Ја сам једн од поборника "немогуће" теорије да ће нам бити боље и да је криза шанса.
Ево зашто; слабљењем финансијске, економске и војне моћи САД и Западне Европа слаби и њихово стискање нашег врата. Они нису јаки да би нам угађали него да би нас давили.
Са друге стране слабљењем моћи банака и псеудодржавних институција у локалу, као и великих тајкунских система људи имају могућнаст да се пате за свој грош. Нити шта имају нити кога вуку на грбачи. Јака полиција, војска, тајкуни и њихова предузећа је само баласт на леђима народа. Људи губе окове. Наравно друго је питање шта ће са СЛОБОДОМ, односно "да ли ће слобода умети да пева као што су сужњи певали о њој".
Заиста се руши један свет, који ми нисмо градли, који није био по нашој мери. И нека пропадне и није ваљао.
А историја, људи , народ нађу неки пут. Не може Рокфелер, Ротшилд, пет царева и пет краљева, три првосвештеника баш све да исконтролишу. И добро је што не могу.
Нека види како је нама од данас до сутра.
Препоруке:
22
2
2
среда, 18 јануар 2012 00:27
dragos
Kazu da je Nikola Pasic 1915-te rekao: "Spasa nam nema - propasti necemo."
Препоруке:
10
2
3
среда, 18 јануар 2012 08:11
Сока
@ Синиша
Економску идеологију кризе као шансе промовисала је чикашка школа, на челу са М.Фридманом. Испробана је диљем Л.Америке, Азије, Европе, а сада се окомила и на Африку. Главна теза те идеологије је да тржиште може све да реши. Епилог и резултат примене шок терапије, као одговора на кризу, јесте осиромашење великог дела популације, али и богаћење малог броја шпекуланата, приватизовање државних функција , и пораст корупције. Други резултат је да су се производиле псеудокризе, да би се убрао профит. Опасно је и мислити да криза може да буде шанса.
Препоруке:
4
5
4
среда, 18 јануар 2012 11:43
Ulazak u raj....
Socjalizam je jedini put nade i izlaska iz kapitalističkog brloga. To je bilo poznato još u prvoj polovini ovog veka ali je izdajnička reformistička politika socijaldemokrata "produžila" život propalom društvu koje se krilo pod plaštom izvesnih mantri kao što su društvo blagostanja, nordijski tip socijalizma i socijalne pravde, socijalno-tržišna privreda zapisana u nemačkom ustavu, populističke ideologije alične titoizmu i ostalo. Posleratni bućkuriš gubi omamu i sada se svet našao na golom ostrvu na kome više nema visokih palmi i plodova s drveća. žestoko sunce pali a glad iscrpljuje. Ponovo će se morati u ribolov i na obradu zemlje. Opljačkano blago su odneli gusari i najverovatnije potopili. Nastupa kraj sitnoumnog srbijanstva......
Препоруке:
5
2
5
среда, 18 јануар 2012 11:53
Dijapazon
Ova kriza apsolutno moze da bude sansa, ali samo ako se posle izbora formira neka vizionarska Vlada koja bi shavtila da se ceo svet menja iz korena i to ne slucajno. Ova finansijska kriza, koja se polako pretvara u ekonomsku krizu ima svoje korene. Koren krize je u prirodi kreditnog fiat novca (dolar na prvom mestu, a zatim i skoro sve ostale valute na zapadu, a isire. Kreditni novac nema u sebi nikakvu osnovu (u vidu zlata) nego se njegova podloga anticipira u stalnom sirenju obima ( povecanje BDP-a, to jest konstantnim privrednim rastom. Taj konstantan rast obezbedjuje podlogu stalno novim i sve vecim kreditima i zaduzivanju. Taj stalni privredni rast je prakticno od druge industrijske revolucije bio obezbedjen konstantnim povecanjem proizvodnje energenata, prvenstveno nafte. To konstantno povecanje proizvodnje enrgenata stagnira od 2005. Koincidentno, otada je krenula i finansijska kriza.
Препоруке:
2
2
6
среда, 18 јануар 2012 12:00
Dijapazon
nastavak:
U ovoj deceniji mozemo ocekivati pocetak opadanja proizvodnje energenata usled isusivanja postojecih izvora nafte. Novih izvora jednostavno nema dovoljno da zamene izvore koji polako presusuju. Tu je velika da ne kazem ogromna sansa Srbije. Ta sansa lezi iskljucivo u poljoprivredi srbije koja ima idealnu mogucnost s obzirom na vrstu zemlje i vodu koju poseduje, da starinskim metodama koje mogu da se osavremene, modernim tehnologijama koje nisu gutaci energije kao standardna industrijska poljoprivreda. Cene hrane u poslednjoj deceniji konstantno rastu, svaka kalorija moderno industrijski proizvedene hrane podrazumeva u proseku 7 do 11 kalorija nafte na ulazu. Kako nestasica nafte i astronomske cene budu rasle, tako ce tradicionalno proizvedena hrana na malom posedu sa dosta manuelnog rada biti sve vrednija i konkurentnija. U tome lezi buducnost i spas Srbije!
.jpg)
Ево зашто; слабљењем финансијске, економске и војне моћи САД и Западне Европа слаби и њихово стискање нашег врата. Они нису јаки да би нам угађали него да би нас давили.
Са друге стране слабљењем моћи банака и псеудодржавних институција у локалу, као и великих тајкунских система људи имају могућнаст да се пате за свој грош. Нити шта имају нити кога вуку на грбачи. Јака полиција, војска, тајкуни и њихова предузећа је само баласт на леђима народа. Људи губе окове. Наравно друго је питање шта ће са СЛОБОДОМ, односно "да ли ће слобода умети да пева као што су сужњи певали о њој".
Заиста се руши један свет, који ми нисмо градли, који није био по нашој мери. И нека пропадне и није ваљао.
А историја, људи , народ нађу неки пут. Не може Рокфелер, Ротшилд, пет царева и пет краљева, три првосвештеника баш све да исконтролишу. И добро је што не могу.
Нека види како је нама од данас до сутра.
Економску идеологију кризе као шансе промовисала је чикашка школа, на челу са М.Фридманом. Испробана је диљем Л.Америке, Азије, Европе, а сада се окомила и на Африку. Главна теза те идеологије је да тржиште може све да реши. Епилог и резултат примене шок терапије, као одговора на кризу, јесте осиромашење великог дела популације, али и богаћење малог броја шпекуланата, приватизовање државних функција , и пораст корупције. Други резултат је да су се производиле псеудокризе, да би се убрао профит. Опасно је и мислити да криза може да буде шанса.
U ovoj deceniji mozemo ocekivati pocetak opadanja proizvodnje energenata usled isusivanja postojecih izvora nafte. Novih izvora jednostavno nema dovoljno da zamene izvore koji polako presusuju. Tu je velika da ne kazem ogromna sansa Srbije. Ta sansa lezi iskljucivo u poljoprivredi srbije koja ima idealnu mogucnost s obzirom na vrstu zemlje i vodu koju poseduje, da starinskim metodama koje mogu da se osavremene, modernim tehnologijama koje nisu gutaci energije kao standardna industrijska poljoprivreda. Cene hrane u poslednjoj deceniji konstantno rastu, svaka kalorija moderno industrijski proizvedene hrane podrazumeva u proseku 7 do 11 kalorija nafte na ulazu. Kako nestasica nafte i astronomske cene budu rasle, tako ce tradicionalno proizvedena hrana na malom posedu sa dosta manuelnog rada biti sve vrednija i konkurentnija. U tome lezi buducnost i spas Srbije!