DŽonatan Mur i "treća" Republika Srpska

"Opstanak Republike Srpske uopšte se ne dovodi u pitanje. Ona kao takva ostaje dio BiH i svi ozbiljni političari to znaju", obradovao nas je DŽonatan Mur, šef misije OEBS-a za BiH u intervjuu beogradskoj "Politici". Američki diplomata je u pravu utoliko što Srpsku posle dve decenije postojanja zaista niko ozbiljan ne dovodi u pitanje. Prošlo je srećom vreme kada su Haris Silajdžić i mnoge zapadne diplomate govorili o "genocidnoj tvorevini" koju treba ukinuti, ali nažalost, ne i vreme tokom kojeg se neprestano održava otvorenim pitanje: koja, odnosno kakva Republika Srpska. Prema slovu Dejtonskog sporazuma, Srpska je bila jedno, posle otimanja nekoliko desetina izvornih nadležnosti postala je nešto drugo, a prema promenama kojim joj se i dalje preti postala bi nešto treće. Na koju od te tri Republike Srpske misli DŽonatan Mur?

Kada kaže da Srpska "kao takva" nije sporna, dalo bi se zaključiti da misli na onu drugu, to jeste na ovu kakva je danas. A to praktično znači onakvu kakva je postala posle revizije Dejtonskog sporazuma, učinjene mimo aneksa četiri mirovnog sporazuma, mimo potpisa Izetbegovića, Miloševića i Tuđmana, mimo garancija SAD, Rusije, Britanije, Francuske, Srbije, Hrvatske, te pritiskom na legitimne predstavnike naroda RS itd. Zbog toga je Narodna skupština RS pre nekoliko godina donela odluku da zatraži da joj se vrate sve otete nadležnosti. A pošto je izazvala žestoku kontraoptužbu OHR-a da "želi da poništi sve rezultate višegodišnjeg dejtonskog procesa", saznali smo da "bonska ovlašćenja", OHR, Petrič i Ešdaun nisu samo prolazne epizode u istoriji RS, nego deo dugoročnog procesa redukcije njenih nadležnosti.

Da je tako, odnosno da DŽonatan Mur zapravo ne misli ni na drugu nego na treću Republiku Srpsku, svedoči već njegova naredna rečenica: "Ali jasno je Dejtonski sporazum i ustav moraju da se menjaju ako BiH želi u EU". Kao dobro upućen američki diplomata zna da BiH ne može u EU protiv svoje manje polovine i da ta polovina daje prednost očuvanju izvornog dejtonskog statusa RS nad bilo kakvim integracijama. Bile one bh., evropske ili atlantske. A šta bi Mur mogao pomenuti kao argument za promenu ustava nego "Sejdić-Finci", ali, naravno, ne kaže da je to Srpska odavno rešila i da je problem isključivo u Federaciji. Principijelno tu konkretnu promenu treba doneti, ali praktično svi znamo nema nikakvog efekta, kao što nisu imale ni druge ustavne promene. Recimo, nacionalno trokomponentna Armija BiH realno može jedinsteno da ustane u odbranu BiH od suseda (Srbije, Hrvatske, Crne Gore) taman koliko i Sejdić i Finci da dobiju većinu glasova na izborima u BiH.

Da će šef OEBS-a za BiH pomenuti i problem škola u koje hrvatska i bošnjačka deca ulaze na dvoja vrata, mogli smo znati čim se nad tim onomad zapanjila ambasadorka SAD. Ali Hrvati su već našli rešenje u katoličkim školama, a ni mejtefa ne manjka. Posle će svi na jedna vrata da uđu u entitetsko ministarstvo da bi overili diplome. Međunarodni faktori, uključujući i OEBS, dramatično loše ocenjuju današnju situaciju u BiH. Bilo bi dobro da prije nego što krenu u nove ustavne reforme (treća RS) naprave ozbiljnu analizu šta su donele prethodne (druga RS). Sve ukazuje na to da su manje-više sve bile kontraproduktivne ili bar jalove i da je izvorni Dejtonski sporazum (prva RS) bio ipak najbolje rešenje.

(Pres RS)