Козметика или дубоки резови у РС

(Независне новине)

Ових дана актуелизована је прича у јавности о извјесној смјени Владе Републике Српске. Према тим тврдњама, не ради се о реконструкцији, замјени максимално три министра, колико је тренутно и могуће, него о комплетној смјени тима премијера Александра Џомбића јер се, наводно, никако не сналази у тој улози.

Кабинет му је, тврде критичари и из власти и опозиције, као раштиман оркестар. На терет им се ставља све тежа економска ситуација ионако осиромашених грађана. Привреда је скоро па замрла, а на прсте се могу набројати пројекти који су најављени за отварање грађевинске сезоне.

Тешко стање је и у готово свим јавним предузећима, од "Шума" до "Жељезница", а у здравственом сектору је изгледа најтеже. Плате се некако исплаћују, а докле и колико нико са сигурношћу не зна нити може да предвиди.

Поједини медији готово са сигурношћу тврде, мада у овдашњој политици ништа није сигурно и што важи данас не мора обавезно да важи и сутра, да је руководство СНСД-а донијело одлуку да премијера Џомбића замијени актуелна министрица за економске односе са иностранством Жељка Цвијановић. Она ужива и велико повјерење предсједника Милорада Додика.

Неки су Џомбића већ смјестили на ново радно мјесто у Централну банку БиХ или у фотељу Мирка Шаровића у Савјету министара ако СНСД раскине "државно" партнерство са СДС-ом.

Додатну знатижељу јавности о судбини Владе подгријали су и коалициони партнери СНСД-а, лидер социјалиста Перо Ђокић и ДНС-а Марко Павић, који су устврдили да су претходних дана разговарали са Додиком о промјенама у извршној власти. Павић је већ пристао, али се томе још опире Ђокић, који тврди да и нема неког посебног разлога за смјену.

Прије непуна три мјесеца усвојена је Економска политика за ову годину па треба мало времена да се види даје ли она резултате. Влада је добро амортизовала покушај побуне синдиката због смањења плате буџетским корисницима. Радници из правосуђа, који имају стварно ниске плате,  били су најупорнији, али и с њима је нађен компромис о обустави штрајка.

Вријеме је за промјене, скоро свакодневно саопштава опозиција предвођена СДС-ом. Разлози су, тврде, очигледни, власт се богати, а народ гладује, изгубљен је сваки кредибилитет па се све чешће помиње и могућност пријевремених избора.

Понесен добрим резултатима на локалним изборима, СДС се посљедњих мјесеци наметнуо као озбиљан ривал СНСД-у, нудећи јавности примамљиву причу о испитивању поријекла имовине. Све су то спаковали у закон, какав-такав али закон, гурнули у скупштинску процедуру да се крчка, доводећи владајуће у позицију да га морају прихватити у нацрту.

И ситуација у Србији, након што им је страначки партнер СНС преузео власт, иде на руку па покушавају да копирају причу о борби против криминала и корупције у Републици Српској. Из скупштинских расправа може се јасно видјети да се Вукота Говедарица већ увелико спрема за улогу Александра Вучића у неком будућем периоду, најдаље након избора 2014. године. Све чешће приређује вербалне спектакле, који су без конкретног и јасног одговора из посланичких клупа СНСД-а.

Тачно је - да се нешто кува, кува се.  Да ли је Влада Александра Џомбића могла у претходном периоду више радити и брже нудити поједина рјешења? Да, и морала је. Јесу ли сви министри оправдали повјерење? Нису. Јавност већ одавно зна гдје шкрипи, од здравства до пољопривреде.

Да је потребно освјежење појединих ресора, већ је одавно било јасно, али се поставља и питање да ли је баш потребна смјена комплетне Владе. Да ли је она једина одговорна за стање у којем се тренутно налази Република Српска?

Није и не може бити. Одговорност је на комплетној власти, свим њеним дијеловима, сегментима, институцијама које је чине. Одговорност је много шира и тешко се може само приписати Влади и Алексадру Џомбићу. Било би то крајње некоректно, политички веома штетно за сам СНСД. И због тога питање колико су Џомбић и његови сарадници имали опструкција појединих дијелова система власти и СНСД-а. А јесу.

Уколико, пак, дође до смјене комплетне Владе, СДС може тада прогласити моралну политичку побједу јер шира јавност неће моћи другачије то ни тумачити.

А управо ту јавност не интересују детаљи попут да ли се СНСД, односно власт, више бави сама собом, унутрашњим сплеткама и интригама, него проблемима с којима се суочава ово друштво. Тај утисак се стиче након локалних избора. Власт никако да дође до даха, нема нових идеја, не нуди никаква рјешења. Влада је претворена у ватрогасаца који с времена на вријеме гаси веће и мање социјалне пожаре у сиромашној кућици.

Уколико у власти, тачније у СНСД-у, озбиљно размишљају о промјенама, било би пуно корисније да се фокусирају на систем, а не на људе. Кадрове је најлакше замијенити, али ако је систем лош ту ни промјене не помажу.

Конкретно речено, један од системских заокрета мора бити дубоки, али баш дубоки рез у јавним предузећима и управи. Они су симбол лоше, споре и корумпиране власти.

Нова законска рјешења којима би у јавна предузећа била уведена кривична одговорност за бахатост и нерад, а не само страначка, дубинско скенирање свега што у администрацији отежава живот привреди и обичним људима била би права политичка храброст. Натјерати запослене у управи, агенцијама и администрацији да стварају друштвени амбијент у којем обичан човјек треба да осјети да има смисла радити и градити будућност. Такве промјене су потребне у привреди, образовању, здраству... То је политичка храброст и одговорност. Све остало је козметика.