Izvinjavam se, ali nisam baš razumela poslednji pasus, odnosno sledeće reči ""albanka"" i "ruska metoda"...
Može li neko (srpski) da mi se objasni...
Takođe ne znam koga od dve osobe autor smatra "E predsednikom", ili je to treća osoba...
Препоруке:
0
0
2
понедељак, 23 новембар 2009 13:26
Sima
Veljko, poslednji pasus liči na njih. Takav ton ne priliči bez obzira što su preterali.
Препоруке:
0
0
3
понедељак, 23 новембар 2009 13:49
Teofilo Stivenson
Ovo je vec dobro. Ali moze jos bolje i ostrije. Zasto? Da se Srbija vise ne bi branila. Da vec jednom znamo gde obitava moralno istrosena placenicka kamarila koja napada najosnovnije vrednosti u ovoj drzavi. Ako ovo drzava jos uvek jeste.
Oni imaju kandidata za (svog) patrijarha. I svi znaju ko je kandidat. Sta cemo uciniti da nam silom ne bude nametnut samoreklamer i 'reformator'? Hocemo li cekati da u vreme 'demonokratskog' glasanja i lobiranja za koje se svim silama ovih dana zalazu, zuti dzipovi opkole Patrijarsiju? Ili cemo podrzati episkope koji se mole Bogu i u njegove ruke stavljaju izbor novog poglavara nase crkve?
Препоруке:
0
0
4
понедељак, 23 новембар 2009 14:02
PREDRAG
Sto se tice Cedomira Jovanovica iliti popularnog Cede koliko sam razumeo on je prosetao ulicama Beograda u znak secanja na pocivseg patrijarha.I on je na taj nacin odao pocast patrijarhu.Pitam se zasto nas Ceda nije dosao medju ljude i kao svi drugi poklonio se patrijarhu?BOG SVE VIDI...A mi smrtnici sve pamtimo(bar se trudimo da ne zaboravimo)i pred ocima slike liberalnog Cede sa jos nekolicinom svojih kako na dan sahrane Milosevica isto tako seta po ulicama Beograda sa balonima u ruci i ako se ne varam pistaljkama u ustima.Isti taj Ceda smrt Milosevica pretvorio je u promociju svoje velike srece i radosti i ne stideci se ni pred Bogom ni pred ljudima manifestvovao je to ulicama Beograda.Tad je to i bila prva parada srama i sve druge koje su dosle ili nisu dosle htele su da idu Cedinim utabanim stazama.Da li je se u toj svojoj setnji u slavu patrijarha i toga setio?Da li je se postideo sto kao covek i nema u sebi covecnosti,jer ko god da se raduje tudjoj smrti necovecan je?Mnogo je vode proteklo ovom Srbijom samo od te 2000 godine,mnogo je potonulo ali je mnogo izbilo i na povrsinu i koliko god pojedini pokusavaju da zaustave isplivavanje istine ona svejedno ugleda svetlo dana.Cedina istina,a samim tim i sudbina jesu ti baloni i ta radost kad su sahranjivali Milosevica jer to ce ga pratiti i kao coveka i kao politicara.Kao politicar on je meni potpuno neinteresantan a kao covek ne postoji.Jer on je sopstvenim rukama ubio coveka u sebi mlateci sa balonima po Kalemegdanu.Oprostite Bog je jedan za sve(kod njega nema po partijskim prioritetima)i svi smo mi svedoci da je za tim Milosevicem neko(jako mnogo) zakukao i povezao crnu maramu.I greh je bio sve sto je radjeno tih dana cak i njegovom unucetu koje nizasta nije krivo.Ili je mozda i unuce Milosevicevo krivo?BUDIMO LJUDI...rekao je onaj pred ciji odar Ceda nije imao hrabrosti da stane,da mi je znati zasto?ZASTO CEDO?
Препоруке:
0
0
5
понедељак, 23 новембар 2009 14:21
Боки
"Албанка" је вјероватно нека врста дроге, ја претпостављам индијска конопља.
"Руска метода" је вјероватно уградња имплантата који капљу супстанце које уклањају задовољство од дрогирања и алкохола. У ЕУ су руске верзије тих "чипова", наводно веома ефикасне, забрањене. у Русији се употребљавају масовно.
Препоруке:
0
0
6
понедељак, 23 новембар 2009 14:30
kriger
U svakoj školi, u svakom razredu imate đake koji su dobri iz matematike, ima i nekih koji sviraju violinu, ima ih pa dobro pikaju fudbal, a bogami ima i pravih malih lepotica koje se onako lepe pomalo prave i važne. Ima i dečaka pravih muškarčića koji se mogu voleti i druge devojčice pišu njihova imena po klupama. Ja sam bio takav, e to su bila vremena... Sa druge strane imate one koji nisu ni za šta, pa skreću pažnju na sebe tako što psuju, sakrivaju sveske i domaće zadatke drugima, kradu i prave pakosti drugima. Prave šale kad neko od boljih đaka pogreši ili ga učiteljica izgrdi zbog nekog propusta. E ovi, ime im se ne pomenulo me podsećaju na te male besprizornike, nisu nizašta, ali su na svom terenu kad mogu da uvrede da zaboli. Dočekali da umre Patrjarh, da se rugaju sa pravoslavnim Srbima. Ima li neki pedagog ili androlog da objasni kako treba sa tim matorim besprizornicima.
Препоруке:
0
0
7
понедељак, 23 новембар 2009 15:03
PREDRAG
Spomenuli ste i gradonacelnika Dilasa,svaka vam cast kako ste se samo setili toga da je po njima valjda trebalo smrkovima da rasteruje ljude koji su dosli da se poklone patrijarhu.Vidite,ja nisam pristalica Djilasa i pod znak pitanja stavljam sva njegova dejstva i delovanja u Beogradu.Lako je solidarisati se sa sirotinjom(manje vise pretezno smo sirotinja)kad ste se predhodno toliko obogatili i zastitili svoje bogatstvo da ga sad hteli ne hteli dodatno stitimo svojim polozajem na mestu gradonacelnika.Djilas upravo to radi,jer pomazuci drugima on pomaze najvise sebi.I kad ste dovoljno inteligentni da se zaustavite i pocnete malo da radite i za druge(bar vid)ti drugi su po pravilu spremni da vam oproste te vase milione(legalno ili nelegalno)koje ste nanizali.U tom smislu za svaku je pohvalu to sto je gradolonacelnik sa ostalim gradjanima stajao u redu,a ne pod izgovorom zauzetosti usao preko reda i poklonio se patrijarhu.I posle ovog(ako je to tacno)skocio je u mojim ocima i kao covek i kao gradolonacelnik.Velika je stvar u zivotu kad sebi znate mesto i kad se ne ponasate samo zato sto ste na vlasti izvan svog naroda.U tom smislu Djilasovo celokupno ponasanje,ukljucujuci i svu pomoc koju je Beograd pruzio u danima ove velike tuge za svako je postovanje.I duboko se nadam da je smrt naseg patrijarha probudila u svakom od nas ono najvrednije sto svaki covek treba da ima u sebi,u nasim politicarima pogotovo.Sta ce od ovoga biti videcemo,ali u svakom slucaju Djilas je na pravom putu pa neka je taj put izabran i u redu pred odrom patrijarha.A bio bi spas za sve nas da nam sve pocne od patrijarhovog odra...SPAS ZA SVE NAS.
Препоруке:
0
0
8
понедељак, 23 новембар 2009 15:15
Мунзе Конза
"Албанка" је популаран назив за марихуану која се узгаја на северу ове државе, те затим често чамцима пребацује преко Скадарског језера у Црну Гору, и одатле у Србију и даље.
Препоруке:
0
0
9
понедељак, 23 новембар 2009 15:20
луди скретничар
Кад нема лека - Црна Река!
Препоруке:
0
0
10
понедељак, 23 новембар 2009 15:25
Robert Lee
Smeta mi kada ovde naidjem na tekst kojim se autor spusta barem u jednom delu na nivo raznih Lukovica, Ceca, Ceda i sl.
Moze to i mnogo ostrije, mnogo lucidnije i mnogo perfidnije, a ove kvalifikacije o Cedi koji smrce su vec izvakane, a uostalom to je i njegov licni problem.
U isto vreme me raduje kada vidim da nisam jedini kojima ne prija ovakav ton.
Препоруке:
0
0
11
понедељак, 23 новембар 2009 15:37
Стева Надрљански
Теофило, поприлично претерујете. Свака власт покушава да наметне неког свог, тако би радили и Коштуничари и шешељевци итд. да су на месту ових жутаћа; тако се ради већ два миленијума, свака је власт у томе иста, а што се тиче нас, Србија 19. века у томе је била још и понајгора. То је карактеристика сваке власти, јер свака власт живи од политике (у погрдном смислу) и ништа друго је не занима. Али није добро да баш тако циљате сад на једнога који је наводни кандидат тренутне власти и да га још називате именом које очигледно има негативну конотацију - "реформатор". Тај израз је последњих година потекао из удбашке кујне да би се њиме пред простим светом оцрнили они најбољи и да би се направила збрка у којој ће све бити измешано до непрепознатљивости. Многи су на то насели. Не кажем да и међу архијерејима нема оних који ће насести на сличне сплетке, и тога је одувек било - није се лако разабрати међу њима човеку који се родио за нешто друго, а јеванђелска је још реч да су "синови овог света" умешнији у томе. Али барем не бисмо требали ми са своје стране доприносити тој напетости - био сам сведок како се та напетост производи и како се људи ни криви ни дужни проглашавају за "нечије" само зато што су виђени са једнима а не са другима. Исувише је код нас нервозе и подозрења, сумњичења и отимања.
Уосталом, биће или по Божијој вољи или по Божијем допуштењу. Павла ничим нисмо заслужили, а ако буде по заслугама, надајмо се најгорем.
Препоруке:
0
0
12
понедељак, 23 новембар 2009 15:49
Miroslav
Izmedju "ruske metode" i lopate, maksimalno se zalažem za naš patent. Prednost je i u tome što imamo obučen rukovodeći kadar.
Препоруке:
0
0
13
понедељак, 23 новембар 2009 16:31
Lazarev
SPAS ZA SVE NAS...
Zeleo bih da samo lagano nastavimo tim putem, razumevanja, tolerancije i medjusobnog postovanja.
Jedino se tako moze napredovati-uz pomoc Boziju i pomoc dragog nam Patrijarha Pavla
Препоруке:
0
0
14
понедељак, 23 новембар 2009 16:56
Мирко Грбић, Бањалука
Мир души Патријарховој....
но, није ни ћаво толико црн колико се прича.
Било је много гурања око првог реда...момо протокола и доброг укуса..алуи то је проблем гурача.Запањио ме је онај намјештени плач митрополитов приликом званичног саопштавања о Патријарховом упокојењу.Сјетио сам се оних љетошњих писама епископа из Требиња....
Укратко , оперетске призоре око празног трона у Патријаршији....чекам са зебњом....
Препоруке:
0
0
15
понедељак, 23 новембар 2009 17:34
Стева Надрљански
Запањио ме је онај намјештени плач митрополитов приликом званичног саопштавања о Патријарховом упокојењу.
А мене запањује известан недостатак стида код вас.
Јесу ли вам живи отац и мајка?
Нисте ли видели некога да плаче за оцем?
Не знате ли да Патријарха сви они сматрају оцем?
Јесте ли плакали некад за неким кога волите?
Да ли је заиста толико тешко да се схвати оно што и дете зна?
Оптужујете једног часног човека за глуму, за притворност кад стотине хиљада исто тако плачу, као за оцем?!
Деценијама су били заједно, у добру и злу.
А то "саопштење" и није било "званично". Митрополита је та вест затекла на освештању једне цркве. Мене је његов плач потресао до сржи.
Заиста, зар смо се толико укаљали па да у свему видимо неко зло?!
Нека је сваком и његова реч и његова суза на част.
Препоруке:
0
0
16
понедељак, 23 новембар 2009 20:08
Родољуб
Стево, извините, али не осуђујте друге толико "праведнички", јер немате право да узмете на себе толико бреме! Реално, обузео ме је идентичан осећај као и г. Мирка Грбића када сам видео како се г.Амфилохије загрцнуо тога недељног јутра.
Можда знате, а вероватно то не треба ни да Вас занима... да тог човека (г.Амфилохија) не ценим превише, али то овде није разлог, већ само моје уверење да постоји принцип у свему чему сведочимо.
Тај његов гест је изгледао сасвим излишно, јер... поимање смрти и вечности код наших верских предводника не треба да буде на том нивоу, пре свега. Да не спомињем давање последње помасти, коју је покојни Патријарх примио тога јутра, а која није нимало уобичајен обред, па да се сакрије од других јерарха. Уосталом, духовни очеви су упознати у свете тајне које им дају снаге коју ми обични немамо или не умемо да се изборимо са њима. Но, није ми дато да даље о томе судим.
А сада ћу да одговорим на Ваша питања редом, тек да се "препознамо":
- Мајка ми је мртва, отац ми је жив. Патријарх ми је био више од духовног оца. Да не лајем, мој рођени отац није добар човек као Патријарх.
- Ја сам туговао тог дана за њим. Шта то "мерите"?
- Не смем да сумњам да га јерарси сматрају оцем, али су неки својим речима за живота Патријарховог себе обележили као "блудне синове", у најмању руку - не следивши његова мерила и идеале.
- Више пута.
- Очигледно нисте искусили, али, већина српске деце су тога дана славила и благосиљала "деду", "попу", који им је подарио додатни "срећни дан", без школе. Колико год Вам то неваспитано изгледало.
- Не оптужујем га да глуми, већ да је тај гест далеко од спонтаног, изненадног.
Ви сте се већ, Стево, одредили позитивно према следећем Патријарху као кандидату (г.Амфилохије), што не могу да вам замерим, осим као мени супротстављен став. Ја се, ипак, надам... да ће тог изборног дана управо "Свети Дух" дотаћи некога другог, потпуно непретенциозног и "неамбициозног", као што је био покојни Патријарх Павле.
Препоруке:
0
0
17
понедељак, 23 новембар 2009 21:35
PREDRAG
@Mirko Grbic,Banjaluka
Sigurno da niste u pravu sto se tice Mitropolita Amfilohija,jer on je bio desna ruka naseg patrijarha.Amfilohijev plac je bio prosto krik za ocem,bratom,samim sobom,Srbijom...Ja sam se sledio kad je on jauknuo iz dubine svog srca i mora da je bila uzasna bol kad je Amfilohije pustio glas i prvi put pokazao svoje emocije.I verujte mi da iako sam vec znao da nam je patrijarh umro tek tad sam postao svestan da je mrtav,da je njegov zivotni vek zavrsen.Setio sam se Amfilohija na Aleksijevoj sahrani kad je puna dusa bila da nas Mitropolit u svoj svojoj velicini i dostojanstvu aktivno ucestvuje u panihidi za pokoj duse Aleksiju.Zapamtio sam njegovo lice sa izrazom strogoce u bolu za Aleksijem.Kod nas se precutkivalo da je Mitropolit Amfilohije bio najdrazi episkop Aleksiju od svih ne ruskih episkopa i da ga je Aleksij duboko postovao i voleo.Tad nije zaplakao a za svojim i nasim Pavlom jeste?Ja zaplakao nisam,osecam da je za mene i mnoge druge koji zaplakali nisu to vec ucinio Amfilohije i duboko sam mu u svojoj dusi zahvalan zbog toga.I sve vreme, gledajuci patrijarha na odru pred ocima mi je bila slika Amfilohijevog krika...Covek koji je pre svih i za sve nas to ucinio zasluzio je kod Boga da bude njegov naslednik...Samo sa Amfilohijem na celu moze se ici putem patrijarha Pavla...Ali poslednja rec bice BOZJA REC i koga god od episkopa da dodirne BOZJA RUKA znaci da je dostojan.Treba samo da znamo da patrijarha bira Bog a ne mi i da dostojanstveno mirni docekamo i taj dan.Bilo bi ljudski da to ne zaboravimo u danima koji dolaze,jer kako bi rekao nas pocivsi patrijarh Pavle UZDAJMO SE U BOGA.
Препоруке:
0
0
18
понедељак, 23 новембар 2009 21:54
Teofilo Stivenson
G. Stevo, Vase komentare citam sa vise zanimanja i cesto radosti nego neke autorske tekstove ovde. Dozvoljavam da gresim i da ste potpuno u pravu. I ne, ne govorim o g. Amfilohiju vec o jednom mladjem, ali izuzetno medijski eksponiranon clanu (ne volim ovaj izraz) 'crkvene vlade'. Ono o cemu Rodoljub pise mi zvuci daleko blize istini, i to prilicno surovoj, u Srbiji, danas.
Sve sto je vlast medijski prodavala u proteklih deset godina bilo je jako lose ne samo za drzavu, vec i za nacionalne vrednosti i duh. Oni, jednostavno, 'valjaju' kvarljivu robu i los ljudski kvalitet - medijskim putem. U devetnaestom veku se Srbija, makar nacelno, oslobadjala i uvecavala (mada je to bio uvod u grobnicu, Jugoslaviju). Danas se susi i smanjuje.
Na kraju: Ja sam protiv lobiranja i medijskih kampanja u izboru patrijarha. Oni koji su toliko nesigurni da promovisu svoje kandidate tim putem, bar po mom misljenju, nemaju dobre namere. Citajuci Vase komentare ovde vec nekoliko meseci, stekao sam utisak da i Vi u njihove dobre namere - ne verujete. U cemu je onda problem da u pitanje dovodim njihovog kandidata koji se medijski eksponira na stanicama na kojima se moj (i Vas) crkveni poglavar (u komentarima) vredja, i odakle dolazi sva zuc druge Srbije? Zar da im verujem?! Pa, Vi ste citanje njihovih umotvorina povodom sahrane nazvali preturanjem po djubristu (parafraziram).
Препоруке:
0
0
19
понедељак, 23 новембар 2009 23:35
Стева Надрљански
Г. Родољубе, не знам како сте се и зашто препознали у овоме што сам, нажалост у афекту, написао г. Грбићу. Мени се чини ипак да веома грешите што свој због нечега негативан став према Митрополиту тако олако преносите на његов карактер. Мени је просто невероватно да неко може мислити да је он изглуматао своје сузе. То ми, да простите, више личи на оне које смо ових дана спомињали у најгорем контексту на неким другим темама. Велите да није природно да такви људи плачу једни за другима. Али, зашто, побогу?! Па није ли Господ плакао за Лазаром, "јер га веома вољаше"? Уосталом, не бих више о овоме, Предраг је много боље од мене објаснио.
Само да додам да ми није јасно како сте код мене нашли идеју да је митрополит мој "кандидат"?! Ја га просто волим, али ако баш хоћете, мислим да му је место у Црној Гори.
Теофило, знам добро на кога сте мислили, сасвим сте у праву за медијско експонирање; мада, човек је млад, не сналази се са овим гујама који би и оца продали. Само желим да нагласим да треба да будемо опрезни, јер није све баш како изгледа. Био сам сведок како се неке странке закаче за поједине епископе, па се пресамићују и глуме побожност, а ове наивчине ништа не разумеју, ни кад им прстом нацрташ, мисле да људи и мисле то што говоре. Осим тога, дајем главу да је тачно да УДБА (а ко ли тек иза ње стоји?) последњих година, нарочито откад је патријарх остао на ВМА, прави активну пометњу, шири дезинформације, прави расколничке сајтове и потпаљује наивце на тему издаје православља, и то баш зато да се оцрне они који заиста нешто представљају и којима се не би могло манипулисати ако би којим случајем дошли на трон Светог Саве. Другим речима, они не би да им се догоди опет неки Павле па да не знају шта ће са њим.
Ето, зато кажем да иако не треба бити наиван у погледу намера власти, не треба баш ни све исполитизовати.
Препоруке:
0
0
20
уторак, 24 новембар 2009 06:35
Кврга
"Гдањск осамдесете
кад је јесен рекла не
Гдањск осамдесете
држали смо палчеве
рудари, студенти,
бродоградилиште, сви ми
Гдањск осамдесете
узавреле творнице
два пута се не шаљу
тенкови на раднике
нису се усудили
побиједили смо сви ми
Пољска у моме срцу мазурка
Пољска није никад дала квислинга сваки дан полонеза..."
А у Србији, брате... на тоне!
Препоруке:
0
0
21
уторак, 24 новембар 2009 07:09
Кврга
Дискусије које се овде воде поводом објављеног текста крајње су непримерене. Док квислиншка чизма гази Србију и уништава будућност нашој деци ви распредате о стварима о којима нисте позвани да говорите. Оно што је у целој причи важно, мислим, је да не уђе квислинг и у цркву, не буквално наравно. Бојим се да је управо то на делу. А онда, е онда више Срби неће имати за шта да се ухвате.
Препоруке:
0
0
22
уторак, 24 новембар 2009 10:51
Jasna Simonović
"Tron" Svetoga Save je lep sam po sebi (odnosno na njemu već "sedi" Sveti Sava!), tako da verujem da će na "tom mestu", čak i osoba od greški i greha, uz Božju pomoć, biti prosvetljena "do tančina"...
ps Verujem da bi Narod voleo da zna o dobrim delima "kandidata"....Možda bi onda sam Svevišnji direktno čuo "suzu" običnog života...
Pogotovo sada, dok naš preminuli Patrijarh "naše kredite drži na vidiku", a "kapital" donatora traži svoj "bezgrešni" identitet...
Препоруке:
0
0
23
уторак, 24 новембар 2009 11:45
Teofilo Stivenson
G. Stevo, ne bih da se ovo pretvara u diskusiju o izboru novog patrijarha, ali ako je neko toliko naivan, onda mozda i nije za to mesto. Patrijarh Pavle je bio mudar, ali ne i naivan covek. Inace ne bi izbegao onolike zamke koje su ga cekale tokom devedesetih, i minsko polje prve decenije ovog milenijuma.
Sto se tice mladih, medijski eksponiranih i kako kazete naivnih episkopa (licno ih ne poznajem i mozda zaista gresim dusu), mozda UDBA zaista muti kao sto muti vec sezdeset godina. No, nije mi jasno zbog cega traze direktan izbor koji ukljucuje programe (program je Sveto pismo, koliko znamo), lobiranje i politicke uticaje, zbog cega govore u opasnim, zilotskim, prozapadnim medijima i zbog cega im (bar naoko), svojim stavovima, idu na ruku? Znam da se Hristos druzio sa ljudima sa margine, ali ne i sa gordim i vlastohlepnim. Ali isto tako je najurio trgovce iz hrama. I za to je, izmedju ostalog, postao omrznut. Za takve stvari je uvek potrebno mnogo hrabrosti.
Kako su se srpski svestenici i studenti nedavno okupili u Kikindi da svetovnim odlukama kazu 'Ne', posle opoziva gradjanske parnice o vlasnistvu nad jednim stambenim objektom? A kako i zasto nekim drugim stvarima ne mogu da kazu 'Ne', i pokazu zavidan stepen jedinstva koji bi bio dobar primer sopstvenom narodu? To nije samo pitanje debla i sume za svakog svestenika, studenta i mirjanina, vec i mnogo ozbiljnije pitanje nacionalnog identiteta i mentaliteta. A u tim stvarima pripadnost kliru nije odlucujuca. Srbija, kazete jeste tajna. Srbi su, moram da dodam, na moju veliku zalost, jos veca.
Препоруке:
0
0
24
уторак, 24 новембар 2009 12:47
serbdeszentendre
:D odličan, duhovit tekst! :D
Препоруке:
0
0
25
уторак, 24 новембар 2009 19:37
Шарло Акробата
Бојим се да ће,после смрти патријарха Павла,Српска православна црква доживјети судбину Србије. Да ће бити растурена и подијељена на неколико фракција и да ће новоизабрани Патријарх бити контролисан и манипулисан од стране актуелне власти.
.jpg)
Može li neko (srpski) da mi se objasni...
Takođe ne znam koga od dve osobe autor smatra "E predsednikom", ili je to treća osoba...
Oni imaju kandidata za (svog) patrijarha. I svi znaju ko je kandidat. Sta cemo uciniti da nam silom ne bude nametnut samoreklamer i 'reformator'? Hocemo li cekati da u vreme 'demonokratskog' glasanja i lobiranja za koje se svim silama ovih dana zalazu, zuti dzipovi opkole Patrijarsiju? Ili cemo podrzati episkope koji se mole Bogu i u njegove ruke stavljaju izbor novog poglavara nase crkve?
"Руска метода" је вјероватно уградња имплантата који капљу супстанце које уклањају задовољство од дрогирања и алкохола. У ЕУ су руске верзије тих "чипова", наводно веома ефикасне, забрањене. у Русији се употребљавају масовно.
Moze to i mnogo ostrije, mnogo lucidnije i mnogo perfidnije, a ove kvalifikacije o Cedi koji smrce su vec izvakane, a uostalom to je i njegov licni problem.
U isto vreme me raduje kada vidim da nisam jedini kojima ne prija ovakav ton.
Уосталом, биће или по Божијој вољи или по Божијем допуштењу. Павла ничим нисмо заслужили, а ако буде по заслугама, надајмо се најгорем.
Zeleo bih da samo lagano nastavimo tim putem, razumevanja, tolerancije i medjusobnog postovanja.
Jedino se tako moze napredovati-uz pomoc Boziju i pomoc dragog nam Patrijarha Pavla
но, није ни ћаво толико црн колико се прича.
Било је много гурања око првог реда...момо протокола и доброг укуса..алуи то је проблем гурача.Запањио ме је онај намјештени плач митрополитов приликом званичног саопштавања о Патријарховом упокојењу.Сјетио сам се оних љетошњих писама епископа из Требиња....
Укратко , оперетске призоре око празног трона у Патријаршији....чекам са зебњом....
А мене запањује известан недостатак стида код вас.
Јесу ли вам живи отац и мајка?
Нисте ли видели некога да плаче за оцем?
Не знате ли да Патријарха сви они сматрају оцем?
Јесте ли плакали некад за неким кога волите?
Да ли је заиста толико тешко да се схвати оно што и дете зна?
Оптужујете једног часног човека за глуму, за притворност кад стотине хиљада исто тако плачу, као за оцем?!
Деценијама су били заједно, у добру и злу.
А то "саопштење" и није било "званично". Митрополита је та вест затекла на освештању једне цркве. Мене је његов плач потресао до сржи.
Заиста, зар смо се толико укаљали па да у свему видимо неко зло?!
Нека је сваком и његова реч и његова суза на част.
Можда знате, а вероватно то не треба ни да Вас занима... да тог човека (г.Амфилохија) не ценим превише, али то овде није разлог, већ само моје уверење да постоји принцип у свему чему сведочимо.
Тај његов гест је изгледао сасвим излишно, јер... поимање смрти и вечности код наших верских предводника не треба да буде на том нивоу, пре свега. Да не спомињем давање последње помасти, коју је покојни Патријарх примио тога јутра, а која није нимало уобичајен обред, па да се сакрије од других јерарха. Уосталом, духовни очеви су упознати у свете тајне које им дају снаге коју ми обични немамо или не умемо да се изборимо са њима. Но, није ми дато да даље о томе судим.
А сада ћу да одговорим на Ваша питања редом, тек да се "препознамо":
- Мајка ми је мртва, отац ми је жив. Патријарх ми је био више од духовног оца. Да не лајем, мој рођени отац није добар човек као Патријарх.
- Ја сам туговао тог дана за њим. Шта то "мерите"?
- Не смем да сумњам да га јерарси сматрају оцем, али су неки својим речима за живота Патријарховог себе обележили као "блудне синове", у најмању руку - не следивши његова мерила и идеале.
- Више пута.
- Очигледно нисте искусили, али, већина српске деце су тога дана славила и благосиљала "деду", "попу", који им је подарио додатни "срећни дан", без школе. Колико год Вам то неваспитано изгледало.
- Не оптужујем га да глуми, већ да је тај гест далеко од спонтаног, изненадног.
Ви сте се већ, Стево, одредили позитивно према следећем Патријарху као кандидату (г.Амфилохије), што не могу да вам замерим, осим као мени супротстављен став. Ја се, ипак, надам... да ће тог изборног дана управо "Свети Дух" дотаћи некога другог, потпуно непретенциозног и "неамбициозног", као што је био покојни Патријарх Павле.
Sigurno da niste u pravu sto se tice Mitropolita Amfilohija,jer on je bio desna ruka naseg patrijarha.Amfilohijev plac je bio prosto krik za ocem,bratom,samim sobom,Srbijom...Ja sam se sledio kad je on jauknuo iz dubine svog srca i mora da je bila uzasna bol kad je Amfilohije pustio glas i prvi put pokazao svoje emocije.I verujte mi da iako sam vec znao da nam je patrijarh umro tek tad sam postao svestan da je mrtav,da je njegov zivotni vek zavrsen.Setio sam se Amfilohija na Aleksijevoj sahrani kad je puna dusa bila da nas Mitropolit u svoj svojoj velicini i dostojanstvu aktivno ucestvuje u panihidi za pokoj duse Aleksiju.Zapamtio sam njegovo lice sa izrazom strogoce u bolu za Aleksijem.Kod nas se precutkivalo da je Mitropolit Amfilohije bio najdrazi episkop Aleksiju od svih ne ruskih episkopa i da ga je Aleksij duboko postovao i voleo.Tad nije zaplakao a za svojim i nasim Pavlom jeste?Ja zaplakao nisam,osecam da je za mene i mnoge druge koji zaplakali nisu to vec ucinio Amfilohije i duboko sam mu u svojoj dusi zahvalan zbog toga.I sve vreme, gledajuci patrijarha na odru pred ocima mi je bila slika Amfilohijevog krika...Covek koji je pre svih i za sve nas to ucinio zasluzio je kod Boga da bude njegov naslednik...Samo sa Amfilohijem na celu moze se ici putem patrijarha Pavla...Ali poslednja rec bice BOZJA REC i koga god od episkopa da dodirne BOZJA RUKA znaci da je dostojan.Treba samo da znamo da patrijarha bira Bog a ne mi i da dostojanstveno mirni docekamo i taj dan.Bilo bi ljudski da to ne zaboravimo u danima koji dolaze,jer kako bi rekao nas pocivsi patrijarh Pavle UZDAJMO SE U BOGA.
Sve sto je vlast medijski prodavala u proteklih deset godina bilo je jako lose ne samo za drzavu, vec i za nacionalne vrednosti i duh. Oni, jednostavno, 'valjaju' kvarljivu robu i los ljudski kvalitet - medijskim putem. U devetnaestom veku se Srbija, makar nacelno, oslobadjala i uvecavala (mada je to bio uvod u grobnicu, Jugoslaviju). Danas se susi i smanjuje.
Na kraju: Ja sam protiv lobiranja i medijskih kampanja u izboru patrijarha. Oni koji su toliko nesigurni da promovisu svoje kandidate tim putem, bar po mom misljenju, nemaju dobre namere. Citajuci Vase komentare ovde vec nekoliko meseci, stekao sam utisak da i Vi u njihove dobre namere - ne verujete. U cemu je onda problem da u pitanje dovodim njihovog kandidata koji se medijski eksponira na stanicama na kojima se moj (i Vas) crkveni poglavar (u komentarima) vredja, i odakle dolazi sva zuc druge Srbije? Zar da im verujem?! Pa, Vi ste citanje njihovih umotvorina povodom sahrane nazvali preturanjem po djubristu (parafraziram).
Само да додам да ми није јасно како сте код мене нашли идеју да је митрополит мој "кандидат"?! Ја га просто волим, али ако баш хоћете, мислим да му је место у Црној Гори.
Теофило, знам добро на кога сте мислили, сасвим сте у праву за медијско експонирање; мада, човек је млад, не сналази се са овим гујама који би и оца продали. Само желим да нагласим да треба да будемо опрезни, јер није све баш како изгледа. Био сам сведок како се неке странке закаче за поједине епископе, па се пресамићују и глуме побожност, а ове наивчине ништа не разумеју, ни кад им прстом нацрташ, мисле да људи и мисле то што говоре. Осим тога, дајем главу да је тачно да УДБА (а ко ли тек иза ње стоји?) последњих година, нарочито откад је патријарх остао на ВМА, прави активну пометњу, шири дезинформације, прави расколничке сајтове и потпаљује наивце на тему издаје православља, и то баш зато да се оцрне они који заиста нешто представљају и којима се не би могло манипулисати ако би којим случајем дошли на трон Светог Саве. Другим речима, они не би да им се догоди опет неки Павле па да не знају шта ће са њим.
Ето, зато кажем да иако не треба бити наиван у погледу намера власти, не треба баш ни све исполитизовати.
кад је јесен рекла не
Гдањск осамдесете
држали смо палчеве
рудари, студенти,
бродоградилиште, сви ми
Гдањск осамдесете
узавреле творнице
два пута се не шаљу
тенкови на раднике
нису се усудили
побиједили смо сви ми
Пољска у моме срцу мазурка
Пољска није никад дала квислинга
сваки дан полонеза..."
А у Србији, брате... на тоне!
ps Verujem da bi Narod voleo da zna o dobrim delima "kandidata"....Možda bi onda sam Svevišnji direktno čuo "suzu" običnog života...
Pogotovo sada, dok naš preminuli Patrijarh "naše kredite drži na vidiku", a "kapital" donatora traži svoj "bezgrešni" identitet...
Sto se tice mladih, medijski eksponiranih i kako kazete naivnih episkopa (licno ih ne poznajem i mozda zaista gresim dusu), mozda UDBA zaista muti kao sto muti vec sezdeset godina. No, nije mi jasno zbog cega traze direktan izbor koji ukljucuje programe (program je Sveto pismo, koliko znamo), lobiranje i politicke uticaje, zbog cega govore u opasnim, zilotskim, prozapadnim medijima i zbog cega im (bar naoko), svojim stavovima, idu na ruku? Znam da se Hristos druzio sa ljudima sa margine, ali ne i sa gordim i vlastohlepnim. Ali isto tako je najurio trgovce iz hrama. I za to je, izmedju ostalog, postao omrznut. Za takve stvari je uvek potrebno mnogo hrabrosti.
Kako su se srpski svestenici i studenti nedavno okupili u Kikindi da svetovnim odlukama kazu 'Ne', posle opoziva gradjanske parnice o vlasnistvu nad jednim stambenim objektom? A kako i zasto nekim drugim stvarima ne mogu da kazu 'Ne', i pokazu zavidan stepen jedinstva koji bi bio dobar primer sopstvenom narodu? To nije samo pitanje debla i sume za svakog svestenika, studenta i mirjanina, vec i mnogo ozbiljnije pitanje nacionalnog identiteta i mentaliteta. A u tim stvarima pripadnost kliru nije odlucujuca. Srbija, kazete jeste tajna. Srbi su, moram da dodam, na moju veliku zalost, jos veca.