недеља, 13. октобар 2019.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Србија и Црна Гора

Лекције

PDF Штампа Ел. пошта
Драгана Матовић   
среда, 08. октобар 2008.
Заборавила сам пуно тога из историје. Памтим оно што су ми највише понављали. Запамтила сам, на пример, да је црногорски књаз Никола пре 141 годину написао црногорску химну у којој је певао:

Онамо, ’намо... да виђу Призрен!
Та то је моје – дома ћу доћ’!
Старина мила тамо ме зове,
ту морам једном оружан поћ’.

Сећам се и да су нас учили да је исти Никола, тада црногорски краљ, пре 94 године написао проглас у коме је, позивајући Црногорце у рат за одбрану Србије, рекао: „Аустрија је објавила рат нашој драгој Србији, објавила га је нама”. И такве ствари.

А јуче сам баш пробала да се сетим када смо једни друге издавали. Признајем, имам рупе у градиву. Кампањски покушај да се подсетим свих српско-црногорских издаја и сукоба такав је да се не бих јавно брукала наводећи их. Тек, између оних лекција које су ми утувили у главу било је доста и оног градива које би ми сада можда користило.

Како било да било, тек пре пет дана црногорски парламент усвојио је Резолуцију којом се најављује признавање независности Косова, а црногорски премијер Мило Ђукановић је те ноћи Србима поручио да је „трагикомично да председник Србије не може да стане на тле Косова”. Још рече да „носи у души многе делове свијета, али му не пада на памет да су то делови Црне Горе”. Зато што, ваљда, сматра да је Косово српско онолико колико су и Девичанска Острва црногорска. А онда је и „одбранио” своје виђење ствари, па додао: „Немојте се ви стидети за мене”.

Када су видели да се на стид код Ђукановића не може „ударати” званични Београд је поручио Подгорици да је „то нож у леђа” Србији, а београдска чаршија да прети црногорском премијеру да неће више моћи да крочи у Србију ни онолико колико може српски председник на Косово. Неки су, брже-боље, набројали да је и српски председник на Косову био чак два пута. Као да би Косово било мање српско све и да није.

Али, суштина ове лекције није у томе. Суштина лекције коју нас преслишава Ђукановић је у ономе што је речено о Црној Гори, а не о Србији.

А речено је (изјавио је то црногорски председник Филип Вујановић, доводећи у директну везу најављену кандидатуру Црне Горе за чланство у Европској унији са изјашњавањем о статусу Косова) да „признавање Косова за чланице ЕУ није услов останка у Унији”, али за оне које то нису јесте „очигледан услов”.

На истом „часу” добили смо још једну лекцију и то од високог представника ЕУ на Косову Питера Фејта, који је рекао „да је потребно Србији јасно ставити до знања да не може да напредује у европским интеграцијама „ако настави да ствара проблеме за успостављање мисије Европске уније (Еулекс)”.

Пажљив ученик са малим предзнањем сада би упитао (под условом да га не понесу историјски „фолклор” и братска патетика) како то да је улазак у ЕУ за Црну Гору повезан са признавањем Косова, а за Србију то није, како су нас до сада уверавали?

Јесте ли били на часу на коме се то предавало?

Политика
[објављено: 07/10/2008]
 
 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, до краја 2019. бити постигнут споразум Београда и Приштине?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер