Rusija će uzeti sebi pravo da odustane od daljih koraka u oblasti razoružanja. Osim toga, mogu se pojaviti osnovani razlozi za izlazak Rusije iz Dogovora o smanjenju nuklearnog naoružanja. Taj ugovor je, inače, bio simbol ,,resetovanja’’ rusko-američkih odnosa. Na zapadu i jugu zemlje mogu biti postavljeni savremeni udarni sistemi naoružanja, koji bi obezbeđivali uništavanje evropskog sistema protivraketne odbrane.

Medvedev je još jednom istakao da Moskva ne zatvara vrata za nastavak dijaloga sa SAD i NATO paktom o sistemu protivraketne odbrane, niti za saradnju u toj oblasti. Naprotiv, mi smo na to spremni, kaže Medvedev. Računamo na razuman i konstruktivan prilaz od strane naših zapadnih partnera – zaključio je Dmitrij Medvedev svoje obraćanje građanima Rusije.

Ova izjava naišla je, razumljivo, na mnoga reagovanja, kako na zapadu, tako i u ruskoj prestonici.

Koliko je poznato, na rusko upozorenje prvi je reagovao američki Beli dom. Zvanični predstavnik saveta nacionalne bezbednosti Tomi Vimer izjavio je da ,,pozicija Rusije neće sprečiti planove SAD u izgradnji sistema protivraketne odbrane. ,,Sistem PRO u Evropi ne ugrožava i ne može ugroziti stratešku bezbednost Rusije’’, izjavio je Vimer.

U Moskvi se uočava da je ovom izjavom Beli dom faktički ponovio fraze koje su se mnogo puta do sada čule iz usta američkih zvaničnika. Vašington je i ranije govorio da ništa neće uticati na njegovu nameru da u Evropi razmesti sistem PRO. I ranije su američki zvaničnici izjavljivali da sistem protivraketne odbrane ne ugrožava Rusiju, ali su odbijali da Moskvi daju i pismene pravne garancije.

Izjava Medvedeva izazvala je reagovanja i među američkim konzervativcima koji u izjavi Medvedeva vide ,,dokaz opasnosti od Rusije koja ne želi da se razoruža’’. Senator-republikanac DŽon Mekkejn izrazio je mišljenje da će se posle izjave Medvedeva odnosi SAD i Rusije pogoršati. Analitičari u Moskvi podsećaju da je ovaj američki senator poznat po antiruskoj orijentaciji. On stalno poziva administraciju SAD da odustane od koraka ka približavanju sa Rusijom i uveren je da Rusija predstavlja opasnost za Ameriku.

Reagovali su i neki funkcioneri NATO pakta. Moskovski mediji prenose izjavu generalnog sekretara alijanse Rasmunsena koji kaže da je ,,duboko razočaravjuće’’ to što Rusija, kao odgovor na postavljanje sitema protivrakentne odbrane, namerava da blizu granica NATO postavi rakete. ,,To podseća na prošlost i ne odgovara strateškim odnosima između NATO i Rusije“, kaže Rasmunsen.

Ruski komentari i ocene su, naravno sasvim drugačiji, potvrđuju opravdanost zabrinutosti Moskve i podržavaju izjavu Medvedeva.

Doktor vojnih nauka Aleksandar Zajcev smatra da je odgovor Rusije na izgradnju sistema PRO ,,minimum koji sebi možemo dozvoliti da ne bismo dalje pogoršavali situaciju’’. On je izjavu Medvedeva ocenio kao ,,ozbiljan signal Americi’’ koja ne uvažava zabrinutost Rusije. Do kompromisa je teško doći, ali ga treba tražiti, inače ćemo ponovo ući u hladni rat, smatra Zajcev.

On ne smatra da počinje nova trka u naoružanju. Rusija će biti prinuđena da traži adekvatne protivmere. Ona je te mere u stvari već našla. Mi imamo sisteme koji su sposobni da preodolevaju svaki sistem PRO. Imam u vidu nove raketne sisteme koji su sposobni da manevrišu po visini i po pravcu kretanja i koji su neuhvatljivi za američke kompjutere i radare. Treba ih samo izgraditi u većem broju, smatra Zajcev.

Ruski vojni stručnjak je mišljenja da je rusko-američko ,,resetovanje’’ ugroženo i da se sada poništavaju i pozitivna dostignuća u oblasti smanjenja nuklearnih snaga. Po njegovom mišljenju, odbijanje da se daju pismene garancije da sistem PRO nije usmereno protiv Rusije i predstavlja sasvim jasan znak da jeste usmeren protiv naše zemlje. Rusija ne može ostati bez adekvatnog odgovora a to je svojom izjavom upravo učinio Medvedev, zaključuje Zajcev.

Imam na uvid i neke druge komentare koji su oštriji, u nekim delovima kontroverzniji, ali u svakom slučaju prilično uznemiravajući. U njima, na primer, čitam sledeći zaključak: Sa resetovanjem je završeno. Situacija se zaoštrava i Rusiji je vrlo važno da jasno kaže da je njeno rukovodstvo dovoljno jako da bi, odbijajući uslovljavanja, oštro odgovorilo na povećanje opasnosti.

Spoljnopolitička analitičarka Natalija Sjerova kaže da je situacija u svetu dosta ozbiljna. Stvar nije samo u tome što je Amerika počela novu etapu realizacije projekta PRO, uključujući u to Poljsku, Rumuniju, Tursku i Španiju.

Postoji takođe veliki radiolokacioni sistem na zapadnoj obali SAD, na Grenlandu, u Avganistanu, na Aljasci, postoje takođe nove vojne baze na Kosovu, u Bugarskoj i Rumuniji. Postoji projekat izgradnje radiolokacionih baza na objektima na moru i na raketama-nosačima. Bila su saopštenja o sličnim platformama u Beringovom moru i Severnom ledenom okeanu. Vojni brodovi, snabdeveni protivraketnim sistemima, sprovode manevre u Sredozemnom moru. Prošlog leta američka krstarica ,,Monterej’’, snabdevena protivraketnim kompleksom ,,Idžis’’, zalazila je u Crno more.

Uz takav tempo američke ekspanzije Rusija će se vrlo brzo naći izolovana, opkoljena. Njeni resursi nuklearnog neutralisanja biće paralizovani i njoj će moći da se postavljaju svakakvi zahtevi uz pretnju opšteg napada uz korišćenje svih vidova naoružanja. U takvoj situaciji razgovori o očuvanju nuklearnog pariteta bi izgubili svaki smisao – smatra ruska analitičarka.

Posle toga šta se desilo sa Libijom, posle prljavih igara oko Bahreina, Sirije i Irana, na fonu bestidnog cinizma američkih i evropskih političara, uopšte nije jasno o čemu se sa njima Rusija može dogovarati i zašto je to potrebno. Da bi bili prevareni? Sredozemno more je već pretvoreno u ,,jezero NATO’’, a Crno u jedan od zaliva. A takva tendencija će se nastaviti na svim morima i okeanima.

Komentarišući izjavu Medvedeva, pesimisti razmišljaju o neizbežnom ratu, upoređujući sadašnju situaciju sa onom koja je prethodila Drugom svetskom ratu: sa drskošću agresora, kapitulanstvom oponenata i potpunom impotencijom međunarodnih institucija: tada Ligom naroda, a sada UN. Optimisti pak nalaze paralelu sa hladnim ratom. U svakom slučaju, ništa dobro se ne može očekivati, procenjuje ruska analitičarka.

U Moskvi se primećuje da su Amerikanci u početku rekli da će ,,pažljivo izučiti’’ izjavu Medvedeva. I, analizirajući izjavu i razdvojivši pafos od realne sadržine, oni su, po mišljenju Sjerove, došli do zaključka da ta izjava liči na ,,trideset i treće kinesko upozorenje’’. I tada je predstavnik Saveta za nacionalnu bezbednost Tomi Vitor izneo stav Vašingtona da ,,mi nikoga ne ugrožavamo’’ i ,,ne nameravamo da menjamo naše planove’’. Drugim rečima, neka Moskva govori što god hoće, a mi ćemo da radimo svoj posao.

U svakom slučaju, sa ,,resetovanjem’’ u sadašnjem vidu je završeno. Situacija se zaoštrava i u takvoj situaciji za Rusiju je veoma važno da obznani da je njeno rukovodstvo dovoljno snažno da odbaci licemerne uslove i oštro odgovori na narastanje opasnosti. A u taktičkom smislu, kako to smatra već pomenuta analitičarka, u istoj je meri važno da bi, vrativši se u Kremlj, Putin mogao da počne ,,sa čistoga lista’’ u svojstvu ,,dobrog naslednika’’.

Sa svoje strane, dodao bih jednu opasku. U vreme dok je diskusija oko ,,resetovanja’’ bila u modi, sedeo sam u jednom moskovskom kafeu sa ruskim poznanikom, takođe iskusnim spoljnopolitičkim novinarom. ,,Od ,,resetovanja’’ nema ništa, rekao mi je. Zapamti to, druškane moj. Prema nama nikada neće biti iskreni i mi ćemo im uvek biti kost u grlu’’. Nisam mu oponirao.

Moj ruski druškan bio je, očigledno, vidovit.