Добар преглед од као и увек коректног г-дина Милошевића. Но, ја не би био "maize", да не приметим извесне "значајке" које помиње аутор, а "гледе" "лика и дела" опозиционог лидера Удаљцова! Укратко, поменуте "значајке" ВЕОМА ПОДСЕЋАЈУ на излагања извесног марксистички оријентисаног аутора, коме је и НСПМ неколико пута давао простор! Наравно, као демократа, немам ништа против да се И марксистима да простор (нисам УСКОГРУД, као нпр. сер Карл Попер: "Нема слободе, за непријатеље слободе!"), држим се познате Волтерове максиме ("Господине са Вама се УОПШТЕ не слажем, али, ако треба даћу свој живот, да и Ви искажете своје мишљење!"). Но, ПАРАЛЕЛИЗАМ Удаљцовљевих СТАВОВА са ставовима помињаног српског марксисте је ФРАПАНТАН! Као што је ФРАПАНТНО и да се Удаљцов номинално комуниста, "СЛИЗАО" са КРАЈЊИМ АНТИКОМУНИСТИМА и познатим руским ШТЕТОЧИНАМА, иначе ВЕОМА ПРОТЕЖИРАНИМ од стране Запада! Да ли ће тај развој догађаја бити и на српској политичкој сцени, не знам, али ЗНАМ да ваља бити ОПРЕЗАН!

Eto jos samo da Zapad pocne da cita Vreme (umesto da ih samo izdrzava) i da vadi beleske iz analiza Milana Milosevica pa da vise ne ide na ruku Zlom VV Putinu.

Fascinantno koliko zlovolje i gorcine nad Putinvom pobedom izli srpska okupaciona pesadija ovih nekoliko dana

Да то је та одурна политика Америке, стварање што већег хаоса по свету у циљу ствараља амбијента у којем ће моћи лакше да лови највећи крокодил. На срећу човечанства појавио се Путин и за сада их мало зауставио у том мрачном неокрсташком походу на свет. Молимо се богу да напреднији део света искористи наредни период и мало подигне главу. Само немојте молим вас да ми неко помене демократију, јер је за мене то постао најљигавији и најзлоупотребованији појам на свету. Жао ми је само помало пропасти интелектуалне европе која се интелектуално вратила у мрачни средњи век.

Службе компромитују сваку жељу у настојању формирања било какве Русије која би се отворено супроставила кавказском и бившесовјетском рекетирању своје државе, уводећи елементе нацизма код десних, и подржавајући акције екстремне левице код левих организација.
У редовима бивших и садашњих чланова ДПНИ, стоје људи који отворено причају да сарађују са државним службама у својим ''приватним'' организацијама бело левог или десног политичког спектра.
А, руски се народ отворено боји за своју судбину у оквиру изнуђеног и принудног мултикултурализма. Идеал ДПНИ је ''у четири ока'' легитиман код огромног дела обичних људи, и кад не би постојала унутрашња контрола те организације, не би се довело до стања да се државни буџет РФ распредељује онако како је сад одређено.