Борба Српске за самосталност - Одбацити ЕУ, фокус на Трампа и Русију

Многи Срби сматрају да геополитичка позиција Срба на Балкану зависи од геополитичке воље САД, као и да самосталност Републике Српске треба тражити у евентуалном договору са Вашингтоном. Најновије је да се са Трампом, у његовом другом мандату, може очекивати тај споразум, имајући у виду да је Трамп водио борбу са највећим непријатељима Срба – америчком демократском партијом која је део глобалистичке „дубоке државе“, и која је највише деловала против Срба на Балкану. Питамо се – да ли је могућ договор са Трампом? И, да ли се Срби у израдњи своје геополитичке позиције, па тиме и Српска своје самосталности, морају да окрећу Трампу?

Трамп је већ био једном председник САД, а Срби тада нису успели да поправе своју геополитичку позицију. То је због два разлога. Први разлог се односи на ситуацију око Трампа у Вашингтону. Други разлог је погрешна политика званичног Београда

Трамп је већ био једном председник САД, а Срби тада нису успели да поправе своју геополитичку позицију. То је због два разлога. Први разлог се односи на ситуацију око Трампа у Вашингтону. Други разлог је погрешна политика званичног Београда.

Трампова политика

Трамп, у првом председничком мандату, није успео да изгради своју политику коју је најавио у изборној кампањи 2016. године. Чак га је већина функционера у његовој влади издала (потпредседник Пенс, саветник за националну безбеднос Болтон итд.), а у спољно-политичком министарству (Стеј депармент), и у америчком конгресу, Трамп није имао никаву могућност да успостави своје политике. Не заборавимо да се Србима на Балкану бави највише Сејт департмент, а то министарство је од најнижег чиновника па до државног секретара у рукама „дубоке државе“.

Да ли Трамп може да промени кадрове у Стејт депарменту, па тиме и његово деловање на Балкану? Да ли Трамп може да суштински промени геополитику САД? Уочавамо неколико разлога због чега је то тешко.

Трамп већ најављује нову геостратешку доктрину, како би САД контролисале кључне поморске комуникације у западном делу света (Панамски канал и Гренланд), и оствариле геополитичке и геоекономске интересе (Канада, Гренланд)

Прво, тешко је због краткоће мандата од 4 године, а поготово имајући у виду да су противници Трампа и у републиканској партији. Наиме, глобалисти и „дубока држава“ обухватају: леве глобалисте (либерале) из демократске партије, али и десне глобалисте (неоконе) из републиканске партије. Чак, руководство републиканске партије је већински против најављених политика Трампа. Они су прихватили Трампа као кандидата јер другог нису имали, а циљ им је преко Трампа да дођу на власт. Уосталом, већ је за шефа сената у америчком конгресу предложен Џон Тјун, републиканац и десни глобалиста, отворени непријатељ Трампа. У Стејт департменту Трамп неће успети у кратком четверогодишњем мандату ништа много да промени – једино ако би створио спољнополитички тим изван Стејт департмента, који би имао слободу деловања (што је Трампова идеја), али то би било кочено преко конгреса.

Друго, амерички председници могу победити и са отвореним непријатељством великог дела елите (естаблишмента) према њима, као што је Трамп победио, али суштински не могу много изменити геополитичке и стратешке правце деловања САД. Они су веома давно одређени – при самом крају Другог светског рата. То је да САД неће дозволити Русији да делује у Евроазији, поготово од Балтика до Средоземља (простор „санитарног кордона“ у источној Европи). Председници могу само појачати и фокусирати америчку геополитику. У том смислу, Трамп већ најављује нову геостратешку доктрину, како би САД контролисале кључне поморске комуникације у западном делу света (Панамски канал и Гренланд), и оствариле геополитичке и геоекономске интересе (Канада, Гренланд).

Уосталом, америчка геополитика, па тако и Трамп, Србе (Српску и Србију) увек посматрају кроз призму односа према Русији. Историја то показује. Ко год са Запада делује против Русије делује и против Срба на Балкану. Када је Запад попуштао према Русији, и према Србима је попуштао притисак

Такође, САД су, као настављач геополитике В. Британије, наставили и британски однос према Србима на Балкану, а то је да се Србима не сме дозволити јединствена српска држава и да се Срби морају држати на што мањем простору (без излаза на море – дакле, без Црне Горе, без могућности да буду централни народ на Балкану, а то значи без Космета, а Република Српска утопљена у БиХ).

Уосталом, америчка геополитика, па тако и Трамп, Србе (Српску и Србију) увек посматрају кроз призму односа према Русији. Историја то показује. Ко год са Запада делује против Русије делује и против Срба на Балкану. Када је Запад попуштао према Русији, и према Србима је попуштао притисак. То је геополитички закон „спојених посуда“. Питање је да ли ће Трампова Америка попустити Русију (то сви очекују, јер САД немају више снаге да се сучељавају са Русијом), тј. да ли ће Трамп успети са Русима да постигне геополитички споразум, не само по питању већ бивше Украјине, него и на глобалном нивоу („нова Јалта“)? Од тог америчког споразума са Русијом зависи каква ће бити Трампова политика према Србима и њиховим геополитичким захтевима. То важи и за питање самосталности Српске.

Српска политика

Срби требају коначно да одбаце сваку помисао или идеју да је са Западом, тј. САД и Европском унијом – без обзира на победу Трампа, могућ саосталан договор у вези и опстанка, а камо ли самосталности Републике Српске (као и судбине Космета). То је илузија, али на жалост илузија која провејава у медијима и политикама у Српској, а поготово у Србији. Општа карактеристика Запада јесте да он до сада није поштовао договоре. Зар то није свима разумљиво, поготово ако гледамо последњих 35 година?

Е, сад, Трамп је реалиста у међународним односима, а то значи: само поштује војну снагу противника. Када ту снагу противник испољи према Америци, онда је Трамп спреман да са њиме постигне споразум, са јасним детаљима. Такав споразум са САД једино може Русија да постигне, и то након њене коначне победе на простору бивше Украјине. Други, нико.

Због тога Србима (Српска и Србија) једино преостаје да своју (гео)политику уклапају у геополитику Русије, никако другачије. Једноставно, према Трампу преко Путина.

Може то Додик – јер се он изградио у суверенисту и антиглобалисту. То ће бити једини приступ Трампу – идеолошки и геополитички

Наравно, имајући у виду да је Трамп идеолошки противник глобализму, Срби могу на том пољу да приђу Трампу. Не могу му прићи тако што ће људима из окружења Трампа дати зграду генералштаба у Београду да граде неки хотел (!?) Већ управо идеолошки, антиглобалистички, то је приступ. Не можемо се прићи Трампу тако што ће се Трамповим људима дати неки рудник да се копа на Мајевици (Р. Српска), или у Јадру (Србија), то је исто промашај (да не говоримо о другим штетама литијумских рудника). Идеолошки приступ Трампу значи и промену унутрашње политике Срба: одустајање од ЛГБТ и џендер идеологије, одустајање од назадних ЕУ глобалистичких закона.

Зато Милорад Додик треба да промени назив своје странке, да она скраћеница СНСД не носи лево-глобалистички призвук социјалдемократије против које се антиглобалиста и антилевичар Трамп све време бори. Дакле, треба да буде антиглобалистички и назив и програм Додикове партије, и даље скраћеница СНСД, али да рецимо значи „снага народа, снага државе“. Може то Додик – јер се он изградио у суверенисту и антиглобалисту. То ће бити једини приступ Трампу – идеолошки и геополитички. С тим у вези, Додик је остварио одличне односе са антиглобалистом Орбаном, који је један од „врата“ према антиглобалисти Трампу.

Наиме, нову геополитичку позицију Срба и самосталност Српске треба изграђивати у сарадњи са Русијом (политичкој, културној, економској и безбедносној), и преко ње са форматом БРИКС. То значи – потпуно одбацивање ЕУ. То ће Трамп и његова политика више да цене, него неки покушај погрешног „прилажења“ Трампу и покушај договора са Западом

Е, наравно, питамо се – да ли и Вучић може да одбаци своју досадашњу глобалистичку агенду коју је спроводио? Да ли може да одбаци Александра Сороша и ЕУ бирократе, са којим се редовно сретао и договарао? Да ли Вучић може да одбаци сусрете са Зеленским и, уопште, досадашњу глобалистичку спољнополитичку оријентацију? Да ли Вучић може да одбаци Бриселске споразуме (из 2013 – 2015), као и француско-немачки из 2023, по питању Космета? Да ли све то може Вучић, или ће и даље да наставља да делује глобалистички – на штету свих Срба: Србије, Српске и самог Додика? Уосталом, ко је од званичног Београда финансијски помагао (из ко зна којих фондова) глобалисте, Хилари Клинтон 2016, и Камалу Харис 2023? И, кључно – зашто нема састанка Вучића са Путином, а за то време се Додик састао са Путином ни мање ни више него осам пута. Зашто је Вучић обећао Западу: удаљавање Србије од Русије? Једна од последица такве погрешне спољне политике Вучића је и онај за Србију и Србе штетни „Вашингтонски споразум“ са Трампом из септембра 2020. године. Па, Трамп је имао све информације, па тиме и разлоге, да постави глобалисту Вучића, па тиме и Србију, у онај понижавајући положај.

Српска стратегија

Имајући све ово у виду, Срби (а у овом тексту мислимо пре свега на Републику Српску – јер је она здравији део Српства) треба да имају, дакле, једну другачију геополитичку стратегију. Фокусирање на Трампа треба да има идеолошки карактер, али и да се појача геополитичким фокусом у супротном правцу. То Српска већ ради, а то је Русија. Јер, српски и руски интереси су компатибилни све време у модерној епохи, још од почетка стварања српске модерне државе у 19. веку. Данас је то највише изражено. Наравно, ту треба стратешко стрпљење. Наиме, нову геополитичку позицију Срба и самосталност Српске треба изграђивати у сарадњи са Русијом (политичкој, културној, економској и безбедносној), и преко ње са форматом БРИКС. То значи – потпуно одбацивање ЕУ. То ће Трамп и његова политика више да цене, него неки покушај погрешног „прилажења“ Трампу и покушај договора са Западом. Без фокуса на Русију Срби не могу остварити ни фокус према САД.