Otvoreno pismo crnogorskoj javnosti

Draga braćo, poštovane kolege, prijatelji i „ostali“,

Čuo sam da je to standardan postupak u ovim i sličnim stvarima. Najpre ignorancija, pa diskreditacija i na kraju – eliminacija. Sudeći po reakcijama na poslednje istraživanje „Nove srpske političke misli“, čini se da se ja trenutno nalazim negde između druge i treće faze. Najpre je bila tišina. Pa su onda, kada je bilo jasno da ignorisanje nije uspelo, zakevtale medijske sluge i kučići. A potom se, kao što je red, javio i gazda, to jest, gospoda(r) iz DPS-a.

I šta ja sada da radim. Da se kunem kako uopšte ne poznajem gospodina Milana Kneževića – koji mi, navodno, kako stoji u saopštenju DPS-a, „saopštava rezultate“ koje ja posle objavljujem? Ili da sizifovski objašnjavam „Informeru“, Pinku i „Dnevnim novinama“ kako se nipošto nisam „odrekao“ onog septembarskog istraživanja (koje se, uzgred rečeno, pokazalo izuzetno tačnim, pogotovo kada je reč o „konfliktnom potencijalu“ i stepenu nepoverenja u institucije). Već sam samo rekao da ga nije radio moj tim, za razliku od ovog poslednjeg, koje jeste i iza kojeg stojim u potpunosti. Pri čemu su rezultati ovog poslednjeg i onog septembarskog veoma slični. 

1. Možda jesmo dve države, ali nam nad glavom sedi ista ekipa – ja im smetam i ovde i tamo

Izvinjavam se svima onima koji su naše rezultate i komentare korektno i objektivno preneli. Ovde je reč o onim drugima. Naša konferencija u Podgorici je bila uredno najavljena. Sedeo sam u Pres centru skoro puna dva sata i stajao na raspolaganju da odgovorim na svako eventualno pitanje. Ali ne. Udarili su tek kada sam otišao. Mučki, iz potaje, kao hijene. Bez prava i mogućnosti da odgovorim. Nije to lepo. Nije muški. A da ne kažem koliko nije srpski i nije crnogorski. Ali, nažalost, ima to dosta veze sa jednim malignim fenomenom koji je u poslednje vreme zacario i u Srbiji i u Crnoj Gori. A naročito ima veze sa jednom neobičnom medijsko-političkom pojavom koja je u regionu poznata kao „odojče“, da ne kažem „beba“, i za kojom ostaje prepoznatljiv, žućkasti i sluzav trag. U svakom slučaju, ovo „odojče“ ima dve igračke, jedne tzv. „novine“ i jednu šarenu televiziju i – bez obzira što nije mnogo umiljato, niti mlado – ima dve ovce koje sisa, jednu u Beogradu i jednu u Podgorici.

Možda jesmo dve države i dva naroda  (mada bi se o ovom drugom dalo raspravljati), ali nam, bez sumnje, i jednima i drugima na glavi sedi ista ekipa. Pri čemu je gotovo tragikomično što ta jedna te ista družina u Srbiji divlje tabloidno „patriotiše“, „srbuje“ i „rusuje“, psujući i pljujući EU i Zapad, dok u Crnoj Gori još divljije „crnogorišu“ i „natoišu“, braneći od mene, DSS-a, Srbije i Rusa crnogorsku državnost, gej prava i sv(ij)etle evroatlantske perspektive.

Gotovo tragikomično je što ta jedna te ista družina u Srbiji divlje tabloidno „patriotiše“, „srbuje“ i „rusuje“, psujući i pljujući EU i Zapad, dok u Crnoj Gori još divljije „crnogorišu“ i „natoišu“, braneći od mene, DSS-a, Srbije i Rusa crnogorsku državnost, gej prava i sv(ij)etle evroatlantske perspektive

A moja malenkost im je meta i ovde i tamo. (Kao što su im, i ovde i tamo, smrtni neprijatelj činjenice, pristojnost i istina.) Elem, da ima pravde i pravne države, tužio bih klevetnike zbog izrečenih neistina. Ovako mi, pak, jedino preostaje da se uzdam u zdrav razum i da će vr(ij)eme kao „majstorsko rešeto“ razvejati prosutu plevu laži. Ali pored te mudre i utešne njegoševske misli, znam i za ono Gebelsovo, što, nažalost, bolje funkcioniše u današnjem realnom svetu – „hiljadu puta ponovljena laž postaje istina“. Zato ipak moram da reagujem, umesto da – kao što bi trebalo – s prezrivom ćutnjom ignorišem lešinarske napade. Da, priznajem: boli me podlost i nepravda. Pogotovo kada dolaze iz Crne Gore. Možda sam osetljiviji, delom, zato što i sam vučem daleko poreklo iz ovih krajeva. Ili zato što verujem da su javnosti u Srbiji stvari jasnije, pa će obmane teže proći. Ali pre svega zato što znam koliko smo i ja lično i naši anketari u Crnoj Gori objektivno, časno i pošteno obavili svoj posao.        

2. Smeta to što smo objavili da je većina građana Crne Gore protiv ulaska u NATO i da sankcije Rusiji ne podržava praktično niko

Jasno je šta u našem istraživanju najviše smeta. Smeta to što smo objavili da je, uprkos svemu, većina građana Crne Gore protiv ulaska u NATO. Smeta što se ispostavilo da sankcije Rusiji ne podržava praktično niko, odnosno, manje od deset odsto anketiranih građana. Smeta što većina kaže da u Crnoj Gori nema uslova za fer i demokratsko izjašnjavanje i da postoji strah od slobodnog iznošenja političkih stavova. (Uzgred, iskreno se nadam da će sa ovim poslednjim političkim promenama taj nalaz biti koliko-toliko poboljšan, odnosno, strah smanjen, a poverenje bar malo povećano.) Ali, zapravo, najviše smeta ugrožavanje neke vrste monopola koji je nad javnim mnjenjem uspostavljen od strane aktuelnog režima, pri čemu su, nažalost, čak i pojedina istraživanja, umesto da budu objektivan odraz realnog stanja i raspoloženja, prevashodno služila  za „proizvodnju“, to jest, fabrikovanje i kreiranje poželjnog javnog mnjenja, bliskog željama i interesima vlasti. I sa tom praksom se, izgleda, nastavlja čak i posle fijaska sa procenama i ishodom poslednjih predsedničkih izbora. 

3. Raspišite pošten referendum, pa me demantujte

 Ne tražim da mi se veruje na reč. Naprotiv. Samo tražim iole ravnopravan i pošten tretman. Evo, imate na jesen izbore, raspišite istovremeno i referendum o ulasku u NATO – pa me demantujte i po jednoj i po drugoj stvari. I pozivam crnogorske kolege da napravimo jedan eksperiment, obrazujemo zajednički tim, napravimo jedno zajedničko predizborno istraživanje (ili nam dajte vaše anketare, da ih priključimo uz naš tim, da ga prate i kontrolišu, kao i obrnuto), da vidimo šta ćemo dobiti i da to što dobijemo zajednički saopštimo. I da vidimo čemu će taj zajednički nalaz biti bliži. Ili, ako je to neprihvatljivo, hajde da na nekoj, koliko-toliko nepristrasnoj televiziji organizujemo debatu o istraživanjima i mogućim manipulacijama. Može čak i ono „dva (tri) na jednoga“. Ali samo da je ozbiljan razgovor, kakav sam nedavno imao sa Srđanom Bogosavljevićem na „Sputnjiku“, Markom Uljarevićem na Zlatiboru, ili kolegom Đorđem Vukovićem na RTV Vojvodine – zaboravite na Pink-Informer-TV CG „sačekuše“.

4. U Crnoj Gori – kao i u Srbiji – vlast brutalno zloupotrebljava resurse i manipuliše javnim mnjenjem  

Za razliku od onih koji stavove menjaju kao čarape i najviše mrze i pljuju po onome što su nekada bili, moja opredeljenja su čvrsta, nisu tajna i ja ih ne krijem. Štaviše, ponosim se njima. (Bliska mi je ideja o simbiozi demokratskog i nacionalnog principa, na način Vojislava Koštunice i Borislava Pekića – uz jednu, malo pojačanu, „levu“ socijalnu notu i ćosićevski nacionalni sentiment. Bio sam za očuvanje zajedničke države – i jedne i druge – i razlaz mi je teško pao. Protivim se jednostrano proglašenoj kosovskoj nezavisnosti i ulasku Srbije u NATO.) Ali poenta je da moja opredeljenja ne utiču na rezultate istraživanja koja vršimo. Moja je dužnost da objavim da je npr. Aleksandar Vučić ubedljivo najpopularnija politička ličnost u Srbiji, nezavisno od toga šta ja o njemu mislim, kao i šta mislim o načinu na koji je ta popularnost stečena i na koji se način održava. I ako NATO ikada u Srbiji bude imao 50 odsto – a ne jedva desetak, kao sada – i taj ću podatak smesta da objavim. Istovremeno, političke opcije koje podržavam u Srbiji, iz različitih razloga, trenutno imaju između 5 i 7 odsto, ma koliko da bih ja voleo da je stvar drugačija i obrnuta. Mislim da je to stvar elementarne intelektualne čestitosti, da ne kažem, istraživačkog „čojstva“. Žalosno je što u našim aktuelnim, srpsko-crnogorskim prilikama to elelementarno intelektualno poštenje deluje maltene kao pravo i retko „junaštvo“. Ali, na neki način, zaista jeste tako. U današnjoj Crnoj Gori (a slično i u današnjoj Srbiji)  opasno je, ili bar „nije preporučljivo“ reći da je „car go“, da vlast brutalno zloupotrebljava resurse i manipuliše javnim mnjenjem, i da većina građana mrzi NATO i želi najbolje odnose sa Srbijom i Rusijom.      

5. „Demokratski front“ je u ovom trenutku ubedljivo najjača opoziciona formacija u Crnoj Gori, što vlast i kontrolisani mediji po svaku cenu nastoje da sakriju

 U čitavom tom kontekstu, verovali ili ne, sami stranački rejtinzi, zbog kojih su me „streljali“ iz režimskih medijskih busija u Podgorici i Beogradu, meni su najmanje bitni. Kao što rekoh, veliki deo lokalnih političkih aktera i ne poznajem, a i, koliko vidim, niču svakodnevno i umnožavaju se kao pečurke posle kiše. U prvi mah, na primer, uopšte nisam znao (sada znam) šta je „Demokratska narodna partija“,ko su „Bečićeve Demokrate“, šta je to „URA“, niti oko čega su se tačno „frontovci“ i Miodrag Lekić, kojeg inače poznajem i cenim kao intelektualca, tako oštro razišli. A tek moji anketari pojma nemaju koji su tu koji i protiv koga. No, sviđalo se to kome ili ne, činjenica je da je DF – u ovom trenutku – ubedljivo najjača opoziciona politička formacija i jedina koja ima bar teorijske šanse da ugrozi monopol DPS-a. (Ne kažem da hoće, ali kažem da ima šanse.) I to nema veze sa ličnim i istraživačkim simpatijama. U Crnog Gori najmanje 3-4 političke opcije su dosta bliske mojim političkim i nacionalnim preferencijama, i ja im svima želim najveću sreću – mogu ih čak i javno podržati, mogu im dati i donaciju – ali to nipošto ne znači da ću ih častiti rejtingom i procentima, ako ih nemaju.   

Moj lični analitički utisak je da režim nikada nije stajao lošije, čak i među onima koji bez mnogo žara i entuzijazma kažu da će za njega „verovatno ponovo glasati“.

 Takođe, činjenica je da od strane vlasti kontrolisani mediji i istraživači tu činjenicu – da je DF realno druga (iza DPS-a), i najjača opoziciona snaga – po svaku cenu nastoje da zabašure i prikriju od šire javnosti i neopredeljenih birača. Stoga se tek od pre nekoliko dana, zapravo, tek od najave da će i NSPM da radi istraživanje u Crnoj Gori, DF sporo i nevoljno „pušta“ preko 10 odsto (i još će ih pred izbore malo povećavati, da se ne bi baš skroz obrukali) , iako je njihova snaga najmanje duplo veća. Konačno, činjenica je i da je DPS i dalje „broj 1“. Mi smo ih našli na oko 39-40 odsto od opredeljenih birača, teoretski, mogu ići još 1-2 odsto više, ali i namanje isto toliko niže. Što je, s obzirom na dužinu vlasti i ostvarene rezultate,  za njih, zapravo, odličan nalaz. (A ja ne mogu i neću da u rezultat uračunavam faktor „bugarskog voza“, pritiske, pretnje gubitkom posla, kupovinu glasova i ostale mahinacije – kojih očigledno ima i za koje znaju svi u Crnoj Gori.) Uz manjine, kao i ponekog „džokera“ iz opozicije, to bi možda moglo biti dovoljno za neku mršavu većinu i vlast – ali je moj lični analitički utisak da režim nikada nije stajao lošije, čak i među onima koji bez mnogo žara i entuzijazma kažu da će za njega „verovatno ponovo glasati“.

6. Čak ni mnogi glasači DPS-a ne dele stavove svog stranačkog vrha

Uostalom, videćemo u oktobru – istraživači snimaju postojeće stanje, a kladioničari se bave prognozama. Ali, kao što rekoh, to sa rejtinzima uopšte nije najvažniji i najvredniji nalaz našeg istraživanja. I, zapravo, mislim da moje opadače najviše bole upravo ti drugi nalazi, poput onih vezanih za NATO, Rusiju, Srbiju, (ne)poverenje u institucije, kriminal i prisustvo raznih oblika društvenih patologija, a da je fokus na stranačke rejtinge stavljen samo u cilju kompromitovanja mene kao istraživača u očima crnogorske javnosti i dezavuisanja ovih drugih nalaza, koji im smetaju i bodu oči. Tim pre što ti naši nalazi pokazuju da čak i dobar broj glasača samog DPS-a ne deli stavove svog stranačkog vrha – a to nije dobro da se čuje i zato je bilo potrebno „ubiti glasnika“, odnosno maksimalno ocrniti onoga ko te „nepoželjne“ nalaze saopštava.   

7. Pipci regionalne hobotnice

Ta povoljna slika nipošto ne bi smela da bude narušena niskošću, uvredama, primitivnom kampanjom i mučkim napadima koji su došli od strane dela samozvane političke i medijske „elite“

 Da zaključimo. Vrlo sam zadovoljan ovom anketom. Ne govorim o rezultatima. Oni su takvi kakvi su – i iza njih stojim, razume se, ne sporeći da, uz različitu metodologiju, neka od navedenih brojki moze biti za neku nijansu ili procenat drugačija. Zadovoljan sam kvalitetom i konzistentnošću nalaza. A naši anketari su, moram to posebno istaći, bili ne samo zadovoljni, već gotovo oduševljeni prijemom, odzivom, susretljivošću i informisanošću građana Crne Gore – skoro bez izuzetka i bez obzira na stranačku, nacionalnu ili „jezičku“ orijentaciju ispitanika. I ta povoljna slika nipošto ne bi smela da bude narušena niskošću, uvredama, primitivnom kampanjom i mučkim napadima koji su došli od strane dela samozvane političke i medijske „elite“, a zapravo od strane jedne regionalne hobotnice koja već odavno hara Crnom Gorom – a odskora se proširila i u Srbiji.

***

Nadam se da će ove reči i razjašnjenja otkloniti barem deo nesporazuma i otčepiti makar neko uho koje je bilo zapušeno gebelsovskom propagandom koja se obrušila na mene povodom našegistraživanja. A u Crnu Goru ću se – uprkos svim napadima, klevetama, uvredama i pretnjama – svakako ponovo vratiti. I to ne samo poslovno i turistički.

Do tada – zbogom. I „do svidanija“!   

Za „Istraživačko-informativni centar – „Nova srpska politička misao“

Đorđe Vukadinović  

Videti još:

NSPM: Crna Gora, proleće-leto 2016.

DPS: Đorđe Vukadinović iznosi netačne podatke o podršci učlanjenju u NATO u Crnoj Gori

URA: DPS i DF se hrabre friziranim istraživanjima

Dnevne novine: Đorđe po drugi put među Crnogorcima

IN4S: Istraživanje NSPM - Većina građana Crne Gore protiv ulaska u NATO, više od dve trećine za ukidanje sankcija Rusiji!