Savremeni svet | |||
Zašto se Ukrajina ograđuje od ubistva Zaharčenka? |
nedelja, 09. septembar 2018. | |
Iako je istraga o ubistvu lidera DNR-a tek počela, mnogi već iznose najočigledniju verziju zločina. Taj teroristički čin organizovan je u Kijevu, kažu eksperti, i čak imenuju konkretni deo oružanih snaga Ukrajine, koji se bavi takvim dejstvima. Zašto, ipak, Ukrajina odbija da prizna likvidaciju „lidera terorista iz Donjecke narodne republike“? Rukovodilac službe za operativne informacije i međunarodne veze FSB-a Sergej Beseda, u ponedeljak je okrivio ukrajinske službe za pogibiju čelnika DNR-a Aleksandra Zaharčenka.
„Mislimo da je to tako izazvano“, izjavio je on. Pri tome, on je naglasio, da će FSB pomoći u vođenju istrage, dodavši da specijalisti resora već rade na „terenu“. U ruskom MIP-u takođe su obećali da će Moskva pomoći u istrazi. Ako se verzija o učestvovanju Ukrajine potvrdi, sumnja će da padne, najpre, na samostalni 8. puk Snaga za specijalne operacije (SSO) Glavne obaveštajne uprave ministarstva odbrane Ukrajine. On vuče korene od 8. samostalne brigade specijalne namene OS SSSR-a, koja se proslavila u borbama u Avganistanu. U njen delokrug su spadale obaveštajno-diverzantske operacije u pozadini neprijatelja, kao i likvidacije komandnog sastava protivnika. Jedinicom komanduje pukovnik Oleg Nečajev. Tom puku, tačnije, načelniku njegovog obaveštajnog dela Pavlu Balovu, pripisuju se ubistva Motorole i Givija. Puk se nekada naziva „Hmeljnicki specnaz“ po mestu stalnog boravka u gradu Hmeljnicki. Ipak, za sada, u ministarstvu odbrane Ukrajine sve negiraju. Šef ovog resora Sergej Poltorak kojem se potčinjava SSO, izjavio je u razgovoru sa ruskim imitatorom koji se predstavio kao Porošenko, da ništa ne zna o organizaciji ubistva Zaharčenka (02.09. poznati ruski imitatori su nazvali telefonom Poltoraka, prethodno dobro savladavši stil neformalnog govora ukrajinskog predsednika, i audio zapis postavili na Youtube, prim. prevodioca). „Ja ne znam ko je šta radio po Donjecku. Ako imate u vidu da sam ja danas razgovarao sa svima. Ne znam o čemu Vi govorite“. Uostalom, nije moguće isključiti ni to, da je Poltorak odmah dokučio da komunicira sa imitatorima, i odlučio da im se prilagodi, pojačavši verziju o nesudelovanju svog specnaza. Šef Službe bezbednosti Ukrajine (SBU) Vasilij Gricak ranije je takođe negirao učešće svog resora u eksploziji u Donjecku. Gricak je izneo drugačije verzije. Prema prvoj, krive su same ruske specijalne službe koje, prema njegovim rečima, vrše „čistku“ onih koji su nekada učestvovali u stvaranju samoproglašenih republika. Gricakova druga pretpostavka – Zaharčenka su uklonili konkurenti iz samog Donjecka, nezadovoljni raspodelom kriminalnog biznisa. Rukovodilac fonda „Ukrajinska politika“ i član saveta predsednika Ukrajine Konstantin Bondarenko, takođe je izjavio, da SSO nije ubila Zaharčenka. „Uz svo uvažavanje ukrajinskih specijalnih službi, sumnjam da su one sposobne da pripreme izviđačko-diverzantsku grupu koja bi mogla da tako filigranski, virtuozno izvrši takvu operaciju. Da je u pitanju bilo dizanje u vazduh automobila ili pucanj iz snajpera, još bih i mogao da poverujem. Ali, za tako složen posao, ne mogu“, izjavio je kijevski politikolog. Po njemu, Ukrajina i kada bi iz marketinških razloga htela da preuzme na sebe ovaj teroristički čin, onda bi se čak i na Zapadu on ocenio kao otvoreno kršenje dogovora iz Minska. „Postoje obaveze pred američkim partnerima. Jasno je, bez njihove saglasnosti, Kijev ne može da sprovodi takve napade“, izjavio je Bondarenko listu Vzglяd. „Zamislite da u Vašingtonu i Briselu ništa ne znaju o pripremi takve operacije, i onda ih Kijev stavi pred svršeni čin. Normalno, da će se takvo ponašanje shvatiti kao samovolja“. Izvor koji je blizak rukovodstvu nekadašnje Partije regiona izneo je listu Vzglяd drugačiju verziju. Po njemu, određeni interes za uklanjanje Zaharčenka mogao je da ima tzv. starodonjecki klan – biznismeni i poslanici koji su do 2014. godine, kontrolisali Donjecku oblast. Smatra se da su oni izgubili znatan deo svojih poslova i kapitala, ali da se nisu pomirili sa tim i da su sve do sada pokušavali da se revanširaju tzv. mladodonjeckom klanu, čiji je jedan od predstavnika bio i sam Zaharčenko. Pristalice te verzije ukazuju na činjenicu, da je posle atentata, v.d. predsednika postao Dmitrij Trapeznjikov koji je ranije bio funkcioner FK Šahtjor, koji još uvek pripada oligarhu Rinatu Ahmetovu. U ukrajinskoj štampi, u svojstvu mogućeg naručioca ubistva, figurira i nekadašnji saborac Zaharčenka, šef televizijske stanice „Oplot TV“ Aleksandar Bobkov. On je, verovatno, jedini iz sadašnjeg rukovodstva DNR-a, ko je do prevrata u Kijevu pripadao političkoj eliti – bio je poslanik u Vrhovnoj Radi Ukrajine ispred Partije regiona, dok se sada može uslovno uvrstiti u mladodonjecki klan. Upravo je on, smatra se, finansirao stvaranje pokreta „Oplot“ (kulturno-sportska organizacija iz Harkova koja je znatno doprinela stvaranju Donjecke republike, prim. prevodioca). Posle pogibije Zaharčenka, Bobkov je svrstan u one koji bi teoretski mogli da budu novi vođa DNR-a. U medijima Ukrajine, ovih dana, upravo preovlađuju verzije po kojima su Zaharčenka ubili ,,njegovi“. Po svoj prilici, čini se, da te verzije više idu na ruku kijevskim političarima, nego da se jednostavno pripadnicima vlastitih SSO pripiše još jedan uspeh u lovu na glavešine. Očigledno je, da je verzija o sudelovanju ruskih specijalnih službi ili suparnika iz drugih donjeckih klanova kadra da izazove jako previranje u rukovodstvu Donbasa, što se očigledno odražava na upravljivost teritorijom i autoritet lidera koji su ostali u životu. „Navedite mi makar jedan slučaj kada bi država izvršila teroristički čin i to priznala“? retorički se pita u razgovoru za list Vzglяd doktor pravnih nauka, rezervni pukovnik FSB-a, i bivši zamenik načelnika rostovske uprave FSB-a Sergej Voroncov. On nije iznenađen time što se Kijev distancira od atentata. „Kao i uvek, okrivljuju samu Rusiju“, kaže on. Ali, princip starorimskog prava – „kome ide u prilog“ – nije ukinut. Voroncov ne vidi nikakve principijelne razloge da se podozreva u „prste Moskve“. „Zašto bi sama Moskva slabila proruske snage“? – pita se on. „I još, Moskva se ne meša u stvari DNR-a, to je druga teritorija“. Jedina država koja često, mada ne uvek, priznaje učešće u likvidacijama u inostranstvu, jesu SAD. Tako je predsednik Barak Obama otvoreno izjavio, da su američke specijalne jedinice ubile Osamu Bin Ladena na teritoriji Pakistana, bez odobrenja vlasti te države. Izrael, principijelno, ne preuzima na sebe odgovornost za akcije takve vrste. Mosad se odriče svoji agenata koji su hapšeni u inostranstvu zbog ubistva Palestinaca. Ali, pri tome, Izrael čini sve da se ti ljudi vrate u otadžbinu. Tokom rata sa separatistima, ruski bezbednjaci su sa ponosom saopštavali o likvidaciji glavešina poput DŽohara Dudajeva ili Aslana Mashadova. Ipak, za likvidacije koje su počinjene u inostranstvu, Rusija takođe nije nikada preuzimala na sebe odgovornost. Na primer, za atentat na trećeg lidera separatista Zelimhana Jandarbijeva, koji se desio u Kataru 2004. godine. Uostalom, SSO nije imao nikakvih pravnih osnova da likvidira lidere Donbasa. Uprkos onome što se svakodnevno sluša iz usta kijevskih političara, ni Zaharčenko, ni drugi njegovi saborci nisu bili osuđivani. Istina, protiv Zaharčenka je pokrenut krivični postupak za stvaranje terorističke organizacije kakvom se smatra bataljon „Oplot“, ali do suda to nije došlo. I rejonski sud u gradu Sumiju, tokom jednog procesa u aprilu 2016. godine, ukazao je da se DNR i LNR ne mogu smatrati terorističkim organizacijama. Preveo sa ruskog: Nebojša Vuković Izvor: https://vz.ru/world/2018/9/4/940195.html |